Vesti
28.07.2025. 17:05
Vesti
29.07.2025. 17:05
Marko R. Petrović
Aktuelno
Nacionalni udžbenici: Istorijski korak, ali u kom smeru?
Priča o nacionalnim udžbenicima konačno je dobila i svoju konkretizaciju u vidu Predlog izmena i dopuna Zakona o udžbenicima koji je usvojila Vlada Srbije, a koji, kako je navedeno, ima za cilj očuvanje nacionalne kulture, maternjeg jezika, kulturne tradicije i interkulturalnosti.
Nacionalna grupa predmeta, nesporno, ima posebno mesto u celom školskom programu. Stručnjaci, pre svega istoričari, ističu i da treba bežati od toga da se pišu udžbenici koji u središte svoje pažnje stavljaju nacionalnu istoriju. No, u svemu treba biti vrlo pažljiv kako istorija ne bi bila "tumačena“, već da stvari predstavlja onakvim kakve jesu.
Nacrt izmena Zakona o udžbenicima predviđa da za predmete srpski jezik, svet oko nas, priroda i društvo, istorija, geografija, muzička kultura i likovna kultura postoji po jedan udžbenik iz koga bi učili svi osnovci. Upravo te udžbenike izdavao bi Zavod za udžbenike, a oni bi bili uvođeni sukcesivno.
Premijer Đuro Macut izjavio je da je usvajanje tog predloga zakona istorijska odluka za našu državu, našu decu i društvo u celini. Macut je usvajanje Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o udžbenicima ocenio kao pobedu znanja, nacionalne odgovornosti i suverenog prava Srbije da svoju decu obrazuje po sopstvenim vrednostima i standardima, saopšteno je iz Vlade Srbije. Premijer je naglasio da vraćanje ključnih nastavnih predmeta u ruke domaćih autora i izdavača nije samo zakonska izmena, već civilizacijska poruka da Srbija ima snage, volje i sposobnosti da samostalno oblikuje svoju prosvetu i budućnost.
Premijer je naveo kako je odluka da se izmeni Zakon o udžbenicima od samog početka nailazila na brojne opstrukcije, pritiske i pokušaje onih kojima su interesi stranih centara moći i profita važniji od budućnosti naše dece. Macut je istakao da se duboko varaju svi oni koji misle da mlade u Srbiji mogu da potčine svojoj volji i ličnim interesima. Naveo je da Srbija danas stoji uspravno i odlučno u nameri da zaštiti ono što je najvrednije, a to su znanje, identitet i samopouzdanje mladih generacija.
Logično, među tim "centrima moći profita“ prepoznali su se izdavači udžbenika, pa je njihovo Udruženje saopštilo kako je to pokušaj da se "nasilno obustavi rad obrazovnih izdavača, i to kroz mehanizme koji ne podstiču kvalitet, konkurenciju i razvoj, već pokušavaju da stvore zatvoren, monopolistički sistem koji otvara prostor za zapošljavanje pojedinaca koji, do sada, nisu uspeli da radom i znanjem nađu svoje mesto u obrazovno-izdavačkom sistemu“.
Tržište udžbenika svakako jeste veliko i izdavačima donosi veliki novac. Istina jeste i da je bilo, a verovatno i dalje ima, određenih koruptivnih radnji prilikom izbora udžbenika koje će nastavnici da koriste.
No, ono što ni premijer, a ni oni koji se tako žestoko zalažu za uvođenje nacionalnih udžbenika, videći u njima "spas“ za budućnost srpske nacije, ne govore jeste da su i sadašnje udžbenike (osim nekih za strane jezike) pisali domaći autori, kao i da su svi oni morali da dobiju odobrenje više instanci unutar sistema – od Zavoda za unapređenje obrazovanja i vaspitanja, pa dao samog ministra.
To za "Ekspres“ potvrđuje i Aleksandar Markov, profesor istorije u Osmoj beogradskoj gimnaziji i nekadašnji predsednik Foruma beogradskih gimnazija, navodeći kako udžbenik, da bi došao do učenika, mora da prođe više komisija koje su pri nadležnosti Ministarstva prosvete.
"Ceo proces odobrenja udžbenika završava se potpisom ministra prosvete bez čijeg potpisa udžbenik ne može izaći na tržište. Što se tiče autora, sa izuzetkom stranih jezika, udžbenike za naše učenike pišu domaći autori. To su uglavnom nastavnici osnovnih ili srednjih škola, fakultetski nastavnici, pa čak i članovi SANU. Recimo, među autorima udžbenika istorije nalazili su se ili se nalaze i akademik Ljubodrag Dimić, prof. dr Mira Radojević, prof. dr Radoš Ljušić prof. dr Suzana Rajić. Dakle, termin nacionalni udžbenici naprosto je deplasiran jer su i udžbenici koji se pišu po važećoj zakonskoj regulativi apsolutno nacionalni. Ipak, stiče se utisak da ovde postoji potreba da se šira društvena javnost dovede u zabludu da nam udžbenike istorije pišu stranci, aludirajući na nespornu činjenicu da su strani izdavači na našem tržištu među najzastupljenijim izdavačima, ali to ne menja činjenicu da oni za potrebe pisanja udžbenika angažuju domaće stručnjake“, kaže Aleksandar Markov.
Vesti
28.07.2025. 13:28
Odbor za obrazovanje usvojio uvođenje nacionalnih udžbenika
Svojevremeno je, opet u intervju "Ekspresu“, Aleksandar Glavnik, profesor istorije u Matematičkoj gimnaziji, odgovarajući na pitanje o ideji uvođenja nacionalnih udžbenika, odgovorio retoričkim pitanjem:
"A da li su ovi prethodni udžbenici nenacionalni? Ko je pisao naše udžbenike? Udžbenik za četvrti razred gimnazije društvenog smera pisao je dr Momčilo Pavlović, predsednik Društva istoričara. Imamo li mi veći autoritet u tom smislu?“
Sa njim se slaže i Markov, dodajući kako su sadašnji udžbenici apsolutno nacionalni.
"Dodatni problem predstavlja činjenica da je predloženom izmenom zakona o udžbenicima definisano da autori udžbenika mogu biti birani među licima koja imaju autoritet i integritet. Stručnost nije eksplicitno navedena, a morala bi predstavljati prvi kriterijum u odabiru autora. Tako da postoji opravdana bojazan da ona neće biti prvi, a možda ni poslednji kriterijum kada se budu birali autori udžbenika za ove predmete, ali da ne sudimo unapred“, kaže sagovornik "Ekspresa“.
Na pitanje da li misli da bi, konkretno u udžbenicima istorije, nešto trebalo menjati i ima li dovoljno "nacionalnog sadržaja“, Markov odgovara da je pitanje izmene udžbenika istorije više suštinsko, a manje nacionalno.
"Ako želimo da učenici bolje razumeju istoriju, potrebno ih je osloboditi viška sadržaja, a gradivo koncipirati da ih podstiče na razmišljanje i analizu događaja, umesto na suvoparno nabrajanje istih. Danas na tržištu postoji određeni broj udžbenika koji su koncepcijski jako dobro urađeni, ali je isto tako nemali broj onih koji ne odgovaraju potrebama savremenih učenika. U tom smislu, od velikog je značaja sačuvati mogućnost izbora udžbenika jer uz kvalitetan udžbenik i istog takvog nastavnika, istorija učenicima zaista može biti učiteljica života. Kada je reč o ’nacionalnom sadržaju’, on je u velikoj meri izbalansiran sa istorijom drugih naroda i raspoređen u skladu sa usvojenim programima i ciljevima nastave istorije. Zato mislim da je potrebnije raditi na modernizaciji nego na ’nacionalizaciji’ udžbenika, a ako neko želi da se više pažnje posveti izučavanju nacionalne istorije, treba razmišljati možda u pravcu izdvajanja posebnog predmeta ’nacionalna istorija’ ili o povećanju fonda časova istorije. U ovom trenutku, u petom razredu učenici imaju istoriju jednom nedeljno, dok u starijim razredima imaju dva puta nedeljno. Za državu koja je osetila potrebu da prida veći značaj izučavanju istorije, ovo je svakako preskroman fond časova“, kaže Markov.
On dodaje i da je udžbenik tu da pomogne učenicima u boljem razumevanju gradiva, dok to šta i koliko će učenici naučiti najviše zavisi od nastavnika.
"Ipak, jasno je da je svaka monopolizacija loša, pa i monopolizacija istorije. Uvođenjem jednog, nacionalnog, udžbenika na neki način bi kritičko razmišljanje učenika moglo biti ugroženo jer učenici često ono što pročitaju u udžbenicima doživljavaju kao konačnu istinu. Ovo je naročito nezgodno u uzrastu kada se formira kritička svest, a u ovom trenutku uvođenje nacionalnih udžbenika predviđeno je za osnovne škole, uz mogućnost da u nekom trenutku budu uvedeni i u srednje“, kaže Markov.
Vesti
27.07.2025. 21:10
Datumi od nacionalnog značaja: Šta ćemo još slaviti od 2026. godine
Mnogi se pitaju i da li je, zapravo, ovde reč o "forsiranju“ nacionalne priče "na mišiće“? Markov podseća da priča o nacionalnim udžbenicima nije nova, te da ju je prvi put u poslednjih nekoliko godina pokrenuo tadašnji ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin, februara 2021. godine i to u kontekstu premijere filma "Dara iz Jasenovca“.
"Tada je istakao da za naše učenike država mora da piše udžbenike. Ovo pitanje je više puta pokretano, najčešće u kontekstu različitih društveno-političkih problema ili pitanja koja su se otvarala. Vreme će pokazati da li je uvođenje nacionalnih udžbenika stvar dnevne politike i možda skretanje pažnje sa drugih događaja ili možda potreba da se ojača nacionalni izdavač ili je reč o nečem trećem. Dok to ne otkrijemo, ostaje nam samo izjava premijera, gospodina Macuta, da je usvajanje predloga izmene Zakona o udžbenicima od strane Vlade Republike Srbije i njegovo upućivanje u skupštinsku proceduru, istorijski korak. Ja bih samo dodao, istorijski korak unazad, makar ako gledamo iz perspektive pridruživanja Srbije Evropskoj uniji“, zaključuje Markov.
RAZLIKE MEĐU IZDAVAČIMA
"Udžbenici stranih izdavača često su atraktivniji i moderniji od udžbenika nacionalnog izdavača. Nažalost, Zavod za udžbenike vremenom je izgubio trku sa moćnijim stranim izdavačima, neretko se dešavalo da autori koji su godinama pisali udžbenike za Zavod pređu u konkurentsku izdavačku kuću. Bolji izbor istorijskih izvora, analitički pristup, koloritnija izdanja, sve su to stvari koje su bile na strani inostranih izdavača. Ipak, ono što je zajedničko i za domaće i za strane, izbor autora, bar kada je reč o udžbenicima istorije, bio je uglavnom dobar. Sadržinski, uglavnom nema razlike, doduše, kao što sam naglasio, dešavalo se da isti događaji budu drugačije interpretirani, ali to opet nije zavisilo od toga da li je izdavač domaći ili inostrani, već od samih autora“, kaže Aleksandar Markov.
FRANCUSKO-NEMAČKI KONCEPT
Utisak je da se, kada govorimo o nacionalnoj istoriji u udžbenicima, pažnja posvećuje "svetlim primerima“, dobrim stvarima, ali da se greške koje su počinjene minimiziraju, relativizuju, pa i prećutkuju.
"Nacionalna istorija je pažljivo izbalansirana u udžbenicima koji su dostupni na tržištu. Svakako najdelikatnije teme jesu one koje se tiču građanskog rata u Drugom svetskom ratu, pa se ranije dešavalo da u jednom udžbeniku piše da je građanski rat počeo napadom partizana na četnike, dok u drugom piše obrnuto. Takođe, teme devedesetih često su verovatno problematične za autore, ali njima se posvećuje i najmanje prostora. Svakako, kada je reč o ratovima devedesetih, izbegava se dublja analiza već se događaji mahom nabrajaju, što trideset godina od ratova na našim prostorima može zbuniti mlade generacije. Takođe, više pažnje pridaje se stradanju našeg naroda, nego suseda, ali to je nešto što je karakteristično za čitavo podneblje. Takve stvari mogle bi se ispraviti jedino zajedničkim udžbenikom koji bi opisivao ratove devedesetih, a čiji autori bi bili predstavnici svih naroda bivše Jugoslavije. Ipak, da smo daleko od ovakvog koncepta, koji su uspeli u praksi da primene Nemci i Francuzi, potvrđuje namera države da uvede nacionalne udžbenike.“
MOGUĆE KORISNE PROMENE
Dosta izdavača buni se zbog najavljenih zakonskih izmena. Oni to, sigurno, rade delom i zbog toga što će ostati bez dela profita. A da li je neko pitao nastavnike šta misle o zakonskim izmenama?
"Ministarstvo prosvete organizovalo je tri javne diskusije na ovu temu. Ipak, nastavnici su svesni da retko mogu na taj način postići da ih neko čuje, pa najčešće nisu ni zainteresovani da u njima učestvuju, što ih naravno ne abolira. Ipak, bitno je naglasiti da šire javne rasprave nije bilo, a i ove tri diskusije ostale su u senci svega što se poslednjih meseci dešava u društvu. Tako da će ispasti da uvodimo nacionalne udžbenike na mala vrata. Ipak, ono što je važno naglasiti jeste činjenica da je njihovo uvođenje planirano sukcesivno, što opet otvara mogućnost da se naprave korisne promene ili da se čak odustane od njih, kao što je na kraju krajeva odlagana i državna matura“, kaže Markov.
Biznis
06.02.2025. 10:38
Zvanično: Dodatnih 12,01 milijardi dinara za visoko obrazovanje
Život
26.09.2024. 23:00
Znanje je skupo, a da li je i kvalitetno?
Život
04.07.2023. 14:12
Quo vadis, obrazovanje u Srbiji?!
Komentari
