Vesti
11.04.2020. 13:13
Rade Jerinić i Mihailo Paunović
Miroslav Lajčak evropski čovek za sve
Zapadni Balkan je uvek blizu mog srca. Počastvovan sam što mi je poveren ovako važan zadatak - bile su reči kojima je Miroslav Lajčak prokomentarisao preuzimanje funkcije specijalnog izaslanika Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine.
Iako slovački diplomata ima novu funkciju, njegov lik i delo dobro su poznati ovdašnjoj javnosti, jer diplomatska turneja po Balkanu, nekadašnjeg slovačkog ambasadora za Saveznu Republiku Jugoslaviju, Albaniju i Makedoniju, gotovo bez prekida traje više od dve decenije. Još od 1999. godine kada je postao saradnik specijalnog izaslanika generalnog sekretara Ujedinjenih nacija za Balkan. Međutim, kako bi se Lajčakov diplomatski pedigre bolje razumeo, neophodno je da se, nakratko, osvrnemo na prošlost.
Diplomirani pravnik na Komenskijevom univerzitetu u Bratislavi, sa međunarodnim odnosima susreće se na Državnom institutu za međunarodno pravo u Moskvi. Ako je verovati opisu u diplomatskim krugovima, reč je o velikom radniku, dobro umreženom čoveku koji uporno gradi svoju karijeru. Da se radi o radoholiku i čoveku sa relevantnim kontaktima pre svega potvrđuje njegova bogata karijera uprkos ne tako velikom broju godina koje ima. Već sa 25 godina postao je saradnik čehoslovačkog ministarstva spoljnih
poslova, a od 1991. do 1998. godine proveo je kao šef kabineta ministra spoljnih poslova Jozefa Moravička, a bio je i slovački ambasador u Japanu.
"Japan mi je odgovarao svojim mentalitetom jer kod njih je osnovno da se održi reč, a ne da se obećava ono što se ne može ispuniti", izjavio je jednom prilikom Lajčak.
Ukoliko se ovoga i delimično pridržavao, onda i nije čudno što je krivulja Lajčakove karijere konstantno rasla... Kako je Lajčakov uticaj u diplomatskim krugovima rastao, tako je raslo i njegovo poverenje kod Evropske zajednice, kod koje je vremenom postao čovek koji je učestvuje u, manje-više, svim važnim političkim dešavanjima na Balkanu u poslednjih 15 godina. Od nadziranja referenduma za nezavisnost Crne Gore 2006. godine do dužnosti visokog predstavnika Ujedinjenih nacija za Bosnu i Hercegovinu.
Lajčak danas ima novi zadatak, i on će, prema Evropskom savetu, biti „postizanje sveobuhvatne normalizacije odnosa između Srbije i Kosova, kao i poboljšanje dobrosusedskih odnosa i pomirenja između partnera na Zapadnom Balkanu“.
Međutim, i pre nego sto je počeo sa radom, u Prištini ga je sačekala ne baš prijatna dobrodošlica.
"Čestitam za funkciju koju je dobio. Međutim, njegova nova misija osuđena je na neuspeh zbog njegovog ranijeg rada na sprečavanju Slovačke da prizna nezavisnost Kosova i glasanja protiv članstva kosova u Unesko", napisao je Hašim Tači na svom Tviter nalogu.
Sličnu poruku poslao je i Ramuš Haradinaj koji je ocenio da imenovanje Miroslava Lajčaka za specijalnog predstavnika Evropske unije za dijalog samo "usporava proces".
Ovim izjavama nameće se prvo pitanje koje je otvorilo Lajčakovo imenovanje – da li ovim pozicija Srbije, u nastavku dijaloga, jača ili će Slovak biti samo još jedna osoba koja će pratiti uputstva Brisela. Na ovo pitanje odgovorio nam je beogradski politički analitičar Dejan Vuk Stanković, koji smatra da je realnija opcija da će Lajčak biti čovek koji će pratiti instrukcije Brisela.
"Bez obzira na to što je Lajčak školovan čovek, koji poznaje jezik, Balkan i složenost njegove politike, mislim da je mnogo realnije da će biti neko ko će sprovoditi odluke Brisela. Ne mislim da Lajčak može brzo i lako da reši ovaj problem, posebno ako imamo u vidu da zbog novonastalih situacija Kosovo teško da može da bude prioritet Evrope. Zbog toga smatram da od Lajčaka ne treba previše očekivati i da je on samo još jedan u nizu visokih zvaničnika, pripadnika liberalne političke elite, koja na Kosovo gleda naočarima devedesetih godina. Sumnjam da će mnogo improvizovati, a još manje mislim da će zastupati interese Slovačke, jer on je sada u poziciji u kojoj suštinski zavisi od Berlina i Pariza, a oni su svoje, po pitanju Kosova, rekli i 1999. i 2008. godine“, ističe Stanković i dodaje:
"Ima jedna stvar koja je interesantna. Imenovanjem Lajčaka, velike zemlje poput Nemačke i Francuske žele da ubrzaju čitav proces, ali ne žele više da direktno učestvuju, već će Lajčaka postaviti kao neku vrstu diplomatskog glasnika Berlina. Zbog toga mislim da je njegov manevarski prostor jako mali".
Lajčakov posao neće biti nimalo lak i zbog činjenice da njegove prethodnice, Federika Mogerini i Ketrin Ešton, nisu imale mnogo uspeha kada je u pitanju rešavanje problema između Beograda i Prištine. To je pritisak sa kojim će Slovak od starta morati da se nosi.
Ako već govorimo o rezultatima, EU se u više navrata pokazala nesposobnom kao koordinatorka dijaloga i često joj je zamerano da kao evropska zajednica mora ozbiljnije i sa više odlučnosti da pristupa rešavanju problema u svom dvorištu. S obzirom na činjenicu da će, postavljanjem Lajčaka, Evropska unija prvi put imati čoveka koji će se baviti isključivo dijalogom Beograda i Prištine, možda je došlo do promene kursa.
Ipak, ova odluka Evropske unije možda ne predstavlja ništa drugo do odgovor na Trampovo postavljanje Ričarda Grenela za specijalnog izaslanika za pregovore Beograda i Prištine, i njen pokušaj da posle svih neuspeha ostane za stolom za kojim će se odlučivati o sudbini Kosova.
"Ovo je nesumnjivo pokušaj Evropske unije da ostane u igri. Čak mislim da EU ovim potezom želi da se istakne kao lider u traženju rešenja za Kosovo“, smatra Dejan Vuk Stanković. Suprotnog mišljenja je kosovski politički analitičar Fatmir Šeholi, koji smatra da uloga Evropske unije u dijalogu Beograda i Prištine evidentno slabi.
"Gospodin Lajčak je čovek koji se dugo bavi diplomatijom regiona i pre svega bih istakao da ne mislim da će moći da govori u ime države iz koje dolazi, već u ime Evropske unije jer nju predstavlja. Ono što je za mene pozitivno jeste da uloga Evropske unije po pitanju dijaloga Beograda i Prištine slabi, dok uloga Amerike svakako jača. Danas imamo specijalnog izaslanika SAD Ričarda Grenela koji na jedan veoma diplomatsko agresivan način rešava situacije. Iako se od 2011. godine bavimo dijalogom Beograda i Prištine, za sve vreme nije postignut rezultat koji je Grenel napravio za svega šest meseci. Ja tu vidim prednost SAD u smislu rešavanja ovog problema. Takođe, dok je Brisel vodio glavnu ulogu potpisani su brojni sporazumi od kojih se retko koji primenjuje na Kosovu. Imajući to u vidu, Evropska unija gubi na značaju u očima građana Kosova, pre svega Albanaca. Njena uloga bledi jer ne postoje rezultati“, ističe Šeholi.
Izbor Miroslava Lajčaka za specijalnog izaslanika EU za dijalog Beograda i Prištine izazvao je podeljena mišljenja. Dok jedni smatraju da zbog njegovog bogatog diplomatskog iskustva na Balkanu ne postoji bolja osoba za ovaj zadatak, bilo je onih koji su smatrali da bi njegov izbor bio pogrešan.
Jedni od onih koji su smatrali da Lajčak nije dobar izbor bili su Tobi Vogel i Bodo Veber, viši saradnici Saveta za politiku demokratizacije u Berlinu i Briselu. Oni su u opširnoj zajedničkoj analizi za „Euobserver“, objavljenoj pre Lajčakovog izbora, naveli tri ključna razloga zbog kojih stoje iza ovakvog stava.
"Uprkos očiglednim kvalifikacijama, Lajčak je pogrešan čovek iz niza razloga. Kao prvo, Slovačka je jedna od pet zemalja članica EU koje ne priznaju nezavisnost Kosova, iz striktno svojih razloga. Kao drugo, Lajčak ima burnu političku prošlost – istoriju političkih neuspeha na Balkanu. Kao specijalni predstavnik EU i visoki predstavnik u BiH, učestvovao je u ozbiljnim političkim sukobima sa predstavnikom Srba u BiH, Miloradom Dodikom. Nakon što je pokazao ozbiljne greške i ograničene političke sposobnosti, sukob je završen ponižavajućim povlačenjem Lajčaka. Zbog ovog sukoba je zaradio reputaciju da je slab na Dodika i da je prosrpski nastrojen. Kao treći razlog, Lajčak ima istoriju stavljanja ličnih i profesionalnih ambicija iznad misije koja mu je dodeljena", navodi se u tekstu koji potpisuju Veber i Vogel.
Oni se u svojoj analizi osvrću i na to što pored Lajčaka i Španac Žozep Borelj, kao šef diplomatije EU, takođe dolazi iz države koja nije priznala nezavisnost Kosova. Veber i Vogel su napisali da bi se time poslao "snažan signal da EU zauzima strane. To bi značilo i podršku predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću".
Da li Evropska unija Lajčakovim izborom šalje poruku o kojoj govore Veber i Vogel, pitali smo analitičara i profesora političkih nauka na Kosovu Nedžmedina Spahiua.
"Činjenica da je na ovu poziciju postavljen čovek koji dolazi iz države koja nije priznala nezavisnost Kosova meni govori da je to jedan od načina na koji će Evropska unija uticati na zemlje koje nisu priznale Kosovo da preduzmu korake ka tom cilju. Isto vidim i u ulozi Borelja kao šefa diplomatije.
Smatram da je to način da Evropa zadrži jedinstvo. Takođe, ne treba zaboraviti da ključne države Evropske unije nisu ni Slovačka, ni Grčka, niti Kipar ili Rumunija", ističe Spahiu za naš list.
Povezanost u izboru Lajčaka i Borelja ne vidi ni analitičar Boško Jakšić.
"Ne treba davati prevelik značaj tome što Borelj i Lajčak dolaze iz država koje nisu priznale nezavisnost Kosova. Obojica su visoke birokrate koje moraju da prate politiku Evropske unije, bez obzira na to šta oni lično misle ili njihove države", ističe Jakšić za "Ekspres", a potom se osvrće na to što su Veber i Vogel napisali da Lajčak važi za osobu koja stavlja lične i profesionalne ambicije iznad misija koje su mu dodeljene.
"Ne vidim ništa neobično u tome da kada se neko prihvati nekog posla želi da tu priliku iskoristi da se potvrdi. Što bi Napoleon rekao, svaki vojnik koji uđe u rat bez ambicije da iz njega izađe kao maršal je loš vojnik. To što Lajčak nije uspeo u Bosni, to nije njegova krivica. To je krivica ne samo Evropske unije već i čitave međunarodne zajednice što je Bosna u stanju kakvom jeste. Prema tome, ne vidim tu njegovu preveliku ličnu krivicu. Ukoliko tako posmatramo, onda bismo mogli isto da kažemo i za Federiku Mogerini koja je imala velike ambicije a nije ništa uradila", podvlači Jakšić.
Za kraj ostaje da vidimo kako će izgledati rad Ričarda Grenela i Miroslava Lajčaka. Iako pred sobom imaju isti cilj – da razreše kosovski čvor, metode im verovatno neće biti iste. Ono što, takođe, ne treba zaboraviti jeste da je za Amerikance Kosovo samo još jedno od pitanja u kojima će demonstrirati neograničenost sopstvene moći, dok je za Evropu i Lajčaka ono ipak pitanje problema koje se dešava u njihovoj kući.
Komentari
