Vesti
23.06.2024. 12:55
Vesti
02.07.2024. 20:05
Teodora Stojanović
U fokusu
Kako do VALIDNE DIPLOME u Srbiji: Najčešća pitanja i pravi odgovori
Upis na fakultet jedna je od prvih i najvažnijih životnih prekretnica za mlade.
Nisu još ni završili srednju školu, ali nad glavom im konstantno visi pitanje – šta dalje?
Kako da znam šta želim da budem u budućnosti? Da li je ovaj fakultet dovoljno dobar?
Mogu li ga završiti?
Bezbroj pitanja koja ih opterećuju već tokom upisa u četvrtu godinu srednje škole.
U tim godinama teško je znati šta zapravo želiš da budeš, što bi se reklo, kada porasteš. Nije od životnog značaja ukoliko naprave grešku pri izboru jer, jedna izgubljena godina ne menja ništa. Međutim, šta ako neki srednjoškolac tačno zna šta želi, a ta ustanova u jednom trenutku izgubi dozvolu za rad? Nema više samo razmišljanja o budućoj profesiji, sada je poseban akcenat stavljen na proveru ima li željeni fakultet uopšte akreditaciju ili dozvolu za rad. Zbog čega?
Na sajtu Ministarstva prosvete nedavno je objavljeno da su dozvolu za rad izgubili Fakultet zdravstvenih nauka u Nišu, Visoka medicinska škola strukovnih studija u Beogradu, Fakultet za menadžment Zaječar Megatrend univerziteta, Visoka škola strukovnih studija “Akademija fudbala“ i Visoka škola akademskih studija “Epoha“.
“Akademiji fudbala“ i “Epohi“ su zahtevi za akreditaciju odbijeni, a što se tiče ostalih ustanova koje su navedene, kao obrazloženje na sajtu ministarstva piše da “nisu podnele zahtev za akreditaciju najkasnije godinu dana od dobijanja dozvole za rad, odnosno da su odustale od zahteva za akreditaciju visokoškolske ustanove i studijskih programa“.
ŠTA ZNAČI AKREDITACIJA
Pre nego što počnemo da se bavimo pitanjima šta se dešava sa studentima ustanova koje su izgubile akreditaciju ili dozvolu za rad i kako da budući brucoši budu sigurni da je njihov fakultet akreditovan, možda je potrebno da se prvo razjasni šta akreditacija i dozvola za rad zapravo znače.
Oni koji se odluče za privatni fakultet zasigurno prvo razmatraju da li je on akreditovan, odnosno da li mu je diploma priznata.
Akreditovanjem fakulteta određuje se da li je on ispunio sve standarde i obaveze koji su propisani Zakonom o visokoškolskom obrazovanju – da li ima odgovarajući nastavni kadar, da li je program dobro organizovan, ima li dovoljan broj prostorija u odnosu na broj studenata…
Kako propisuje Zakon o visokom obrazovanju, u postupku izdavanja dozvole za rad Nacionalno akreditaciono telo sprovodi početnu akreditaciju.
To znači da oni utvrđuju da li određena ustanova i studijski program ispunjavaju standarde koji su propisani za akreditaciju. A te standarde utvrđuje Nacionalni savet za visoko obrazovanje, dok dozvolu za rad izdaje Ministarstvo prosvete. Ukoliko se ustanova nalazi na teritoriji AP Vojvodine, onda dozvolu za rad izdaje nadležni pokrajinski organ.
Kada ustanova dobije akreditaciju, ona važi narednih sedam godina. Poslednja redovna akreditacija, kada je akreditovano 130 državnih i privatnih ustanova, obavljena je 2022. godine.
Tom prilikom akreditaciju su dobile sve državne visokoškolske ustanove u Srbiji, ali i 11 privatnih fakulteta.
KAKO BITI SIGURAN
Kao što smo i naveli na početku teksta, izbor fakulteta i opredeljenje za profesiju koju mora da izabere jedan srednjoškolac nije lak zadatak. Tome sada samo dodajte i ovu muku, odnosno detaljnu analizu da li je izabrana visokoobrazovana ustanova validno akreditovana.
Budući brucoši, ne brinite. Na sajtu svakog fakulteta nalazi se dokument o akreditaciji u kome piše da li ispunjava uslove ili ne.
Međutim, postoji jedna “caka“. Nije isključeno ni to da su na nekim fakultetima akreditovani samo određeni smerovi i zbog toga je važno da se pri upisu u određenu obrazovnu ustanovu dobro informišete. To važi i za trenutne studente koji, možda, žele da promene fakultet ili studijski program.
Nacionalno telo za akreditaciju (NAT) je Vodičem za studente, koji se nalazi na njihovom zvaničnom sajtu, dosta olakšao ovaj “posao“ budućim brucošima i njihovim roditeljima.
U Vodiču, koji se redovno ažurira, oni mogu proveriti da li ustanove koje nameravaju da upišu imaju validnu akreditaciju. Ono što ih može malo zbuniti jeste to da za tri od pet ustanova, kojima je nedavno oduzeta dozvola za rad, na Vodiču za studente piše da imaju pozitivno mišljenje Komisije.
“Slažemo se sa vama i u međuvremenu smo uklonili navedene podatke iz Vodiča za studente. Ključni parametar u Vodiču za studente je godina kada je visokoškolska ustanova (ili studijski program) akreditovana. Podsećamo da akreditacija važi sedam godina“, kaže za “Ekspres“ v. d. direktorka Nacionalnog akreditacionog tela Ana Šijački.
Ono što takođe može buniti buduće studente jeste i pitanje da li je akreditacija uslov za dobijanje dozvole za rad. Ili je obrnuto? Ukoliko je ustanova akreditovana, da li je to dovoljna sigurnost da ima i dozvolu za rad?
“Zahtev za izdavanje dozvole za rad podnosi se nadležnom ministarstvu koje taj zahtev sa dokumentacijom upućuje Nacionalnom akreditacionom telu, radi početne akreditacije. Početnom akreditacijom utvrđuje se da li visokoškolska ustanova i studijski program ispunjavaju propisane standarde, a posebno u pogledu sadržaja, kvaliteta i obima studijskih programa; potrebnog broja nastavnog i drugog osoblja i odgovarajućeg prostora i opreme. Visokoškolska ustanova kojoj je izdata dozvola za rad dužna je da podnese zahtev za akreditaciju visokoškolske ustanove i studijskog programa najkasnije godinu dana od dobijanja dozvole za rad i može vršiti upis studenata po dobijanju uverenja o akreditaciji visokoškolske ustanove i studijskog programa“, kaže Ana Šijački.
ŠTA SE DEŠAVA SA STUDENTIMA FAKULTETA KOJI JE IZGUBIO AKREDITACIJU ILI DOZVOLU ZA RAD?
Ovo pitanje je, možda, najvažnije. Pored stečenog obrazovanja, dobijanje priznate diplome nešto je zbog čega svi i upisuju studije. Naravno da će vam ono što ste naučili biti mnogo važnije i korisnije od jednog parčeta papira, ali bez njega ipak ne možete ništa.
Oni koji pohađaju studije na jednoj od pet ustanova koje su nedavno izgubile dozvolu za rad sigurno su se uspaničeno zapitali – i šta sad?! Verovatno da se frka i panika stvorila i među studentima ostalih fakulteta jer šta im garantuje da se i oni neće naći u ovoj nezavidnoj situaciji.
Ukoliko student završi neakreditovani fakultet, situacija je vrlo prosta – diploma neće važiti. Međutim, to nije slučaj kod onih koji su započeli studiranje na akreditovanom fakultetu, a koji je naknadno izgubio akreditaciju za neki od studijskih programa.
Te ustanove imaju pravo da već upisanim generacijama daju validne diplome i njihovo studiranje izvedu do kraja. Ono što ne smeju raditi jeste upisivanje novih studenata na taj studijski program.
Ali, komplikacije nastupaju ukoliko ustanova izgubi dozvolu za rad.
Za sve one koji još studiraju u trenutku kada je oduzeta dozvola za rad Zakon o visokom obrazovanju propisuje rešenje kojem bi studentima trebalo da bude omogućeno da studije završe na srodnom programu neke druge ustanove koja je akreditovana.
Troškove školarina bi, u tom slučaju, trebalo da pokrije ustanova koja je izgubila dozvolu za rad. Da li se to zaista praktikuje, za sada je nepoznato.
“Zakonom o visokom obrazovanju propisano je da visokoškolskoj ustanovi koja ne dobije akreditaciju za neki studijski program dozvola za rad za taj studijski program važi još godinu dana, ali gubi pravo na upis novih studenata na taj studijski program. U slučaju prestanka rada visokoškolske ustanove zbog oduzimanja dozvole za rad ili drugog razloga, ministar će na predlog Nacionalnog saveta u roku od 30 dana od dana prestanka rada ustanove doneti akt kojim se obezbeđuje završetak studija studentima te visokoškolske ustanove, a troškove završetka studija snosi visokoškolska ustanova kojoj je oduzeta dozvola za rad“, objašnjava Ana Šijački za “Ekspres“.
I, NARAVNO, VEČITA DILEMA – DRŽAVNI ILI PRIVATNI FAKULTET?
Kada se spomene određeni privatni fakultet, uvek se prvo proverava da li je dobar, ima li validnu akreditaciju i ono standardno mišljenje – sigurno je lakši od državnog.
Bio lakši ili ne, ukoliko je akreditovan, prošao je sve provere i ispunjava propisane standarde.
Ono što bi trebalo znati jeste to da je poslednja redovna akreditacija obavljena 2022. godine, kada je akreditovano 130 državnih i privatnih ustanova. Tom prilikom akreditaciju su dobile sve državne visokoškolske ustanove u Srbiji, ali i 11 privatnih fakulteta.
Prema podacima koje nam je dala Ana Šijački, ukupan broj akreditovanih univerziteta i fakulteta u Republici Srbiji je 223. Upitali smo je i da li, možda, neka ustanova radi bez akreditacije. “Ne raspolažemo navedenim podatkom“, rekla je Ana Šijački za “Ekspres“.
Ona je, inače, nedavno za “Danas“ izjavila da, osim akreditacije, NAT obavlja i delatnost provere kvaliteta visokoškolskih ustanova i jedinica u njihovom sastavu.
Postupak spoljašnje provere kvaliteta visokoškolske ustanove sprovodi Komisija za akreditaciju Nacionalnog akreditacionog tela redovno u četvrtoj godini akreditacionog ciklusa, a može i vanredno, kao i na zahtev ministarstva i Nacionalnog saveta.
“NAT sačinjava završni izveštaj o spoljašnjoj kontroli i proveri kvaliteta visokoškolske ustanove i objavljuje ga na službenoj internet stranici, a na osnovu njega se može steći uvid u kvalitet visokoškolske ustanove“, rekla je Ana Šijački za “Danas“.
Tako da, budući brucoši, bez preterane brige. Potrebno je da se samo malo više informišete, što je uz pomoć Vodiča za studente vrlo jednostavno. Privatni ili državni fakultet, vaš je izbor.
Naše je samo da kažemo – srećno!
Vesti
19.06.2024. 08:05
Počeo PRVI UPISNI ROK na Univerzitetu u Beogradu
Komentari
