U fokusu
26.09.2022. 17:05
Vesti
05.12.2022. 14:15
Marko R. Petrović
Intervju
Neven Cvetićanin o ratu u Ukrajini, Kosovu, položaju Srbije u svetu...
Dr Neven Cvetićanin, predsednik Foruma za strateške studije (FORST) i viši naučni saradnik na Institutu društvenih nauka, ocenio je nedavno kako sadašnji rat koji bukti na tlu Evrope između Rusije i Ukrajine, treba posmatrati pre svega iz perspektive budućeg mira i onoga šta on donosi.
Prethodno je, međutim, potrebno odgovoriti na pitanje da li iko ima predstavu o tome kako će taj budući mir da izgleda.
U razgovoru za "Ekspres“ dr Cvetićanin iznosi da je zaista u ovom momentu teško imati potpunu predstavu o nekom budućem miru nakon tog rata, budući da mu u ovom momentu nismo ni blizu.
"Trenutno smo u ’ledenoj’ fazi tog rata, što podrazumeva borbe za tzv. zimske linije razgraničenja, po kojima bi se mogli klizati napred i nazad čak i zimi ukoliko strane procene da im se otvara mogućnost proboja u nekoj tački, a sve kako bi se pred proleće sabrali ’rezultati’ i borbi na terenu, ali i ukupne strateške situacije nakon zime, koja donosi specifične izazove i na frontu, ali i u uobičajenom načinu života daleko od fronta. Verujem da će pred proleće biti jasnija situacija o tome šta je ko dobio, a šta ko izgubio nakon zime, ne samo u smislu šta ko kontroliše na terenu, nego i onoga šta je ko dobio, a šta izgubio u ukupnim geopolitičkim i, možda još i važnije, geoekonomskim parametrima, od čega će zavisiti dinamika dejstava u čitavoj sledećoj 2023. godini i da li će se tražiti neka ’izlazna strategija’, ili je za nju još rano, što lično predviđam.
Rat u Ukrajini je inače deo onoga što zovem ’novim tridesetogodišnjim ratom’ koji na ovaj ili onaj način traje još od globalne finansijske krize iz 2007/2008. godine kroz razne epizode, Gruziju, Siriju, arapska proleća, Libiju, itd. Ukrajina je tek poslednja, ne nužno i zadnja epizoda ovog novog tridesetogodišnjeg rata, koji zapravo predstavlja porođajne bolove tranzicije svetskog sistema ka njegovoj sledećoj fazi, pri čemu je ključ u ekonomskoj tranziciji svetskog sistema gde iz faze liberalne globalizacije prelazimo u fazu povratka istorije, države i tzv. tvrde moći. Tvrda moć zapravo se poslednjih petnaestak godina vraća iz svog ’gasovitog’ agregatnog stanja u kome je bila od pada Berlinskog zida do svetske ekonomske krize iz 2007/2008. godine u čvrsto agregatno stanje u kojem je najčešće bila prethodnih vekova. Ovo je povratak klasične (geo)politike i proces liči na period prvog Tridesetogodišnjeg rata od 1618. do 1648, kao i na period ’drugog tridesetogodišnjeg rata’ od 1914. do 1945, sa međuratnom pauzom. U tom smislu, ovo je ’treći tridesetogodišnji rat’ i on će, kao i prethodni pomenuti ratovi, ’poslužiti’ rešavanju protivrečnosti između velikih sila i transformaciji postojećeg svetskog sistema ka njegovoj sledećoj fazi."
Svaki rat završava se nekakvim mirovnim ugovorom, a taj ugovor uglavnom diktiraju pobednici. Kako se pripremiti za tako nešto?
"Svako se za to priprema na sopstveni način. Strane u sukobu pripremaju se tako što se trude da dejstvima na terenu njihova pozicija za buduće pregovore, kad god da oni dođu, bude što bolja. Velike sile, bez obzira na to da li su učesnice u sukobu ili ne, pripremaju se tako što sameravaju čitav strateški ambijent oko toga rata i niz povezanih konstanti, budući da je ovaj rat deo šireg procesa tranzicije svetskog sistema. Države srednje i male veličine, tj. strateškog kapaciteta, pripremaju se za to prateći i ocenjujući situaciju u skladu sa sopstvenim nacionalnim interesima, pri čemu neke od njih, poput Turske koja je regionalna sila, igraju ulogu medijatora, a neke druge bliže su jednoj ili drugoj strani ili se pak trude da, koliko im to okolnosti visoke globalne polarizacije koju je izazvao ovaj rat dozvoljavaju, ostanu neutralne. Svako se za budući mirovni ugovor priprema na svoj način, pri čemu bih ponovio da taj mirovni ugovor nije još na horizontu. Čak bi se usudio da predvidim da i kad za njega dođe vreme, to neće biti ugovor o trajnom i potpuno definisanom miru, što je teško očekivati u situaciji divergentnih interesa velikih sila, već više ugovor o nekoj vrsti primirja i dogovor oko linije razdvajanja dveju strana na način na koji je to urađeno, na primer, nakon Korejskog rata sredinom prošlog veka.“
Koliko nam u svemu tome mogu pomoći iskustva iz bliske, ali i iz one nešto dalje prošlosti?
"Iskustva iz istorije jesu jedino na šta se možemo osloniti u proceni situacije. Zato sam i pomenuo primer Korejskog rata i njegovog kraja iz bliske prošlosti, ali i primer Tridesetogodišnjeg rata iz 17. veka i ’drugog tridesetogodišnjeg rata’ iz 20. veka, sa kojim ne samo ovo u Ukrajini, već sve što se dešava poslednjih petnaestak godina po svetu ima strukturalnu sličnost, jer se naprosto sada, kao i onda u 17. i 20. veku radi o tranziciji i transformaciji svetskog sistema, a rat je sada, kao i onda, porođajno sredstvo te transformacije. Svetski sistem naprosto ima potrebu da se s vremena na vreme ’restartuje’ i tačke tih ’restarta’ su mirovni sporazumi poput Vestfalskog mira iz 1648. godine, Bečkog kongresa iz 1814/15. godine i sporazuma na Jalti iz 1945. godine, ali ovim globalnim sporazumima po pravilu prethodi ’navlačenje kanapa’ između velikih sila, koje može biti više ili manje dinamično u smislu korišćenja oružanih sredstava.“
Upozoravate na navijačke strasti koje su prisutne kad je reč o politici i geopolitici. Po tome smo inače poznati. Na koji način ljudima objasniti da stvari treba sagledavati realno?
"Pristalica sam teze da geopolitikom treba da se bave eksperti kojima je to posao, a da mase treba sačuvati od toga ili ih ’pozvati u pomoć’ samo kada se odlučuju pitanja najvišeg ranga po jednu naciju i državu, čemu je uvek potreban demokratski legitimitet. Inače o strateškim stvarima treba da brine ona skupina ljudi koja se za to školovala i kojoj je to posao, ili je, pak, u njima stekla potrebno iskustvo bez obzira na obrazovni i širi profil, a što može koristiti državi i društvu da donose prave strateške odluke. Tako je to u svim ozbiljnim državama i društvima, bez obzira na to da li je reč o Zapadu ili Istoku, Sjedinjenim Državama ili Britaniji, Rusiji ili Kini, Izraelu ili Mađarskoj. Tako bi bilo optimalno da bude i u Srbiji, uzimajući u obzir i sve specifične osobine našeg mentaliteta, koji voli da se pita i bude upućen u sve. Što je potpuno u redu kada je reč o dnevnoj politici gde ljudi imaju pravo da znaju ko ih predstavlja npr. u parlamentu i šta konkretno za njih čini. Međutim, geopolitika i strategija su druga stvar jer objektivno malo ljudi, ne samo kod nas, nego u svakom društvu, ima kvalifikacije i kapacitet da misli strateški. Tako da bi bilo produktivno da se ove oblasti ostave struci i znalcima, kao što rade svi pametni narodi i države.“
Vesti
27.12.2021. 08:28
Suzana Grubješić: Evropska unija je dostižna, ali ne tako blizu
Čija je to odgovornost i mogu li se tu trpeti bilo kakva "iskakanja“?
"Teško je tu precizirati odgovornost pojedinačno, već se samo može reći da je to u domenu delovanja društvene elite, koja je najodgovornija za ’podelu rada’ u jednom društvu o čemu sam pisao u svojim naučnim radovima, čiji je jedan deo posvećen delovanju i strukturi elite jednog društva. Posebno sam se time bavio u knjizi ’Slepe ulice istorije; elita, (dis)kontinuitet i legitimitet’. Što se tiče ’iskakanja’, rekao bih da su ona dobrodošla ukoliko nisu zlonamerna i destruktivna, jer je strategija uopšte sva u igri svetla i senke, opozita različitih kolorita i koncepata, a na kraju krajeva, ozbiljne države i društva pripremaju različite odgovore i scenarije na ključna pitanja koja ih muče jer je optimalno da postoji i plan A i plan B u odnosu na strateške izazove sa kojima se društvo i država suočavaju. U tom smislu korisno je ako imamo i ovakva i onakva mišljenja, ali ih valja sintetisati i ’probrati’, a ne ostaviti da vise kao potencijalni izvor svađe i prepirki bez cilja, što je ne samo beskorisno, već može biti štetno po neki minimalni društveni konsenzus koji je potreban svakom društvu.“
Vesti
11.11.2022. 17:10
Kurtijevo pogrešno skretanje levo kod Albukerkija
Srbija je u relativno komplikovanoj situaciji – energetski zavisna od Rusije, koja istovremeno ostavlja i utisak saveznika kada je reč o Kosovu. Sa druge strane, ekonomski je vezana za zapad, koji opet ima drugačiju kosovsku agendu. Kako iz te situacije izvući maksimum? Šta bi, pre svega, taj maksimum mogao da bude?
"Teško je govoriti o maksimumu jer komplikovane situacije po pravilu nisu situacije iz kojih je moguće izvući maksimum. Možda je bolje govoriti o optimumu, a on bi bio u tome da se pronađe prava mera između (geo)političkih i ekonomskih interesa, između potrebe društva da se razvija i normalno živi uz očuvanje svega onoga što to društvo proceni da mu je u nacionalnom interesu. Međutim, treba istaći da naša ukupna ili pojedinačna strategija u određenim oblastima zavisi i od delovanja velikih sila, pa je u tom smislu naše delovanje reaktivno, jer su države veličine i kapaciteta Srbije često eho širih svetskih odnosa i dogovora, te ne treba zaboraviti da je Srbija prešla u Jugoslaviju u Versaju, ’prva’ Jugoslavija u ’drugu’ Jugoslaviju na Jalti, a npr. socijalistička Bosna i Hercegovina u ’kapitalističku’ u Dejtonu. Naravno, ovome su prethodili procesi u kojima su društvo i država bili pred raznim izazovima, te je od načina na koji su ti izazovi bili savladavani zavisilo i kako bi prolazili na tim ’kongresima’ gde se odlučivalo o nama. Tako je na nama da učinimo ono što je do nas u suočavanju sa trenutnim izazovima, a to je da ne budemo neorganizovani, već organizovani, da ne budemo kratkovidi, već dalekovidi i da ne budemo naivni, već pronicljivi kada je reč o procesima koji nas tangiraju, a ostalo je stvar velikih sila i toga kako će one da iscrtaju koordinate, auto-puteve, magistralne puteve i pobočne puteve međunarodnog poretka. Na nama je da pratimo taj ’međunarodni saobraćaj’, da ne udarimo negde bez preke potrebe i da bez preke potrebe ne zalutamo u neku slepu ulicu.
Međutim, nije sve do nas, dosta toga je u međuodnošenju velikih sila i tome koliko će one ostaviti vazduha srednjim i malim silama u smislu nekog većeg ili manjeg manevarskog prostora za vođenje sopstvene politike. Na ovome svetu nismo sami ni u našim privatnim poslovima, a kamoli tek u međunarodnim poslovima jedne države, te je međunarodna pozicija bilo koje države rezultanta svih vektora koji je tangiraju, inžinjerski rečeno. Napisao sam dve knjige ’Politička mehanika i veština državništva’ i ’Državništvo modernog doba’ u kojima sam opisao šta mogu da čine države i elite koje ih vode u raznim situacijama sa kojima se suočavaju i dao sam u tim knjigama pozitivne, kao i negativne primere tog ’suočavanja’, te opisao različite istorijske aktere koji su delovali kao destruktori ili kao konstruktivni državnici. Knjige nikada ne mogu zameniti stvarnost i pretenciozno je misliti da su u njima dati svi odgovori, ali uvek je lakše sa njima nego bez njih, jer su one ’znakovi pored puta’ da parafraziram Andrića, koga upravo u vremenu poput našeg treba iznova čitati, kao retkog mudraca koji je dosta toga znao, dosta toga predvideo, a koji se u svemu što je radio, od diplomatije do književnosti, nije ogrešio o sredinu koja ga je iznedrila. Danas nam više može pomoći Andrićeva ’Travnička hronika’ da shvatimo realnost sveta u kome živimo od svih pretencioznih ’nacionalnih’ ili ’internacionalnih’ programa.
Naposletku, redosled svetskih veličina odrediće naš položaj u svetu, jer u istoriji, vremenu i prostoru, sve je produkt odnosa snaga i sve je relaciono. Da parafraziram Njegoša, Andrićevog velikog pretka i velikog pretka svih nas, slamka smo među vihorove, i od toga kako i koliko oni budu duvali zavisiće naš manevarski prostor i mogućnosti društva da sa većom ili manjom štetom prođe kroz trenutnu svetsku buru koja trenutno jako duva od Ukrajine, preko Bliskog Istoka, sve do Južnog i Istočnog kineskog mora i nazad.“
Deluje da su bar za sada tenzije na Kosovu smirene. Koliko je sadašnje stanje održivo?
"Što se tiče Kosova, teško je biti optimista jer smo videli da su pozicije Beograda i Prištine još uvek prilično udaljene i da je najviše do čega, makar trenutno, možemo doći uvek iznova neko novo odlaganje primene ovih ili onih mera. Pri čemu je situacija gora nego pre godinu dana ili u vreme Briselskog sporazuma jer Srbi nisu u punom kapacitetu u tzv. prištinskim institucijama i na severu Kosova imamo pravni i bezbednosni vakum, za koji nije potpuno jasno kako će se prevazići. Pozitivna stvar jeste to što je sprečena eskalacija u novembru mesecu, kao i ranije u avgustu, ali kao što to nije prvi, tako nije ni poslednji put da ćemo se primaći nekom roku iza kojega bi mogla da sledi neka eskalacija. Situacija je gora nego pre deset godina ili pre samo godinu dana jer je gora situacija u svetu, budući da je rat u Ukrajini doneo ove godine nove izazove ne samo pred svetski, već i pred regionalni mir na Balkanu. U svim prethodnim ratovima ili svetskim strateškim dešavanjima Balkan je bio njima zahvaćen, kako pokazuje čisto iskustvo, pa je u tom smislu pozitivno da imamo makar dogovore o odlaganju eskalacija između strana koje su u sporu na Balkanu, ukoliko nije moguće krenuti dalje od toga.“
Iz Brisela najavljuju da sada slede razgovori o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine. U kom smeru mislite da će se situacija odvijati?
"Pozitivno je da se razgovara i da Beograd i Priština sede za istim stolom, kao i da u tom procesu postoji medijator koji bi vodio računa o spuštanju tenzija između strana. Možda je najnezahvalnija uloga u čitavom procesu ona koju ima Brisel, koji je pred teškim poslom da približi pozicije prilično udaljenih strana, pri svemu tome nastojeći da čuva i jedinstvo same Evropske unije, čije članice imaju različite stavove o tzv. kosovskoj nezavisnosti. Stoga svakako nije loše što Beograd svojim ponašanjem nije otežavao ionako zahtevnu poziciju Brisela kao medijatora i što smo u dosadašnjim razgovorima bili konstruktivni. Kako će biti ubuduće, zavisiće od toga oko čega će se konkretno pregovarati i kakvi će papiri biti na stolu, o čemu je trenutno nezahvalno spekulisati jer u medijima i javnosti imamo delimične i nepotpune informacije o tome. Ono što za sada možemo predvideti jeste to da će se verovatno unutar briselskih razgovora ići na neka nova odlaganja eskalacije i da nas čekaju neki novi datumi koji će biti ’usijani’ i ’vrući’, a nakon kojih ćemo opet imati tzv. krizni menadžment. No, bolje i to nego da situacija eskalira i da se otme kontroli. Zato je važno da se priča i da su strane za istim stolom. A koliko ćemo odmaći dalje od novih ’odlaganja’ eskalacije zavisiće od toga šta će konkretno biti ponuđeno stranama. U diplomatiji važi princip da se teško nešto može ’dati’, a da se ništa ne ’dobije’, pa će u tom kontekstu biti interesantno videti kako će teći proces konkretnih ’ponuda’ i šta bi ko dobio u tom procesu.
Vesti
26.10.2022. 15:28
Intervju sa admiralom Robom Bauerom: "NATO i Srbija su bliski partneri"
Pri svemu treba imati na umu i širi kontekst i interese drugih velikih sila na Balkanu osim Brisela, prvenstveno Vašingtona, ali i Moskve, te je pitanje da li bilo koji dogovor između Beograda i Prištine može biti trajan i stabilan, ukoliko ga ne aminuju, ili makar prećutno ne ’blagoslove’ pomenute sile. A ovo opet zavisi od šireg spektra njihovog prestrojavanja na drugim neuralgičnim tačkama širom sveta, pri čemu Balkan nije u prvom prstenu interesa ni Moskve ni Vašingtona, te će buduća zbivanja na Balkanu, kakva god ona bila, biti povezana sa time koliko velike sile sebe žele da ’rasterete’ u odnosu na druge strateške bitke koje vode.“
Borelj najavljuje i "ažuriranje“ poglavlja 35 za Srbiju. Šta to može da predstavlja?
"To verovatno znači ažuriranje tzv. pregovaračkog okvira za poglavlje 35 zavisno od napretka u procesu dijaloga u Briselu između Beograda i Prištine. Preciznije rečeno, eventualne izmene pregovaračkog okvira za poglavlje 35 mogle bi se odnositi na prelazna merila kojima se ocenjuje progres u dijalogu, pri čemu smo u ’paralelnom procesu’ u kojem će se to odnositi i na implementaciju Briselskog sporazuma, kao prethodnih godina, ali bi se u to mogli uključiti i neki drugi papiri koji su u opticaju. Dobro je što dogovoreni sporazumi između Beograda i Prištine ostaju polazna osnova koja neće biti menjana, te će i od njihove implementacije zavisiti napredak čitavog procesa, što je i dobro da se prepozna koja strana koči implementaciju kog dela dogovorenih sporazuma.“
Kao zaključak ovog intervjua rekao bih da smo u jednom komplikovanom diplomatskom procesu i da pozicija Srbije nije jednostavna, ali ona nije ni bez svojih pozitivnih strana koje se mogu iskoristiti.
Komentari
