Vesti
16.02.2022. 06:05
Đoko Kesić

Izbori u Srbiji

Može li se vlast osvojiti na ulici?

Protesti 15.2.2022.
Izvor: EPA / ANDREJ CUKIC

Od Francuske revolucije, kada je legalizovana Ulica kao legitiman politički prostor ili batina određenih političkih interesa, do danas Ona nije promenila lice.

Ostala je nešto od čega lično zazirem, jer politička upotreba Ulice, ne samo u Srbiji, podrazumeva otvoreno nasilje, koje teško može da se kontroliše.

Vratićemo se nešto kasnije političkoj filozofiji Ulice u Srbiji, podsetimo se početaka upotrebe logike Ulice i razjarene i nekontrolisane mase u svetu.

Francuska revolucija počela je kao nezadovoljstvo trećeg staleža, najbrojnijeg stanovništva u tadašnjoj Francuskoj. Kralj Luj XVI je namerno odugovlačio skupštinsku raspravu gde je tražen bolji položaj tog staleža. Masa na pariskim ulicama shvatila je u čemu je problem, planula je pobuna i masa je osvojila Bastilju, najveću robijašnicu u Parizu. Jakobinci i žirondinci, dve levičarske partije, vešto su preuzele organizaciju revolucije. Počela je da radi giljotina, pod kojim su završili Luj XVI i njegova supruga Marija Antoaneta.

Kako se završilo? Robespjer i Konvent (preki politički sud) zaposlili su giljotinu preko njenih mogućnosti. Koliko nevinih ljudi je stradalo u ovoj novodemokratskoj giljotarnici, niko ne zna. Pričaju, čak nekoliko desetina hiljada.

Epilog: vođe revolucije osuđene su na smrt i pogubljene su. Jedino je preživeo Rene Šatobrijan, koji se na vreme sklonio u London. O stradanjima nevinih, o ružnoj i pogubnoj strani revolucije, dugo već u javnom govoru niko ne zbori. A Francuska revolucija se i danas slavi kao obelisk utemeljenja parlamentarne demokratije, prvi put posle grčkog polisa. Giljotina je ostala mit, ma kako to razumeli.

U potonjim vremenima Ulica se dobrano koristila od Aljaske do Australije. Najznamenitiji događaj u 20. veku, ljudska istorija kaže, dogodio se u Rusiji 1917 – Oktobarska komunistička revolucija.

Naravno, sve je počelo na Ulici, boljševici su poveli polupismene dojučerašnje mužike i neveliki broj radnika u osvajanje sveta u kojem će "biti svi jednaki, ravnopravni i dostojni svake časti“. Zarobili su cara Nikolaja II Romanova, caricu sa četiri ćerke i sinom. Likvidirali su ih, uličarski, bez suda, prekinuli nit carske porodice Romanov koja je vladala skoro dva i po veka i od Rusije napravila imperiju.

Važno je znati da je ovo prva "ružičasta“ revolucija u modernoj istoriji. Finansirali su je Nemci da bi se rasteretili ratnih obaveza na Istočnom frontu. Cena, tvrde istoričari, bila je pet miliona dojč maraka u zlatu.

Boljševici su zemlju odveli u građanski rat, posle toga terorom i gulazima uvodili disciplinu komunizma, odnosno proleterske revolucije, izjednačili su akademike i kuvarice, svet je krenuo u novi sunovrat koji je trasirala Ulica. Kako se završilo, videli smo svojim očima.

Boljševička ideologija useljena je i na ove prostore. Josip Broz, čovek frizirane biografije, vladao je, između ostalog, Ulicom. Držao je tenziju u svojoj pastvi kroz masovna okupljanja baš na Ulici. Sve važne odluke saopštavao je na uličnim mitinzima. Koliko smo uličarili noseći Titovu štafetu, u demonstracijama pred raznim ambasadama, pevajući pesme "Nema toga ko nas smije rastaviti od Zambije“, "Doš’o nam je Selasije, komunista iz Azije“...

U SAD poštovaoci Donalda Trampa, prošle godine zbog navodne izborne krađe, upali su u zgradu Kongresa.

Srbija do Prvog velikog rata više je upražnjavala oružane bune i hajdučiju protiv vlasti. Ali, Ulica je ušla u svetsku istoriju 27. marta 1941. godine. Engleska obaveštajna služba u saradnji sa nekolicinom generala Vojske Kraljevine Jugoslavije organizovala je demonstracije i srušila savez Beograda i Berlina. Rodila se istorijska logika "Bolje rat nego pakt“.

Istoričari i danas imaju dilemu – da li je bilo mudrije održati savez sa Hitlerom uz vojnu neutralnost, što bi po tim mišljenjima sačuvalo Srbe od užasnih pogibelji?!

Ulica je doživela svoje "zlatno doba“ u vreme vlasti Slobodana Miloševića. Politika i vlast kotrljali su se Ulicom. Vuk Drašković, Kralj trgova, tvrdi da je 9. mart 1991. bio poslednja šansa da se zaustavi rat?! Vojislav Šešelj, njegov oponent, Ulicu je osećao kao domicilni politički prostor...

Sve se završilo opet logikom i govorom Ulice. Petog oktobra 2000. DOS je osvojio vlast, koju je overila Ulica, a ne biračka volja građana. DOS je bio šupljikavo i praznikovano društvo, čiji je pravi mozak boravio u Beču i Budimpešti. Ružičasta revolucija tražila je vođu i našla ga u Vojislavu Koštunici. Posle prvog kruga glasanja, Koštunica nije pobedio Miloševića. Međutim, Ulica je proglasila pobedu, zapalila zgradu Savezne skupštine i RTS. Skupština je pride opljačkana, odneto je sve, od umetnina do nameštaja. Zapaljen je i deo dragocene skupštinske biblioteke... Sve se završilo opet logikom Ulice. Ubijen je premijer Zoran Đinđić.

Ubistvo premijera teško je ranilo Srbiju, gurnulo je opet u politički glib. Međutim, uprkos očajnoj vladavini, DOS je iza sebe ostavio važnu političku tekovinu: vlast u Srbiji ubuduće menjaće se na izborima.

To su potvrdili lokalni izbori za gradonačelnika Beograda 4. oktobra 2004. Nenad Bogdanović pobedio je Aleksandra Vučića sa 50,3 odsto osvojenih glasova. Vučić je priznao poraz. Godine 2012. na predsedničkim izborima Boris Tadić je čestitao pobedu Tomislavu Nikoliću.

Da li će se ova važna civilizacijska tekovina nastaviti na opštim izborima u Srbiji, zakazanim za 3. april ove godine?

Na ovu temu imao sam ideju da razgovaram sa jednim uglednim i odmerenim članom jedne opozicione stranke. Razgovarali smo o ovoj temi, razmenili mišljenja, uz dogovor da će se on javiti u narednih dva dana jer treba u stranci da dobije saglasnost. Nažalost, nije se javio.

Šta su za ovu priču važne činjenice? Prva, da su procene istraživačkih agencija da SNS osvaja većinu na parlamentarnim izborima, a ako se kandiduje za predsedničke izbore pobediće Aleksandar Vučić. Istraživači javnog mnjenja kažu da će na parlamentarnim izborima opozicija osvojiti "značajan“ procenat mandata u parlamentu, što ohrabruje, jer nema dobre vlasti bez snažne opozicije.

Istraživači političkog raspoloženja procenjuju da će se ozbiljna borba vlasti i opozicije voditi u Beogradu, Novom Sadu i Nišu. U Beogradu, kažu pozvani, aktuelna vlast je bliža pobedi? Međutim, u javnom govoru prisutan je narativ da će, navodno, opozicija u Beogradu, bez obzira na rezultat, proglasiti pobedu.

Moj sagovornik, u neformalnom razgovoru, odgovarajući na ovo hipotetičko pitanje, rekao je "koliko mi je poznato, takav plan mi nemamo“.

Bilo bi dobro da se vlast i dalje menja na izborima, a opozicija je u prilici da kontroliše validnost izbora na svim biračkim mestima u Srbiji. Ulica ni za koga nije rešenje, čak i da pomenuti istraživači volje javnog mnjenja ne budu u pravu.

Komentari
Dodaj komentar

Povezane vesti

Kultura dijaloga: (Lj)ubi oponenta svog
Protest 14.12.2021.

Politika u Srbiji

15.12.2021. 06:05

Kultura dijaloga: (Lj)ubi oponenta svog

U Srbiji već vekovima politika ima samo jedan kredo – ko nije sa nama on je naš smrtni neprijatelj. Obrise te politike gledamo i danas. Zbog čega politika u Srbiji podrazumeva mržnju prema političkim protivnicima, zbog čega, od Mihaila Obrenovića Srbe delimo na patriote, izdajnike i strane plaćenike?
Close
Vremenska prognoza
clear sky
12°C
15.04.2024.
Beograd
Wind
PM2.5
5µg/m3
PM10
6µg/m3
UV
UV indeks
1
AQI indeks
1

Oni su ponos Srbije

Vidi sve

Najnovije

Vidi sve

Iz drugačijeg ugla

Vidi sve