Vesti
05.10.2021. 05:05
Vesti
17.02.2022. 07:05
Vojislav Tufegdžić
Peti oktobar
Mešavina sujeta, zabluda i kriminala
Kada ulica savlada sistem, iznenađenja svih vrsta su izvesna, gotovo nužna, ne tako retko pogubna po mahače barjacima i njihova obećanja.
Iskustvo Srbije sa ulicom nije baš pohvalno, mada se činjenice o tome guše u oblandama veličanja uspeha svrgavanja diktatorskog režima Slobodana Miloševića. Veoma brzo, nakon što su razvejane magle demokratskog preobražaja, izronio je upravo ulični talog, i ne samo ulični, koji je državu doveo do sunovrata i vanrednog stanja.
Sastanak kolegijuma MUP-a Srbije održan 5. oktobra 2000. godine rano ujutru bio je, po svedočenju učesnika, smešan u svakom pogledu. U atmosferi u kojoj su gotovo svi prisutni znali šta će se tog dana događati i kakav će biti ishod, ponašanjem je odskakao jedino tadašnji ministar policije Vlajko Stojiljković. Burno je reagovao zbog informacija koje su pristizale o kolonama demonstranata koje kreću ka Beogradu, o tome da policija neće moći da drži čvrstu blokadu oko grada, ali ga je većina članova kolegijuma ignorisala.
"Umesto razgovora o onome što se zaista dešava, šef Državne bezbednosti Rade Marković pročitao je transkript razgovora između Danice i Vuka Draškovića, što je nasmejalo gotovo sve članove kolegijuma. Tako je glavna tema zabašurena, a sastanak je završen bez ikakvog dogovora o tome šta bi trebalo da radimo tog dana. U stvari, znali smo šta će se desiti, samo je ministar bio neobavešten“, svedočio je jedan od učesnika kolegijuma.
Vesti
08.10.2021. 06:10
Veran Matić: Znao sam da neće biti Šestog oktobra
Tadašnji načelnik Kriminalističke policije Dragan Ilić bio je uoči i tokom 5. oktobra angažovan na praćenju pobune rudara u "Kolubari“. Prema njegovom uverenju, tamo je namerno sklonjen jer nije bio "u dogovoru sa DOS-om oko 5. oktobra“. Zbog obaveza u "Kolubari“, nije mogao da dolazi ni na sastanke kolegijuma MUP-a: "Ja sam bio druga priča, nisu smeli da me vrbuju.“
Ilić je i prvi general policije koji je smenjen posle političkih promena. Siguran je da je tokom 5. oktobra sve bilo izuzetno dobro sinhronizovano upravo od strane nekih rukovodilaca MUP-a koji su znatno ranije postigli dogovor sa liderima DOS-a:
"Postoje informacije da su trojica rukovodilaca MUP-a još u februaru 2000. godine bila u Segedinu na sastanku s liderima opozicije. Mnogo ljudi u MUP- u je sve znalo. Pa, ko bi mogao da prođe da je policija zaista želela da ih zaustavi? Komandant SAJ-a, pukovnik Živko Trajković, jedini je to javno rekao. Mnogi su čak više znali od njega, ali su ćutali...
Rano ujutru 5. oktobra otišao sam u ’Kolubaru’, a u 11 sati me zove Stojiljković: ’Ovde je haos, izdaja policije na svim nivoima, vraćaj se!’ Kada sam se vratio u Beograd, zatekao sam potpuno rasulo.“
Vesti
16.02.2022. 06:05
Može li se vlast osvojiti na ulici?
U očajničkom pokušaju da sam organizuje zaustavljanje kolona demonstranata, prvenstveno onih koji su u Beograd pristizali Ibarskom magistralom, ministar Stojiljković je zvao nekolicinu direktora građevinskih preduzeća i vlasnika privatnih firmi. Raspitivao se da li mogu odmah da upute tešku mehanizaciju i blokiraju magistralu. Bio je to uzaludan trud.
Jedini ko se s demonstrantima suočio bila je Jedinica za specijalne operacije i njen komandant Milorad Ulemek Legija. Ali, tek kod beogradske Ade Ciganlije. Sve što je postigao, kako je sam o tome svedočio, bilo je da demonstranti prihvate sugestiju da svoja vozila i autobuse ostave na parkingu na ulazu u Adu, a odatle prepešače nekoliko kilometara do centra grada. Brojnost demonstranata, uostalom, nije ni ostavljala mogućnost za neku radikalniju opciju.
Pred vratima DB-a
Gotovo celokupna srpska policija, od pozornika do vrha, "oprostila“ se od Miloševića kada 5. oktobra u Lazarevcu nije intervenisala protiv rudara, neometano propustila u glavni grad više desetina hiljada demonstranata i nije izvršila nijedno naređenje usmereno na sukob sa građanima.
"Ne verujem da je bilo ko od policije bio spreman da pogine tog dana“, tvrdio je jedan od pomoćnika načelnika DB-a. Međutim, istovremeno je izrazio čuđenje zbog angažovanja velikog broja kriminalaca na strani demonstranata:
"Kome je to trebalo? Ne znam. Mislim da je to bila glupost, potpuno nepotrebno. Imali smo informacije od saradnika, znalo se i da su strane službe poručile liderima DOS-a ’Pustite nama vojsku i policiju’. Znao sam i ja šta će se dešavati 5. oktobra, kao i svi ljudi iz službe, pa zato nisam mogao da razumem zašto su upetljali onolike kriminalce.“
Pogrešan pristup nakon promene vlasti izbaciće u prvi plan isključivo političku potrebu za obračunom sa "ostacima Miloševićevog režima“ u policiji. To će biti razlog za smenu nekoliko stotina rukovodilaca u policiji i odluku nove vlasti da se osloni na "informacije“ i "veštine“ kriminalaca.
Vesti
23.06.2021. 08:50
Mogao je da bude slobodan
Vesti
29.06.2021. 08:40
"Mira je kriva za propast"
Dušan Mihajlović, koji je nedugo nakon promena imenovan za ministra policije, uveravao je da su sve ružno tokom 5. oktobra obavili mafijaši, uspevši da potpuno obrlate lidere DOS-a:
"Punili su im uši i prodavali praznu priču da će ih neko napasti, da će uslediti kontraudar, da je vojska još na strani Miloševića... Mafijaši su inteligentni na svoj način, a drugo, postali su bliski s političkim i državnim vrhom. Ozbiljno su razmišljali, procenjivali, finansirali sve opcije kako bi u vlasti uvek imali svoje ljude.“
Samo dva dana posle smene Miloševića, 7. oktobra, zbog načelnika DB-a Radeta Markovića počeo je raskol u DOS-u. Odluka Vojislava Koštunice da ne prihvati Markovićevu smenu tumačena je kao posledica nagodbe i ranije datih obećanja. Međutim, druga okolnost bila je direktan povod sukoba unutar DOS-a, a to je bio plan prema kojem je DB trebalo da zauzme ekipa koju je vodio Dragoljub Marković, blizak prijatelj Zorana Đinđića, uz kojeg bi bili pripadnici tada jedinstvenog surčinsko-zemunskog klana.
Intervju
08.03.2018. 15:45
ZORANA ĐINĐIĆA JE MOĆ ISKVARILA
Isti oni koji su vodili upad u Skupštinu SRJ i stanicu policije Stari grad odakle je ukradeno više stotina nikad pronađenih pušaka i pištolja. Mihajlović opisuje početak raspada DOS-a:
"Prvi sukob je krenuo oko Nebojše Pavkovića i Radeta Markovića. Sve se, u stvari, svalilo na Markovića i DB. Na isti način kako je to bilo tokom 5. oktobra, dakle upadom sa ulice, trebalo je da se preuzme DB, ali su se plašili krvoprolića. Nije to baš tako moglo, a i Koštunica je bio protiv.“
Svi koji su se nalazili u centrali DB-a na Banjici bili su naoružani i spremni da oružje upotrebe. Strahovali su od mogućeg upada jer su u okolini bila raspoređena oklopna policijska vozila i naoružanje. Razlog za bojazan predstavljala je katastrofalna slika u javnosti o njima zbog čega su se plašili odmazde, linča ili likvidacija pri eventualnom hapšenju. Ne manje važan razlog odbijanja da DB predaju "rulji“ naveli su i bojazan od uništavanja i iznošenja dokumenata, što bi se naknadno njima lako moglo pripisati.
Dušan Mihajlović izneo je lična saznanja i zaključak koji ga je još tada zabrinuo:
"Dogovoreno je da prvo neko razgovara s Radetom Markovićem, pa su u DOS-u odlučili da to budem ja. Kontaktirao sam sa Markovićem i dogovorili smo se za mesto viđenja. Odmah mi je rekao: ’Ovi koji me sada jure po gradu, Dragoljub Marković i njegovi, da njima predam službu, to ne dolazi u obzir! Ako budu upadali, mi ćemo se braniti, pucaćemo i ne odgovaramo za posledice. A nikakvih problema nema. Moju ostavku koliko sutra možete da dobijete i predaću je predsedniku Koštunici.’ Nisam ni znao da ga neko ’juri’, ali mi je sve bilo jasno kada sam uskoro na Koštuničinoj inauguraciji u Centru ’Sava’ video tu ekipu, kriminalce i mafijaše koji su se pojavili kao obezbeđenje nekih mojih kolega iz DOS-a.“
Hronika
24.03.2020. 13:32
RADE MARKOVIĆ – Čuvar tajne devedesetih
Odluka u korist Haga
Godinama kasnije ispostavilo se da je žestok raskol u vrhu MUP-a nastao još nakon ubistva Radovana Stojičića Badže u aprilu 1997. Ubistvo je pokazalo da je upletenost bezbednosnih struktura u kriminal ušlo u fazu koja se više od javnosti ne može skrivati. Međutim, bilo je nužno stvoriti privid da vlast na tom planu nešto preduzima. Milošević je procenio da će takvu misiju jedino prihvatiti njegov veoma blizak prijatelj Vlajko Stojiljković. Dotadašnji predsednik Privredne komore Srbije bio je dobro rešenje i zbog dobrih odnosa sa predsednikovom suprugom Mirom Marković.
Međutim, za tajnu policiju Stojiljković je bio nepoželjan. Dan ili dva po njegovom postavljenju, tadašnji načelnik DB-a Jovica Stanišić je okupio nekolicinu najbližih saradnika i saopštio im da idu kod predsednika Miloševića da razgovaraju o postavljenju novog ministra. Zajedno s predsednikom na sastanku u kabinetu se neočekivano pojavio i Stojiljković. Posle uobičajene konverzacije koja je dosta teško išla, Stanišić se kratko obratio:
"Gospodine predsedniče, želimo da vam saopštimo da se Resor državne bezbednosti ne slaže sa imenovanjem Vlajka Stojiljkovića za ministra unutrašnjih poslova i on nema našu podršku.“ Milošević je ostao uobičajeno pribran, ubrzo završio razgovor i prisutni su se razišli u neprijatnoj atmosferi.
Od tog trenutka Stojiljković, kojem su zamerali na bespogovornoj odanosti porodici Milošević kojoj je udovoljavao po svaku cenu, zarad čega nije hteo ni da čuje profesionalce, nije mogao da računa ni na kakvu podršku tajne policije. Zato u sukobu sa "ulicom“ 5. oktobra nije imao sistem od kojeg bi dobio pomoć.
Epilog je bio poguban i po Miloševića. U nameri da stvori privid da je nesporazum rešen, izdao je jedan od retkih dokumenata sa svojim potpisom čiju je pravnu prirodu teško definisati. Ne samo zato što je dokument bio u koliziji sa dva ustava, dva savezna i bar dva republička zakona, već je bio i krajnje neobičan.
Tog proleća 1997. Milošević je, pre nego što je Stanišić smenjen s mesta načelnika DB-a, napisao "papir“ po kome je njemu direktno podređen DB Srbije. Baš taj dokument mu je znatno otežao odbranu pred Haškim tribunalom jer je praktično bio dokaz da je Milošević, iako predsednik savezne države, u potpunosti kontrolisao delovanje srpske tajne policije.
Komentari
