"Najveći srpski problem već dugo je obrazovanje"

Njegov put počinje na DePauw univerzitetu, gde je studirao filozofiju i ekonomiju, spajajući racionalno i promišljeno sa pitanjima smisla i etike. Od studentskih dana uspešnog brokera, kancelariji na Volstritu i uspešnom poslu u Džej-Pi Morgan korporaciji, dokazao je svoju vrednost. Danas živi u Beogradu.

Razgovor sa gospodinom Đukanovićem počinjemo pitanjem kako i koliko veliki kapital utiče na aktuelna geopolitička prestrojavanja u svetu?

"Utiče apsolutno direktno. Kapital je osnova svake moći. Ne možete da imate moć, a da nemate kapital. To je iluzija koju mi gajimo u ovim postkomunističkim državama, a i onda kao eto – neko ima moć, a nema kapital. To je nonsens. Imate neki društveni kapital, ne znam da li ste pisac, novinar itd., pa da vas neko malo čuje, ali bez konkretnog kapitala sve je iluzija. Civilizacija je napravljena na kapitalu i osnovna razlika između homo sapiensa pre civilizacije i nakon civilizacije je da je osnova moći kapital, a ne čista ljudska fizička snaga. I to će uvek biti tako i to treba da bude tako. To je suština cele priče.

Nisu pojedinci bitni. Pojedinci su bitni samo u grupi. Nijedan milijarder, ali to su opet naše teorije zavere, Rotšildi, ovi, oni. Nijedan pojedinac ili familija nemaju apsolutno nikakav uticaj na svetske tokove. Ali udruživanjem pojedinaca, naročito u ono što mi zovemo država, država i dalje kontroliše. Možete vi da budete hiljadu puta milijarder ili Ilon Mask, vas kontroliše država koja se zove Sjedinjene Američke Države. Kako? Država i dalje ima najveći kapital.

Izuzetno je bitno da imate što više bogatih ljudi kako biste imali izvor poreskih primanja. Pored poreza, država emituje  obveznice, dobija novac pa ga troši, transparentno. SAD i danas imaju najveću poresku osnovu u svetu, i one su najmoćnije. Kada je Britanija imala najveću poresku osnovu, oni su bili najmoćniji.“

Pored novca i bogatih pojedinaca, šta je važno u priči o novcu i dodatnoj vrednosti?

"Priča o novcu je neverovatno jednostavna. Ali problem u Jugoistočnoj Evropi je obrazovanje na ekonomskim fakultetima. Evo ovi naši vajni stručnjaci, gledam pre neki dan jednog srpskog profesora koji kaže – velika je sramota biti bogat u Srbiji. Taj čovek predaje ekonomiju, dok je meni ekonomiju predavao profesor Pankas, koji je bio savetnik Goldman Saksa. Ti naši nestručni ljudi, koji sede na tim fakultetima, u osnovnim školama, srednjim školama, konstantno prave neku famu o novcu, prave famu oko toga da li treba biti imućan ili ne. A onda kao slepci idu okolo i žickaju najsitnije pare, tezgare da bi dopunili svoje budžete. To je ona komunistička priča, ja sam veliki umetnik, ali nisam komercijalan, zato me ceo svet ne razume. To je čist nonsens. Ljudi koji stvaraju dodatnu vrednost vrede, a pola naših ekonomista su ubeđeni da je svetska ekonomija za ignorisanje. Drže se teorije ‒ da bih ja nešto dobio, vi morate nešto da izgubite. Pa naše predstave o Ilonu Masku su trivijalne, a čovek je jednostavno napravio dodatnu vrednost. To su firme koje je on smislio, osmislio, finansirao i napravio od njih gigante. Ta dodatna vrednost koju je napravio, taj novac pripada samo njemu i nikom drugom.“

Vi ste u SAD završili dva ozbiljna fakulteta...

"Ja sam studirao na jednom fakultetu, ali sam studirao i ekonomiju i filozofiju. Moja vokacija je filozofija, a ne ekonomija, koju ne smatram naukom, ja se držim isključivo tvrdih nauka: matematike, fizike i hemije. Ekonomija je društvena disciplina u kojoj nema jasnih pravila. I mi je ovde upražnjavamo.“

Koliko stoji narativ, kod nas i u svetu, da je Amerika, do juče jedina supersila ‒ u blagom padu?

"Pa, ne znam. Ja sam davno naučio u toj Americi da gledam cifre i da gledam naučne radove, a da ne čitam novine. Ne čitam novine nikada. TV ne uključujem. I kao piscu izuzetno mi je bitno da nemam uticaja refleksa običnih ljudi. Sada sam pod uticajem profesora Dejvida Šarmensa koji je jedan od pionira filozofije veštačke inteligencije. Njegovo mišljenje me zanima. Ne zanima me mišljenje novina. To lupetanje, konstantno lupetanje medija da propada Amerika, propada Rusija... Ali uvek morate da se pitate – ko vam to govori? Ko je sa druge strane stola. Koji je njegov interes i koji su njegovi emotivni i subjektivni osećaji prema tome. Tako da, na primer, za ljude u Srbiji koji su proevropski orijentisani Rusija propada svaki dan. Gotovo, kraj, de-mol. Evo, ko je bio skoro u Rusiji, vidi da nije baš tako. Ok, rat je. Isto tako proruski orijentisani ljudi, na primer, na Balkanu, koji su zaljubljeni u diktatora Putina, a nisu pročitali nijednu rusku knjigu ikada, oni vas ubeđuju da Amerika propada svaki dan. To su vam najklasičniji primitivni narativi, ljudi koji reaguju emotivno, nisu studiozni i u suštini oni to pričaju iz nekih drugih interesa... Ako ste zaposleni ovde u nekoj od nevladinih organizacija koja gura tu priču, vama je zadatak da pljujete Rusiju. Ali uzmimo slučaj NIS-a, gde su Rusi dobili šut u dupe – zbog čega? Zbog naredbe Donalda Trampa. I ko je tu moćan? Amerika je moćna. Amerika je nametnula da i mi izbacimo Ruse. Zašto je to dobro za nas, zato što Rusija ima običnu diktaturu i dalje. Ja obožavam Ruse, imam fenomenalne prijatelje tamo, ali ruska država je i dalje krš, zato što je obična diktatura.“

Dugo ste radili na Volstritu, imali ste značajne funkcije u Džej-Pi Morganu. Kako to izgleda iznutra?

"To izgleda kao i svaki drugi posao, samo su cifre mnogo veće, u tome je razlika. Mi radimo te velike firme koje su velike investicione banke, koje su veliki aset menadžeri, imate na hiljade milijardi dolara u penzionim fondovima, lične račune, račune firmi... Mi upravljamo, mi investiramo taj novac za druge, ali mi odgovaramo za to što radimo. To su količine novca koje su nama na Balkanu neshvatljive, zbog činjenice da su naše ekonomije minijaturne. Pogledajte Hrvatsku, Sloveniju, Srbiju, danas, pogledajte sve zemlje  bivše Jugoslavije, to su relativno primitivne ekonomije, tehnološki zaostale.

Uvek je ovaj region sve kopirao, nikada nismo izmislili ništa bitno, komercijalno, nikada nismo napravili ništa ozbiljno. Generalno, naši biznisi funkcionišu tako što ti odeš na Zapad, vidiš neku dobru firmu, dođeš ovde i to prekopiraš. To je to. Tako da se te cifre koje se vrte na Volstritu nama čine velikim i čudnim, ali te cifre se investiraju, prodaju, rasknjižavaju svakodnevno.“

Koliko je u toj priči bitna informacija, na berzi, ali i u poslovnim odlukama velikih finansijskih korporacija?

"Najbitnija. Ne postoji ništa drugo što je bitno. Važna informacija se stiče dubokom analizom, pristupom određenim ljudima koji imaju tu informaciju i jednostavno znanjem da izanaliziraš prvo situaciju u određenoj državi, situaciju u određenoj industriji i konkretno vezano za tu firmu ili tu obveznicu ili šta god već.

Nama je ova priča na nivou teorije zavere, u celom regionu. Balkan je tamni vilajet, bio i ostao. Ovde sa Zapada protutnje razni interesi, razne službe ovde dolaze, a mi smo u suštini bili i ostali najbedniji deo Evrope. A sve je vrlo jednostavno: ne razumemo kako svet funkcioniše. I zato svaki put kada neko ovde protutnji, oni nas pregaze, mi izgubimo mnogo stanovnika, što kažu uskurčimo se ničim izazvano, zato što nemamo informaciju šta je sa druge strane. I nismo u stanju da pregovaramo sa tim ljudima. Da li će se to promeniti? Sumnjam. Uvek je bilo tako, i uvek će biti tako.“

Zbog čega?

"Zato što je naš način obrazovanja katastrofalan. Ja vam tvrdim da je mnogo pametnije da vam dete ne ide u srednju školu, fakultet, treba da uči od pametnijeg sveta. Proći će bolje u životu. Tek sada kada ovaj telefon nudi prozor u svet i kada možete, na primer, na ’Jutjubu’ da slušate profesore sa Harvarda koji su postavili sva svoja predavanja tamo, onda ne morate da slušate ovo đubre kojim vas truju, ovi recidivi komunističkog sistema, da li se zovu Beogradski univerzitet, ili naše srednje škole. Nedavno sam bio na predavanju u jednoj privatnoj srednjoj školi, posle sam pričao sa direktorkom.

Ona se priseća slučaja sa nekog seminara, skupili se svi direktori srednjih škola iz Srbije, bio je prisutan i tadašnji ministar prosvete Šarčević. O je rekao da 72 odsto naših srednjoškolskih programa ne odgovara tržištu rada u Srbiji. Pokazao je istraživanje. Svi su počeli da šuškaju među sobom, ali on je mudro zaključio: ’Ne brinite, ništa nećemo promeniti.’ To je citat. Zašto? Zato što srednje škole (moji roditelji su bili nastavnici fizičkog u osnovnoj školi), te škole postoje zbog tih nastavnika, direktora i radnika, da bi oni sebi napravili platu, da bi iznajmljivali sale u tim školama, da bi davali privatne časove toj deci. Znači fokus je na njima, na radnicima. Nije fokus na deci koju treba da obrazuju. U tome je ključ. Pa pogledajmo testovima znanja i obrazovanja naših srednjoškolaca u poslednjih 10 godina. Videćemo istinsku katastrofu. Ali, mi smo uvek bili bedno obrazovani. Druga naša iluzija je o kvalitetu srpskih fakulteta, naročito ovih državnih. Ljudi, pa to su epicentri nepotizma. Tamo se katedre nasleđuju. Tamo se izdaju lažne diplome ministrima, shvatate.

Pa moj Alma Mater konkretno u Americi, kada bi to jednom uradio, škola bi bila zatvorena u roku od mesec dana. I svi mi koji smo završili tu školu bi haos napravili. Koliko se ljudi, koji su završili Beogradski univerzitet, diglo protiv takvih stavova, protiv lažnih diploma? Pa neki profesori manje-više u privatnim razgovorima negoduju, a u nekim kafanama imate cenovnik koliko košta ispit. Evo, sada je konkretno na FON-u u Beogradu jedan fenomenalan momak ušao u ovaj moj program i dečko već godinu dana analizira razne finansijske proizvode, hartije od vrednosti, fenomenalan je. I ko je sudija? Ja sam jedini kredibilan da kažem da li on to zna da radi ili ne. Zato što ja jedini ovde imam iskustva u tome. On mi javlja – od nas 94, ispit je palo 94. Šta radi ta profesorka? Zašto ta profesorka nije dobila otkaz momentalno? Zato što ta profesorka na tom BU sedi radi sebe, ne radi studenata. Suština je da su to male grupe, imate katedre koje se nasleđuju, da li oni to daju svojoj ćerki ili sinu, ili svom kumčetu.

A toga je bilo u nekom obliku od davnina. Moji roditelji su bili u tom prosvetnom sistemu. Ja sam bio klinac, slušao sam majku, završavanje ocena za ove, pusti ovoga, pusti ga da završi on je kreten, ne možemo da se bavimo njime. Dolazi ovaj, on je od ovog sekretara Komunističke partije unuk, moramo njemu da damo peticu, on mora da bude vukovac...

Istina, imamo i mladu i pametnu decu koja rade, na primer, digitalni marketing, rade AI, sede ovde i rade sa celim svetom. Niko od njih ne ide na fakultet. Polako odustaju. Ja mislim za pet do deset godina najpametnija deca neće ići u srednju školu, naročito u Srbiji, zato što je to neverovatno traćenje vremena za njih. Ta deca su našla druge moduse kako da se socijalizuju. Ali reformu nećemo imati.“

Da li se to događa samo na Balkanu?

"To je generalno problem evropskog kontinenta. Kako kaže ovaj moj kum koji radi za američku službu, zato ćete opet završiti sigurno u ratu. Priča o nama na Balkanu, zato što Evropa nekoliko vekova nema moć da se reformiše. Jedini način evropske reforme je rat. Da se poubijamo, da svedemo sve na nulu, i da krenemo od početka.“

Koliko je u ovoj priči o kojoj pričate možda izuzetak, ako jeste, a verujem da jeste, Matematička gimnazija?

"Svi je navode. Pa jeste, izuzetak je, ali to ne menja suštinu. Tamo je par stotina učenika od desetine hiljada dece. Ono što mi imamo, mi i Mađari konkretno, imamo veliku disproporciju dece koja su talentovana za matematiku i koja pobeđuju na svetskim takmičenjima. Mene to raduje, ja sam se takmičio u matematici kao klinac. Ali, opet, mi nemamo nijedan naučni rad koji je vezan za tu decu. Zato što deca u srednjoj školi ne rade naučne radove, to rade ljudi na fakultetima. Zašto niko nije uradio naučni rad i kazao hajde da vidimo poslednjih 100 godina, gde smo i šta nam je činiti? I činjenica da postoje ta talentovana deca apsolutno ne znači ništa za prosečnog građanina, koji mora da završi srednju školu efikasno da iz nje izađe sa nekom vokacijom.

A imamo savršen primer koji se zove Švajcarska. Tamo je obrazovanje veoma vokacijsko. Tamo knjigovođa postane knjigovođa posle srednje škole, ne mora da ide na fakultet. Knjigovodstvo, veoma jednostavan posao. To može da radi osoba sa IQ 90. Koja je razlika u odnosu na naš sistem? Na primer, već u prvoj godini u Švajcarskoj vi morate da nađete praksu. I da pola dana, jedan dan idete na praksu. Dok dođete do poslednje godine srednje škole, vi 60, 70, 80 odsto vremena provedete na tom poslu. A naše srednje škole su tako napravljene kao da su svi iz Matematičke gimnazije. U Americi profesor uzme 30 đaka i kaže ja ću sada da obavim svoj posao, da ih naučim nečemu. I na kraju semestra kažeš – Marica najviše zna. Ona zaslužuje desetku. Kod nas nije tako. Kod nas će reći Marica ne zna 100 odsto gradiva. A to je samo činjenica ‒ pa nisi je naučio. To je refleksija, to je nemoć. I činjenica da ti ne treba da budeš na tom mestu. To nije Maričin problem. Obrazovanje ima taj ozbiljan element, a to je da razlika od profesora do profesora, nastavnika i nastavnika je radikalna. I to je ogroman problem svuda u svetu, nije samo u Srbiji. Zato se ja nadam da će veštačka inteligencija to radikalno da promeni.“

Da li novac ima svoju "civilizaciju“, kao što tvrdi ugledni ruski istraživač i autor u svetu finansija Valentin Katasonov u svojoj studiji "Civilizacija novca“, koju je na srpskom objavila beogradska "Informatika“?

"Ne znam, ja sam veoma konkretan, to pitanje mi je prozaično. Kako može novac da ima civilizaciju, civilizaciju mogu da imaju samo ljudska bića. Taj gospodin ne razume novac. To je problem, on ne razume novac. On ne razume suštinu šta je novac. On je neki romantični Rus.“

On je dugo radio u UN na poslovima finansija, u MMF-u, Svetskoj banci...

"Kako onda može da lupi tako, da novac ima svoju civilizaciju.“

U pomenutoj studiji on tvrdi da zelenaška kamata u svetskim finansijama nije ukinuta?

"Zelenaška kamata, po definiciji, jeste kada vi nelegalno pozajmljujete novac uz kamatu. To je naravno nezakonito. U državi je uvek visoko regulisano ko može da pozajmi novac. To mogu samo finansijske institucije. Vi možete da pozajmite novac svome kumu, ali nemate pravo da mu naplatite kamatu. To nije hrišćanski. Vi nemate pravo to da radite. Banka mora da naplati kamatu kako bi zaradili ti ljudi koji rade u banci i koji vama daju pare za kredit, platu, tu imate svoj račun.“

Šta je suština biznisa u finansijama, šta je definiše?

"To je osnova svih sloboda. Ako želite da živite u demokratiji, osnovna sloboda je krunska sloboda. A znate šta je krunska sloboda? Moje pravo da otvorim radionicu, da zaposlim druga, da napravim šolju i da kažem, ova šolja košta 10.000 evra. A vaša ekonomska sloboda je da to kupite ili ne kupite. Zašto bi bilo ko na ovoj planeti imao problem sa tim sistemom?

Ali u ovim postkomunističkim zemljama je ok da privrednik nema ekonomsku slobodu. Neko iz države će mu narediti ‒ ne, ova šolja će da košta toliko i tačka... Pa, ljudi, imamo očigledan odgovor zašto je Kina kao komunistička država prešla na tržišnu ekonomiju? Zato što je to jedini logički način da ljudi privređuju među sobom.“

Mene je istinski obradovalo saznanje da se u Srbiji pojavio veliki broj IT stručnjaka, programera i sl. koji u svojoj kući rade za neke ozbiljne kompanije u svetu. Oni su odjednom, niotkud, postali značajni izvoznici srpske privrede?

"Došao mi je nedavno dečko koji zarađuje 25.000 evra mesečno, u ovom momentu. Da li bi država Srbija trebalo da mu smanji tu platu? A plaćaju ga Amerikanci. Da li ima logike, kaže neki ministar ne, ne možeš ti da budeš plaćen jer prosečna plata u Srbiji je... A neki Amerikanac hoće da ga plati.“

Tu se pojavio i spor što ti mladi ljudi nisu plaćali porez na svoje prihode?

"To mi je poznato. Nisu plaćali porez, a morali su, nema spora. Ali, mi smo ipak Srbi. Mi volimo da ne platimo porez. Međutim, kada vama neko uplati na lični račun novac iz inostranstva sa računa firme sa kojom poslujete, trebalo bi da platite poreze i doprinose kao svi mi ovde i u svetu.“

Mene je začudilo to što država Srbija nije prepoznala značaj posla kojim se bave ovi mladi ljudi. Verujem da je država morala da napravi veliko stručno savetovanje – kako pomoći ovim ljudima da oni unaprede svoj posao, da osnuju svoje male ili velike IT firme, što bi i državi značilo, ne samo materijalno?

"Zato što je država nesposobna. U državi sede političari koji su po definiciji lopovi, svakako. Svaki političar u nekoj zemlji ko je ušao u politiku, ko je političar po definiciji je sumnjiv. Vi morate da shvatite zbog vaših godina života ovde, zašto očekujete bilo šta od države? Šta ste dobili od 1945. godine naovamo, u koliko ste živeli, tri-četiri države. Shvatate da država u kojoj ste vi rođeni – ne postoji. Pa šta očekujete od ove koja isto ima veliku šansu da nestane. Morate da shvatite jednu stvar, države su izuzetno nestabilne i prolazni sistemi. I sudbina svake države je da nestane.“

Država je posle osnovala neke IT parkove. Šta nam to govori?

"Jeste postavila IT park, jedan dva, nisam siguran, ali znam da su svojim političkim sledbenicima dali da uđu u te parkove. Ti IT parkovi nikome ne trebaju. Zato što ti klinci koji rade za Amerikance ne idu u IT parkove. Oni rade iz svoje dnevne sobe, iz kafića, oni rade sa nekog ostrva gde su se preselili. Rade iz Dubaija. Dosta se njih preselilo u Dubai. Dubai je mnogo više biznis frendli nego što su ove bivše jugoslovenske države koje su veoma neprijateljski nastrojene prema privrednicima i preduzetnicima. Evo vam jedan primer, to su vam recidivi, ali veoma jasni recidivi koji šalju jasne poruke. Vi imate automobil na firmu, nepropisno se parkirate, kazna je 50.000 dinara. Isto to uradite sa ličnim automobilom, kazna je 5000 dinara. Kako to da isti ’zločin’ zahteva kaznu koja je deset puta veća. To je način kako ova država i dalje kažnjava one najbitnije u društvu, a to su preduzetnici. A živi od preduzetnika koji plaćaju poreze i oni stvaraju tu državu... Sve državne firme su neprofitabilne i one su teret. Svi državni instituti ne fakturišu nikome ništa. Tamo sedi armija nesposobnih i onih koji nisu u stanju da stvore dodatnu vrednost. A vi sa druge strane kao sistem gušite te preduzetnike. I to vam je čitav problem. A onda ti isti preduzetnici dođu u Ameriku koja ih jedva čeka.

Morate da shvatite, Amerika nekada pretera, to nikada nije izbalansirano, i kao država i kao sistem sve ulaže u svoje najbolje. Često su među tim najboljim bogati ljudi. Države koje imaju recidive komunizma ulažu sve u najgore, najsiromašnije, najbednije, namesti im socijalna davanja, neka se ide na trudničko dve-tri godine itd. I onda ljudi stanu i kažu – zašto je ova Amerika najmoćnija na svetu, majku mu? Zato što ulažu isključivo u najbolje.“

To je suština?

"To je suština. Uloži u najbolje. Ti kada imaš košarkaški tim, uloži najviše u Jokića. Nemoj da uložiš u onu sedmu zamenu. I to je to. Ovde je konstantno, kako osvojiš vlast bilo gde u Jugoistočnoj Evropi, šlihtaš se sirotinji, šlihtaš se ovim što srednju školu nisu završili, da dobiješ glasove. I onda dobiješ krš državu. I svi se pitaju, jao kako je to naš tim poslednji na tabeli? Pa ne znam, uložio si u 17. zamenu.“

Neke zemlje iz bivšeg SSSR-a i sfere njegovog uticaja napravile su ozbiljan ekonomski i društveni napredak?

"Ne sve, naravno. Poljska je došla na nivo Zapada. Poljska se obračunala sa svojom prošlošću. Pohapsili su manje-više sve komuniste i zabranili im da se bave politikom. Mi i dalje imamo SPS. SPS je prokomunistička partija, oni su vam i dalje osnova svake vlade.“

Mislite da nas prošlost određuje, ona prošlost koja nam nije donela ono što smo očekivali?

"Naša prošlost je kontinuirano sranje. A mi se kontinuirano romantično odnosimo prema njoj. Pa šta je cela priča, kada sednete ovde, ovde je svakome deda bio neki vojvoda, nešto tako. Svaki Beograđanin je imao pola neke gradske četvrti, uspešan trgovac, fabrikant... Niko od njih da se zapita – šta sam to ja uradio u svom životu?“

Neminovno je pitanje ‒ šta bi Srbija danas morala da radi, da se uspravi?

"Da se reši svih državnih firmi, i to što pre. One su izvor nepotizma i korupcije unutar države. U tome je čitav Balkan. Znači, firma koja je u državnim rukama ne služi građanima, ona služi isključivo kao sisa za političku felu. I to mi svi znamo već dugo u Srbiji. Ali se pravimo blesavi, zato što kada treba ćerku ili nekog kretena od sestrića da vam zaposle koji je debil bio celi život, narkomančina... i vi pozove prijatelja i onda vam zaposle nećaka tamo. I vi ne možete više onako da napadate tu firmu. Nego morate da kažete pa j... morao je i on negde da radi. To je to.“

Direktori tih javnih preduzeća dugo su radili taj posao i mahom su postali imućni ljudi?

"Morate da shvatite da građani svih ovih zemalja ovde glasaju baš za to. Ljudi žive u iluziji da glasaju za nešto drugo. Ljudi glasaju za državne firme, ljudi glasaju za državne fudbalske klubove, za državne košarkaške klubove... Zato što je ogromna većina građana upetljana u tu korupciju. Kažem ogromna, pričam o 70-80 odsto. Svako ima nekog zaposlenog tamo koji ne ide na posao, prima platu. Svakome je neko završio u opštini, svako je dobio deo nekog kolača koji mu ne pripada. I onda vi kada birate, dobijate tačno lidere koje zaslužujete. Sasvim normalno.“

Kažete da moramo da ulažemo u moderne firme koje donose višak vrednosti?

"Samo u firme koje stvaraju dodatnu vrednost, veoma jednostavno. Vi ste napravili radionicu, napravili ste ovu šolju, izašli na pijacu i prodajete. To je dodatna vrednost. Vaša firma mora u jednom momentu da bude profitabilna kako biste imali interes da to i dalje radite. Što veći profit raste, vi zapošljavate ljude, plaćate poreze, doprinose. Pored svog ličnog kapitala stvarate ogroman društveni kapital. Morate da shvatite, to je začarani krug gde nama bukvalno društveni slepci dolaze na bitne pozicije. I onda taj slepac shvati da on nema nikakvu veštinu, nikakav stil da napravi nešto od toga, krađa je jedini izvor.“

Šta predlažete čoveku iz Srbije gde da uloži svoj kapital od 100.000, 200.000, 300.000 evra?

"Samo da ga ne uloži u Srbiju, to je najbitnije. Opet Amerika, na Zapad. Ulažite u sisteme gde je pravi sistem čvrst i kapitalna tržišta moćna, gde su vaša prava tamo zakonski regulisana. A kada dođete u zemlje koje su poludemokratije i polukapitalističke zemlje, kao što su ove balkanske, onda svaki političar može da vas zajebava. I otvorite tako tu vašu radnju, on vas mrzi, on vam šalje inspekciju, sprečava vas, nameće vam neke marže kojima vi treba da upravljate. Evo imali ste komediju oko kontrolisanja marže trgovinskih lanaca. Da li znate vi ko je izvor inflacije? Odakle inflacija dolazi. Zli pokvareni trgovci. Samo je država iznad.

Pogledajte Miltona Fridmana, imate sve njegove radove na internetu, sve njegove govore. Država je jedini izvor inflacije. I tačka. Nijedan privrednik, nijedan trgovac nema uticaj na inflaciju. To je nonsens. Zašto postoji baš nešto što se zove konkurencija. A država svojim mismenadžmentom fiskalne i monetarne politike stvara inflaciju. I tačka.“

Ali stvara i korupciju?

"Ali morate da shvatite da je unutar te inflacije ugrađena i korupcija. Kako? Na primer, imate vladine tendere, na Balkanu svaki je tender namešten. Svaki, sto posto. Sem onih koji neće niko da radi. Vi imate tržišnu utakmicu, neko bi to uradio za sto nečega, oni koruptivno naprave da je to urađeno za 150. Oni sa tržišta povuku materijal i ljude koje su onda oni spremni da plate više, po toj koruptivnoj radnji. Oni imaju 50 više i mogu da plate ciglu više, mogu radnika više. I to vam je inflatorni pritisak. Inflatorni pritisak je mismenadžment monetarne, fiskalne politike i čitav koruptivni sistem vam je ugrađen u tu cenu. I vi odete u neki trgovinski lanac i kažete – vi se bogatite ovde. Nonsens.“

Ali korupcija je prisutna i na Zapadu?

"Apsolutno jeste. Čovek je koruptivno biće i to će uvek tako biti. Korupcija je najveća tamo gde država ima najveći upliv u privredu. I tačka. Ona je najmanja tamo gde država nema upliv u biznis. U Francuskoj je ogromna. U Sloveniji je ogromna, zato što država i dalje ima dobar deo tog ekonomskog kolača. Morate shvatiti, svaki tender na svetu je na neki način namešten. Svaki. U Americi imate vojni budžet. Taj vojni budžet se troši na američke firme, proizvođače naoružanja i vojne opreme, decenijama iste adrese. I čim je država tu u pitanju, tu je korupcija.“

U Engleskoj i Nemačkoj izbila je afera oko nezaštićenih novčanih uloga i sefova u nekim bankama, gde su štediše opljačkane?

"Ako imate 10.000 evra u džepu, dajete pare na čuvanje nekoj banci ili fondu. Morate svaku instituciju da proverite kojoj dajete pare. Ako to uradite bez ikakve provere, to je vaš problem.“

Koliko je za jednu zemlju rizično da za savetnike i konsultante iz finansija imate MMF i Svetsku banku?

"Nije mi poznato da u tim institucijama sede poznati finansijski stručnjaci. Verujem da je to čist rulet.“

Vi ste se u Srbiju vratili, kako su mediji tada pisali, na nagovor tadašnjeg premijera Zorana Đinđića?

"Apsolutno ne. Ja sam na njegov zahtev napravio nešto što se zvalo Beogradska finansijska mreža sa idejom da okupimo sve naše ljude koji su bili finansijski stručnjaci širom sveta, kako bi ti ljudi eventualno dolazili u Srbiju pa bi onda radili po našim ministarstvima. To se završilo jako tužno, zato što mi u tom momentu nismo imali velikih finansijskih stručnjaka širom sveta. Opet to kažem, ja sam u Ameriku otišao sa tom iluzijom veličine svoga naroda, a onda sam naučio surovu istinu. Mi smo u Americi apsolutno niko i ništa.“

Kako sa ove vremenske distance gledate na to da Đinđić nije uspeo?

"Nije uspeo zato što su ga ubili. E, sada, to je neka druga priča. Đinđić je od svojih početaka političke karijere bio okružen jednom grupom ljudi. I ja sam silom prilika kao stariji tinejdžer upoznao tu grupu ljudi. Kada je došao na vlast, srpske službe su ga odvojile od tih ljudi i okružile ga ljudima koji su bili kontrolisani, koji su mu na kraju i došli glave. To vam je priča. I zato sam se ja i razočarao u njega, iskreno.“

Zbog čega na listama "Forbsa“ nema svih imena najbogatijih ljudi u svetu? U Srbiji je tako stvorena fama o Rotšildima da oni upravljaju svetom?

"To nikoga ne interesuje, to su gluposti. Te liste služe da se zabavlja sirotinja raja. Evo, Mask je hiljadu puta moćniji od svih Rotšilda zajedno, ima veći uticaj. Ali pravi direktni politički uticaj u suštini nemaju ti bogataši, pojedinci. Prava politička moć leži u državama i u državnom sistemu. Koji odnos imaju pojedinci sa državom, to je sada diskutabilno, koliko traju, koliko godina, ko je blizak državi. Evo vidim da mi imamo epske fajlove o Epstinu. On je sve radio da se približi ljudima koji su bliski državama, da ih namesti sa tim mladim devojkama kako bi ih imao za jaja. I to je stara priča. Ali zna se gde je istinska moć.“