Vesti
02.07.2024. 20:05
Život
26.09.2024. 23:00
Teodora Stojanović
Univerzitet
Znanje je skupo, a da li je i kvalitetno?
U poslednjih nekoliko meseci, i ne samo meseci, već i godina, vodi se ozbiljna polemika o fakultetima u Srbiji.
Da li je kvalitet obrazovanja u opadanju, ali i ono standardno pitanje – privatni ili državni fakultet?
Koja je razlika (osim školarina) i da li su se sada skoro pa izjednačili po nivou (ne)znanja koje pružaju studentima?
Sva ta pitanja proganjaju buduće studente, ali isto tako i one koji su već na poodmaklom putu ka diplomi.
Činjenica je da ovo leto nije bilo lako za studente, bilo da su na privatnom ili državnom fakultetu. Na sajtu Ministarstva prosvete objavljeno je da su dozvolu za rad izgubili Fakultet zdravstvenih nauka u Nišu, Visoka medicinska škola strukovnih studija u Beogradu, Fakultet za menadžment Zaječar Megatrend univerziteta, Visoka škola strukovnih studija “Akademija fudbala“ i Visoka škola akademskih studija “Epoha“.
Zatim je, nakon toga, usledio slučaj Megatrenda u Beogradu kome je oduzeta dozvola za rad, da bi potom vrlo brzo bila i vraćena. Zbunjujuće, zar ne? Navodno je reč u propustu koje je Ministarstvo prosvete uočilo pošto mu je dostavljena naknadna dokumentacija te je rešenje o oduzimanju dozvole poništeno.
Osim vesti o gubljenju dozvola za rad i akreditacija, ni studentima državnih fakulteta u Beogradu nije bilo svejedno ovog leta.
U avgustu je objavljenja Šangajska lista, na kojoj je Beogradski univerzitet ponovo doživeo pad. Iako se još nalazi među 500 najboljih svetskih visokoškolskih ustanova, u najnovijem rangiranju Beogradski univerzitet nalazi se između 401. i 500 mesta, dok je 2023. godine bio u grupi od 301. do 400 mesta.
Nakon ove vesti javila se i sumnja u kvalitet državnih fakulteta. Profesor Fizičkog fakulteta u Beogradu Zoran Nikolić je za “Danas“ kao razlog pada naveo to što Srbija nema povećanje broja istraživačke populacije.
“Naš broj naučnika je na istom nivou, mi nemamo upliv novih kadrova, sve je isto. Suštinski od 2012. udeo naše nauke u svetu pada jer se pojavljuju mnogoljudne populacije i prosto nas ’pregaze’. Mi držimo isti nivo spram našeg ukupnog broja radova, per capita udela, i tu nema drastičnog pada. I u narednim godinama ćemo se kretati u tom okviru“, rekao je Zoran Nikolić za “Danas“.
Nije ni čudo što se mnogi nakon ovih informacija (i o državnim i o privatnim fakultetima) pitaju da li opada kvalitet obrazovanja u Srbiji, ali i da li se privatni i državni univerziteti izjednačavaju?
Nakon što je objavljeno koje su ustanove izgubile akreditaciju ili dozvolu za rad javile su se i velike nedoumice. Osim brige studenata da li će dobiti diplome, prisutna je i sumnja u to koliko su one zapravo validne. Naravno, državni univerziteti u Srbiji jesu cenjeni i istina je da naši mladi teže ka tome da studije završe na jednom od njih, ali…
Jedno veliko “ali“. Da li je onaj ko je upisao privatni fakultet manje pametan?
Da li je njegova diploma lakše zarađena? Kao društvo navikli smo da osuđujemo i umanjujemo tuđi uspeh, pa zbog čega bismo tu karakteristiku (čitajte manu) stavljali po strani kada su u pitanju mladi ljudi koji se bore za svoju budućnost?
Da li znate da je prvi privatni fakultet otvoren pre 30 godina? Ipak, prema podacima Ministarstva prosvete, akreditaciju za rad 2014. godine imala su samo dva privatna univerziteta. Možda je to razlog zbog koga se mnogima stvara odbojnost prema ovim ustanovama obrazovanja, ali danas je “ponuda“ za studente veoma raznolika.
Trenutno je akreditovano čak 12 privatnih fakulteta, a njih je prošle godine upisalo devet hiljada brucoša (19 odsto). Da li će taj broj mladih biti manje cenjen kada završe studije? Pa, ipak, ne prate sve privatne fakultete u Srbiji kontroverze.
Suština je, zapravo, da pri izboru fakulteta ne treba uzimati u obzir da li je državni ili privatni, već da li je dobar ili loš. O tome je, u jednom od intervjua za “Ekspres“, govorio profesor Nebojša Šarkić.
Vesti
23.06.2024. 12:55
Sve što treba da znate o polaganju prijemnih ispita na beogradskom univerzitetu
“Podela na državne i privatne fakultete ne bi, zapravo, trebalo ni da bude dominantna, već samo podela na dobre i loše. Kada čitate liste univerziteta ili fakulteta u svetu, retko da ćete o njima uopšte razmišljati na osnovu toga da li su privatni ili ne. Ne poznajem čak ni ljude koji se bave naukom, a koji bi znali da kažu ko je, recimo, vlasnik Kembridža ili Oksforda, ali svi znaju da su to za evropske pojmove najbolji fakulteti. Tako bi trebalo da bude i kod nas – da budući studenti ne razmišljaju o vlasničkoj strukturi fakulteta, o tome ko je kupio zgradu u kojoj se mi nalazimo, ko je platio stolove, stolice, knjige... već samo o tome kakvo znanje će sa određenog fakulteta poneti.“
Možda po broju otvorenih privatnih fakulteta, ali i mladima koji ih upisuju, možemo pomisliti da se državni univerziteti izjednačuju sa njima. Popularnost im ne možemo oduzeti, ali po čemu se oni toliko razlikuju? Na nekim privatnim fakultetima školarina košta gotovo isto kao i samofinansirajuća godina na državnom, pa sledi logično pitanje – kakvo se znanje plaća?
Neosporiv je status srpskih univerziteta, pa samim tim i teorijsko znanje koje oni pružaju, ali jedna stvar je za njih i dalje “luksuz“.
“Mislim da je najveća razlika u radu u manjim grupama, što nažalost na državnim fakultetima još uvek jeste luksuz. Upravo u radu u malim grupama i različitim individualnim i timskim zadacima vi stičete jednu vrstu samopouzdanja i vežbate meke veštine koje su presudne u karijeri. To su stvari poput veština korišćenja kritičkog mišljenja, pronalaženja pravih izvora, prezentacije i javnog nastupa.
Teorijska znanja su slična i sa jedne i sa druge strane, ali način rada i mogućnost da radite u manjim grupama često danas jeste prednost privatnih fakulteta koji to sebi mogu da priušte“, rekla je Helena Hiršenberger, docentkinja na FEFA fakultetu za “Blumberg Adrija“.
Iako popularnost privatnih fakulteta raste, a i sve veći broj mladih ih upisuje, kod nas ta podela još postoji. Profesor Šarkić je u intervjuu za “Ekspres“ objasnio i zbog čega: “Razlog je u sledećem – tradicija državnih fakulteta neproporcionalno je veća u odnosu na tradiciju privatnih fakulteta i tačno je da se jedan broj privatnih fakulteta nije pokazao u dobrom svetlu, čak bih rekao i da se obrukao i time naneo veliku štetu ideji nedržavnih fakulteta u Srbiji.“
Kada spomenemo to tradicionalno razmišljanje, uglavnom se odnosi na one ljude u čije vreme nije bilo privatnih fakulteta. Barem je to bila jedna od naših pretpostavki, sve dok nismo razgovarali i sa mladima koji su trenutno na studijama.
Naše sagovornice su studentkinje stomatologije, ali na različitim fakultetima. Marina je na državnom univerzitetu upisala šestu godinu na budžetu, a Nikolina je na privatnom.
“Ne uvažavam nikakav privatni fakultet, pogotovo kada je u pitanju stomatologija. Dajem sve ispite u roku na državnom i svake godine sam na budžetu, ali to je ogroman stres. Verujte, meni je u jednom trenutku kosa počela da opada.
Odrekla sam se mnogih stvari koje priliče osobama mojih godina. Kada je ispitni rok, ja nemam vremena za izlaske, ispijanje kafa, nemam čak vremena ni da imam dečka. I onda neko ode na privatni fakultet, plati ogromnu sumu novca po godini i navodno završava isto što i ja. A verujte, znam mnogo njih, svi oni non-stop idu u neke izlaske ili na putovanja“, govori Marina za “Ekspres“.
S druge strane, Nikolina kaže da muku muči na privatnom fakultetu. Ipak, to nije baš ono što je ona zamislila. Taj fakultet upisala je s namerom da bude lakši jer “ona nije kapacitet“.
“Upisala sam stomatologiju na privatnom fakultetu jer znam da nikada ne bih završila državni. Međutim, evo me ovde i ni ovaj ne mogu da završim. Načula sam i ja da profesori ’gledaju kroz prste’, ali uopšte nije tako.
Nije dovoljno prosečno znanje čak ni za prolaz, morate znati perfektno. Ne možemo otići da radimo sa pacijentima ukoliko pre toga na predavanju nismo znali sve odgovore na profesorova pitanja.
To je apsolutno fer i pošteno jer je posao takav da zahteva ozbiljno znanje i ne trpi greške. Žao mi je samo što postoji dosta predrasuda, a priznajem, imala sam ih i ja prilikom upisa. Poštujem sve kolege sa državnog fakulteta, ali smatram da ne bi trebalo praviti razliku jer ni ovde nema popuštanja“, govori Nikolina za “Ekspres“.
Bilo da je privatni ili državni, ukoliko je akreditovan, diploma mu je validna. Isto tako ne treba sumnjati ni u kvalitet jer se akreditovanjem fakultetu određuje da li je ispunio sve standarde i obaveze koji su propisani Zakonom o visokoškolskom obrazovanju – da li ima odgovarajući nastavni kadar, da li je program dobro organizovan, ima li dovoljan broj prostorija u odnosu na broj studenata…
Možemo sumnjati da je privatni znatno lakši od državnog, kao i u znanje koje pruža, ali ukoliko je akreditovan, on je prošao sve provere i ispunjava propisane standarde. Srbija ima kvalitetne fakultete, a ako se zaista privatni približavaju državnim, to ne treba smatrati brukom.
Ponuda za brucoše je veća, a razlika koja postoji je samo jedna – dobar ili loš. Zbog toga je isključivo važno da se dobro informišete pre donošenja odluke.
Vesti
18.09.2021. 08:05
Kako odabrati fakultet, da li su bolji privatni ili državni, na šta obratiti pažnju
Komentari
