Biznis
06.02.2023. 13:15
Vesti
11.02.2023. 15:15
Vojislav Tufegdžić
Geneks kula
Ni za novo, ni za staro
Nemoguće je, pa i neumesno, nadati se da bilo gde može da prođe krilatica "ja ću odlučiti ko će, pod kojim uslovima i po kojoj ceni kupiti robu u izlogu, a onda odlučiti i u koju svrhu će je koristiti“. Ali, možda je Srbija kutak planete u kojem je to izvodljivo...
Od kako je pre neku nedelju najavljen treći pokušaj prodaje poslovne "Geneksove“ kule, dela takozvane Zapadne kapije Beograda, počeo je i poziv na bojkot i onemogućavanje privatizacije ovog zapuštenog objekta. Osim zabrinutih stanara kule bliznakinje za to šta će osvanuti tik uz njihove prozore, u protest su se, očekivano, uključili i politički aktivisti, dobrim delom pretvorivši čitavu priču u poligon na kojem snage odmeravaju vlast i opozicija. Za to, zapravo, nema prostora.
Odavno je poslovni deo nekada svemoćnog "Geneksa“ ruiniran. Danas se, kažu, od 35 spratova solitera izdaje svega šest, čime niko ne može biti zadovoljan. Ostali prostor jednostavno je, decenijama, prepušten propadanju.
Uz nekoliko zdanja "Geneks“ kula je od vremena kada je izgrađena 1980. predstavljala simbol razvoja grada i bila sedište nekada najuspešnije jugoslovenske firme koja je poslovala sa inostranstvom.
Kulu visoku 135 metara, na čijem se vrhu nalazio restoran koji je trebalo da se rotira i gostima pruži jedinstven doživljaj, projektovao je arhitekta Mihajlo Mitrović u tako nazvanom brutalističkom stilu. Dve betonske kule povezane su mostovnom strukturom na 26. spratu. Iako pruža prelep pogled na veliki deo Beograda, restoran je zatvoren još 1999. godine.
Naziv Zapadna kapija Beograda kulama je dat zbog položaja na kojem se nalazi, u delu Novog Beograda do kojeg se prvo dolazi auto-putem pri ulasku u grad iz smera zapada i aerodroma. S obzirom na Istočnu kapiju koja je najvidljivija iz smera Niša, naziv je odgovarajući. Na predlog Zavoda za zaštitu spomenika kulture Vlada Srbije je ovu građevinu u novembru 2021. godine uvrstila u registar kulturnih dobara zemlje.
Početkom nedelje ovaj poslovni prostor, koji je prethodno u dva navrata bezuspešno nuđen na prodaju po nižoj ceni, ali niko za njega nije bio zainteresovan, u trećem pokušaju prodat je firmi "Eureka bar“ za iznos od oko 20 miliona evra. To podrazumeva i značajna ulaganja kako bi bio obnovljen. Problemi su nastali iz četiri razloga: nezadovoljstvom što je uopšte zgrada prodata privatnom licu iako je pune tri decenije trulila, zatim što je prodata za sumu koju pojedinci procenjuju kao nedovoljnu, što joj je nepoznata namena i, na kraju, što ju je kupio vlasnik firme koji se, delimično s razlogom kako ga predstavljaju nezadovoljnici, opisuje modernim terminom "kontroverzan“. U prevodu svi znamo šta bi to trebalo da znači.
Život
13.01.2023. 11:53
Oživeo jedan od simbola Beograda
Željeno i realno
Verovatno je o prošlosti i eventualnoj nameni u budućnosti Zapadne kapije najpozvanija da govori Mina Glogovac, profesorka Fakulteta primenjenih umetnosti i ćerka arhitekte Mihajla Mitrovića koji je projektovao kulu. Gostujući pre dve nedelje na televiziji, Glogovčeva, koja je posle smrti oca postala nosilac autorskih prava za "Geneks“ kulu, iznela je nekoliko zanimljivih okolnosti.
Navela je kako je zgrada bila veoma poznata u vreme stare Jugoslavije, da su pojedinosti o njoj objavljene u velikom broju arhitektonskih enciklopedija, a da je fotografija njenog oca objavljena na naslovnici kataloga muzeja MoMA u Njujorku koji je 2017. organizovao veliku izložbu o jugoslovenskoj arhitekturi, takozvanom brutalizmu.
Potom je zaključila da je zgrada danas devastirana i zrela za restauraciju i konzervaciju, da se u njoj nalaze murali slikara Lazara Vujaklije koji su takođe "zreli za obnovu“, a onda se i osvrnula na činjenicu da je 2021. godine proglašena za spomenik kulture:
"Po svoj logici, tako nešto znači da bi trebalo da se ta zgrada zaštiti i da se vodi briga o njoj. Sve se dešava, samo se to ne dešava… Ako jednu zgradu dovedete u status spomenika kulture, logično je da ćete se pozabaviti njome.“
Mina Glogovac složila se s mišljenjem stanara susedne kule da bi zgradu trebalo da otkupi država po pravu preče kupovine, a onda ga iskoristi za studentski dom ili muzej arhitekture. Napomenula je da u svetu postoji veliko interesovanje za zgradu jer poseduje veliki potencijal:
"Imam ideju jer imam od oca veliku zaostavštinu, jednu od najvećih biblioteka arhitekture. Nemamo muzej arhitekture, a voljna sam da to sve poklonim. Kula ima sjajan turistički potencijal, interesovanje iz sveta je veće nego naše države. Da je obilaze studenti, zainteresovane arhitekte. Ljudi žele to da vide jer to nije postojalo nigde na svetu.“
Istakla je kako je zgradi odavno narušen izgled postavljanjem ogromnih bilborda, što nikom drugom, pa ni stanarima susedne kule nije previše smetalo jer od toga pristiže bar neki novac, jer to ne bi smelo da se dogodi na objektu koji je spomenik kulture:
"Kao nosilac autorskih prava, imala bih prava da tražim zabranu tog oglašavanja. Ako je nešto spomenik kulture, ne možete oglašavati proizvode na njemu.“
Ne postoji nijedna zamerka svemu što je Mina Glogovac izgovorila. Tek jedno je podložno diskusiji: interes države da kupi devastirani poslovni prostor i u njega uloži podjednako veliki novac u vreme kada na sve strane niču savremena zdanja bez hipoteka prošlosti i odijuma dežurnog dela javnosti.
Po pravilu sumnjivo
Nije, naravno, prvi put da se ovakve odluke dovode u pitanje. Uglavnom sa naznakom da je nešto veoma prljavo u zavetrini. Početkom 2001. prodata je ništa manje čuvena i značajna zgrada "Bigza“ u neposrednoj blizini auto-puta i Beogradskog sajma. Zdanje "Bigza“, u to vreme najveće štamparije na Balkanu, opisivano je kao simbol međuratnog prosperiteta Beograda, pa i čitave Srbije. Arhitekta Dragiša Brašovan projektovao je u skladu s prestižnim estetskim i tehnološkim standardima tog vremena, ugradivši prvi put u našoj zemlji armiranobetonski skeletni sistem u konstrukciju zdanja.
Decenijama nakon gradnje "Bigz“ je, bez ustručavanja se može reći zbog neodržavanja – postao ruglo. Onima koji zgradu nisu imali priliku da vide u punom sjaju teško da bi uopšte moglo da padne na um da je to nekada bilo prestižno estetsko čudo.
Nakon propasti državne štamparije od 2007. godine prostor u zgradi su zakupljivali u najvećoj meri muzičari, sve do prodaje 2021. To je bio povod za nezadovoljstvo i proteste s pitanjem gde da se umetnici izmeste. Kada su radovi na obnovi počeli, sledili su novi negativni napisi i izveštavanje pojedinih medija. Razlog je bila gomila šuta oko zgrade i buka koju proizvode mašine tokom rekonstrukcije. Skrajnuta je priča da novi vlasnik prostora u obnovu ulaže 40 miliona evra, da će zdanje oživeti, biti uređeno okruženje… "Bigz“ je proglašen za spomenik kulture pa se zgrada obnavlja u saradnji sa nadležnim zavodom za zaštitu.
Protesta nije bilo, ali je nezadovoljstvo postojalo i kada je propala fabrika "Beko“ prekoputa Zoološkog vrta na Dorćolu prodata i preuređena u poslovni centar. Nekadašnja fabrička zgrada renovirana je u postojećim gabaritima i teško je naći zamerku njenom sadašnjem izgledu. Na to se zaboravilo.
"Zabrinutosti“ dela javnosti je bilo i prilikom prodaje zapuštene Palate "Beograd“, svima znane "Beograđanke“. Kompanija "Marera Properties“ kupila je zgradu od Grada Beograda i počela rekonstrukciju prostora. Namera im je da odavno zastarele kancelarije kompletno obnove i ponude zakupcima, da u potpunosti obnove instalacije, zamene staklene površine, modernizuju ventilaciju, liftove, unaprede energetsku efikasnost…
"Ponosni smo na arhitektonski dizajn koji će istaći univerzalnost i svevremenost starog rešenja arhitekte Branka Pešića, kroz modernu obradu, najkvalitetnije materijale i nov prostorni koncept“, izjavila je Milana Srećkov, direktorka kompanije.
Scena
12.11.2022. 16:05
Čovek koji je stvorio najveće simbole Beograda
Neprimetno uspešno
Da ne navodimo primere kada su pojedine grupe, manje ili više opravdano, imale rezervu prema kupovini i obnovi zdanja, postoje i primeri kada se apsolutno niko nije oglasio prilikom dovođenja u red i smislenu namenu objekata. Prvi takav je kompletno obnovljen blok zgrada koji je između dve velike ulice u centru Beograda nekada koristila ambasada SAD. Naravno, nikakve zamerke nisu ni mogle da budu iznete jer se radi o vlasništvu s kojim niko u zemlji nema dodirne tačke. Na današnji izgled ovog bloka Beograđani s razlogom mogu da budu ponosni.
Slično je bilo sa zgradom i njenom zaleđinom koja je nekada pripadala Ministarstvu unutrašnjih poslova nadomak Mostarske petlje, nepopravljivo oštećene u vreme NATO bombardovanja. Završetak radova na ovom kompleksu sastavljenom od tri zgrade se nazire, a čitav kraj u kojem se nalazi svakako izgleda značajno drugačije od onog kakvim ga pamtimo.
Istovetno je sa ne tako davno završenim i useljenim kompleksom koji je svojevremeno pripadao preduzeću IKL podno Tašmajdana. Kvart između četiri ulice u centru grada danas je neprepoznatljiv. I uoči prodaje ovog zemljišta, koji ni po jednom kriterijumu nije mogao da se nazove jeftinim, postojale su brojne spekulacije. Strani kupac i izvođač radova je, zadržavši poslovnu zgradu u svom vlasništvu, opravdao uveravanje da će lako pronaći kupce za stotine stanova.
Iako su apsolutno svi saglasni da do betona ogoljena zgrada nekadašnje Beobanke na Zelenom vencu godinama predstavlja možda i najupečatljivije ruglo, nikakvih organizovanih protesta sa zahtevom da se nešto učini nije bilo. Niko za nju nije bio zainteresovan. Iz brojnih razloga. Pre svega zbog skučenog okolnog prostora i nemogućnosti da se ispune savremeni tehnički zahtevi koji se traže za zgradu tog tipa. Nedavno je, ipak, zgrada na jednoj od najprometnijih ulica u glavnom gradu našla kupca, a resorno ministarstvo izdalo rešenje o odobrenju za izvođenje radova na rekonstrukciji, adaptaciji i sanaciji objekta. Prema sadašnjem planu, u sređivanje budućeg "Brankovog biznis centra” biće uloženo oko 20 miliona evra. Namera vlasnika je da u zgradi od 14 spratova, koja raspolaže sa deset i po hiljada kvadrata, oko 8000 ponudi na izdavanje.
Život
04.11.2021. 23:05
"Geneks": Za jedne ruglo za druge kulturno dobro
Lepše je s kulturom
Bunt zbog prodaje "Geneksove“ kule možda je jedinstven. Niti se radi o ekološkoj, niti o estetskoj zaštiti zdanja koje svako doživljava na svoj način bez obzira na značaj i modernizam vremena u kojem je nastao. Pogotovo se ne radi o iznosu novca koji je za zgradu plaćen, mada oni koji novac nisu ulagali u takve poslovne rizike kažu da znaju bolje.
Jedan od bivših gradskih arhitekata dao je zanimljivu izjavu, uz naznaku da je potpuno svejedno ko je kupio zgradu:
"To je važan arhitektonski objekat koji na neki način predstavlja identitet tog dela Beograda ili celog grada i zaštita takvog objekta je bitna. Stavljati ga na tržište može da bude vrlo rizična akcija jer ne znamo šta će sa njim da se dogodi. On jeste pod zaštitom, on mora biti očuvan u liku kakvim ga je arhitekta Mitrović stvorio, ali nemamo nikakvu garanciju da će to tako da ostane.“
Zanemarujući činjenicu da je zgrada pod zaštitom što podrazumeva da spoljašnost mora da ostane kakva jeste, jer je u krajnjoj liniji nemoguće da odudara od svoje "stambene bliznakinje“, dodao je sledeće:
"To je država trebalo da kupi i upotrebi za nekakvu javnu namenu, bilo da je to studentski dom ili nešto što bi koristilo nekim kulturnim ustanovama ili Univerzitetu. Čini mi se da je to bila nekakva dobra ideja.“
O brizi za studente i ustanovama kulture je bespredmetno razgovarati. Decenijama od te priče nema ništa, iako je svaki pređašnji režim uveravao da će im to biti jedan od prioriteta nakon "ustoličenja“.
Na kraju, predstavnici stanara susedne kule najavljuju nove proteste, blokadu auto-puta, pravnu borbu za osporavanje prodaje, ukoliko je potrebno i borbu pred sudom u Strazburu kako bi zaštitili svoja prava. Navode Odbor poverilaca propalog "Geneksa“, finansijska dugovanja prema stanarima, zakonski postupak, u međuvremenu tri propale banke, samo njima znanu "vrednost od milijardu i po evra koja će otići za 50 miliona evra“… Najveću bojazan im predstavlja nedoumica da li će tu "nastati hotel, ugostiteljski objekat, kockarnica, a ne neki kulturni objekat“.
Komentari
