Vesti
08.09.2025. 18:35
Vesti
08.12.2025. 19:25
Marko R. Petrović
INTERVJU
Nikola Lunić: "Na Balkanu granice imaju značaj i imaće i u budućnosti"
Najpre su zvaničnici ministarstava odbrane Albanije, Hrvatske i vlade u Prištini, u martu u Tirani potpisali trilateralni memorandum o saradnji u oblasti odbrane i zajedničke zaštite.
Potom su krenule spekulacije da bi ovom trojnom savezu mogla da se priključi i Bugarska. Zatim su Hrvatska i Slovenija 5. septembra u potpisale Zagrebu deklaraciju o vojnoj saradnji, koju su ministri odbrane Ivan Anušić i Borut Sajović označili kao novo poglavlje u odnosima dve države u septembru.
Šlag na tortu priče o vojnim saradnjam au regionu mogao bi da predstavlja skorašnji sastanak vojnih lidera Severne Makedonije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Albanije i Kosova sa specijalnom britanskom izaslanicom za Balkan Karen Pirs. Susret je, kako se navodi u šturom saopštenju koje je prošlo prilično nezapaženo, organizovano na jednom britanskom ratnom brodu, ali se ne navodi gde se taj brod tada nalazio. Na sastanku je bilo reči o vojnoj saradnji u regionu, o neophodnosti vojne saradnje zarad osiguranja bezbednosti regiona, a naravno dotakli su se i pitanja rata u Ukrajini. Na tom sastanku nije, međutim, bilo predstavnika Srbije. Ako govorimo o vojnoj bezbednosti u regionu, logično je zapitati se kako je moguće govoriti o tome bez učešća nekog iz Srbije?
Upravo tim pitanjem počinjemo razgovor sa konsultantom iz oblasti geopolitike i bezbednosti Nikolom Lunićem, inače kapetanom bojnog broda u penziji.
"Srbija je svojom politikom vojne neutralnosti, koju je nametnula sama sebi, i koja je u ovoj geopolitičkoj globalnoj histeriji neodrživa, sama sebi nametnula određena ograničenja. U tom kontekstu je bilo i saopštenje Ministarstva spoljnih poslova koje je nakon potpisivanja memoranduma o saradnji u oblasti odbrane između Zagreba, Tirane i Prištine, gde se pita zbog čega se Srbija uvek izoluje kada je reč o regionalnom kolektivnom sistemu bezbednosti. To pitanje trebalo bi da uputimo sami sebi, a ne međunarodnom faktoru. Mi smo ti koji su se izolovali i mi smo ti koji grade neodrživu, ali politički veoma, u retoričkom smislu, veoma unosnu frazeologiju vojne neutralnosti, pokušavajući da sledimo nekakav Titov put nesvrstanosti ili već zbog čega. To je očigledno u političkom kontekstu lako kapitalizovati kroz politički rejting, kao što je lako u ovom trenutku kapitalizovati u Srbiji rusofilsku senzibilnost. Ali to sasvim sigurno nije u interesu Srbije. Srbija nikad nije bila vojno neutralna u svojoj istoriji. I kroz sve ratove je prošla, ali nije bila vojno neutralna. I u ovom trenutku rapidnog tehnološkog razvoja pojavljuju nam se takve sofisticirane bezbednosne pretnje da zemlja veličine Srbije, a i sve zemlje sveta, osim najvećih sila, ne mogu odgovoriti na takav spektar bezbednosnih izazova“, kaže Nikola Lunić za "Ekspres".
Mislite da to ne mogu samostalno da urade?
"Naravno. U tom kontekstu mislim da bismo što pre morali dobro da razmislimo o strategiji nacionalne bezbednosti gde, podsetiću vas, još uvek piše da je naše opredeljenje ODKB i da Srbija treba da štiti i čuva interese svih Srba, pazite, ne državljana Srbije, nego svih Srba gde oni žive. To je u direktnoj koliziji sa našim Ustavom jer mi moramo da čuvamo građane Srbije, a ne Srbe, i sa druge strane to izaziva veliko nepoverenje u celom regionu. I onda je na neki način i shvatljivo zbog čega su zemlje regiona nepoverljive, ukoliko su nam takve strategije na snazi, formalno.“
Srbija je vojno neutralna, ali ipak ima vojne vežbe i sa zemljama NATO-a, ima i sa Rusima, Belorusima, Kinezima. Kako se to uklapa u vojnu neutralnost?
"Iako je predsednik države u nekoliko navrata rekao da smo vojno neutralni, ali da spoljnopolitički nismo, mi i po tom pitanju vojne saradnje pokušavamo balansirati na našoj spoljnoj politici četiri stuba. Podsetiću vas i da nemamo strategiju spoljne politike, iako je predsednik najavio da će doneti strategiju spoljne politike. Samim tim naša spoljnopolitička orijentacija može se samo analizirati i zaključivati iz retorike vladajuće elite, i nikako drugačije. Mi ne znamo, narod ne zna ni kuda ide i šta nam je cilj.“
Strateški to je Evropska unija.
"Imamo konsenzus u društvu da su nam evropske integracije strateški cilj, ali isto tako imamo stav da se nećemo upodobljavati sa spoljnopolitičkom strategijom Evropske unije i nećemo uvoditi sankcije Rusiji. Ja postavljam retoričko pitanje ‒ šta nam je veća strategija, da li integracija u Evropskoj uniji ili dobri odnosi sa Rusijom, koja se, uzgred, kroz celu istoriju naših odnosa nije odnosila bratski prema Srbiji. Još je u ’Načertaniju’ Ilija Garašanin lepo rekao da će Rusija uvek očekivati da Srbija sledi ruske interese, ali oni sami nikada neće slediti srpske interese. To se videlo i kroz Berlinski kongres, i kroz Sanstefanski mir, na kraju krajeva i kroz ulogu Rusije ’90-ih prilikom raspada bivše Jugoslavije, kada su aktivno pomagali i kreirali praktički ratno vazduhoplovstvo Hrvatske i omogućili na terenu da Hrvatska dođe pred Banjaluku, kada su građani Banjaluke već spakovani počeli da napuštaju Banjaluku. I narod Srbije i dalje ne zna ko je tada spasao Banjaluku.“
Voren Kristofer.
"Tako je, Voren Kristofer i Amerikanci su dali ultimatum Zagrebu i spasli su Banjaluku i ovakvu Republiku Srpsku kakva danas postoji. To se prenebregava.“
Jedna od stvari koja me je zaintrigirala u vezi sa početnom pričom o sastanku na britanskom ratnom brodu jeste kada se govori o sukobu u Ukrajini. Imali smo vest da je Crna Gora najavila da će poslati vojnike u Ukrajinu. Zoran Milanović rekao je da to neće dozvoliti kada je reč o hrvatskim vojnicima.
"Vojnici se ne šalju u Ukrajinu u ovom trenutku kroz mehanizme NATO-a da bi ratovali. Oni se eventualno šalju kao posmatrači i kao instruktori. Jedna od najvažnijih stvari u Ukrajini su lessons learned ‒ naučene lekcije. Videli smo da rat evoluira. On se potpuno promenio u odnosu na prethodni period, posebno od jermensko-azerbejdžanskog rata pa naovamo. Potpuno je promenjen koncept ratovanja. U tom kontekstu su veoma strategijski značajne lekcije koje mogu da se nauče u Ukrajini. Videli smo nedavno kada su dronove koji vrede 10.000 evra poljski avioni obarali raketama koje vrede milion evra. I zato Poljska šalje svoje vojnike da uče od Ukrajinaca kako da obaraju dronove tako male vrednosti, uslovno govoreći, ako ih percepiraju kao pretnju. U tom kontekstu može se reći da bi mnoge zemlje, pa možda i Srbija, imale interesa da pošalju neke vojnike u Ukrajinu da sagledavaju način promene rata, da analiziraju, da šalju izveštaj u svoju zemlju, a da mi u skladu sa tim podešavamo naše operativne sposobnosti.“
Da Ukrajina bude neka učionica na otvorenom.
"Ona to, nažalost, jeste. Ona je sada poligon i tehnoloških dostignuća. Oni isprobavaju sva moguća inovativna sredstva koja se izmisle u svetu u Ukrajini i Ukrajina u pravom smislu te reči pokazuje uspeh primenjene tehnologije. Upotrebljava se veštačka inteligencija na dronovima koji sami biraju ciljeve. Više se dronovi praktično ne navode, nego se samo puste i oni praktički biraju ciljeve. I to se sve u ovom trenutku više ili manje uspešno primenjuje u odbrambenoj industriji. Ono što hoću da kažem i oslanjam se na ono što ste spomenuli, a to su Britanija i britanski interes na Balkanu konkretno. Postulate britanske spoljne politike uveo je još lord Palmerston u 19. veku. On je jasno i eksplicitno zauvek odredio spoljnu politiku Velike Britanije. On je rekao da Britanija nema večne neprijatelje niti ima trajne prijatelje. Večni i trajni su samo britanski interesi. U tom kontekstu Britanija nema nekih velikih strateških interesa na Balkanu. Međutim, ona u kontinuitetu nastoji da niti jedna strana na Balkanu, bilo od zemalja Balkana, bilo neka od velikih sila, ne bude predominantna, nego da održava balans snaga kako između zemalja tako i između stranih sila.“
Samim tim nestabilnost.
"Samim tim i nestabilnost ili stabilnost, kako god. Ali u svakom slučaju da održava neki balans. U nekom slučaju, ukoliko se pojave jaki igrači sa svojim eksplicitnim spoljnopolitičkim interesima, poput Turske, ona će biti pandan njihovim interesima koje ostvaruju na Balkanu. Prema tome, smatram da britanska uloga koliko-toliko može biti u nekom aspektu čak i korisna za Balkan, u smislu stabilnosti. Jer ukoliko imamo balans snaga, balans spoljnopolitičkih snaga i eventualno da sve zemlje uđu u neke transatlantske integracije, onda imamo i stabilnost. Jer nemojmo zaboraviti, više od desetak godina stoji američki akt o Zapadnom Balkanu koji je ovog leta u junu američki predsednik Tramp produžio za godinu dana. U tom dokumentu piše da je Zapadni Balkan i dalje region sa vanrednom situacijom koji, zbog ugroženosti vladavine prava i loših demokratskih procesa, ugrožava ne samo američke spoljnopolitičke interese, nego predstavlja pretnju po bezbednost Sjedinjenih Američkih Država. I zato oni, i to sve u tom dokumentu piše, stimulišu priključenje celog Zapadnog Balkana transatlantskim integracijama.“
Kada neko kaže da situacija na Balkanu postavlja bezbednosnu opasnost za SAD, mnogima to izgleda vrlo apstraktno kako to region može da predstavlja opasnost za bezbednost Sjedinjenih Država.
"Očigledno je to da je to ruski hibridni uticaj koji se proširio na Balkanu i koji je percepiran od strane mnogih evropskih lidera, posebno baltičkih zemalja, kao jedan marionetski sistem sa centralom u Beogradu. I nije nikakva tajna da kroz propagandni sistem, da kroz celi spektar hibridnog delovanja od sajberakcija hibridnog delovanja čak možemo govoriti i o sabotažama, Rusija svojim finansijskim alatima poput NIS-a i nekih drugih stimuliše takvu vrstu ratne propagande. Ne zaboravimo slobodu medija, a mi je imamo zagarantovanu u Srbiji našim Ustavom, ali ne ratnu propagandu. A ono što vidimo na nekim televizijama, to je eksplicitna ratna propaganda. Ne može se to drugačije nazvati. I Srbija je to kao zemlja trebalo, s obzirom na naš Ustav, odavno da zabrani. Ali ne postoji REM, ne postoji ni politička volja da to uradimo, tako da je to došlo do krajnjih granica gde može samo takvim merama da se reguliše. Sa druge strane, na vašingtonskom samitu smo videli i u završnoj deklaraciji jednu tačku koja kaže da ruski hibridni uticaj i ruski hibridni rat može da dođe do takvog nivoa da se NATO pozove na Član 5. i taj obim koji će biti direktno ugrožavanje bezbednosti svih zemalja Alijanse. Oni to tako vide. A mi ne radimo ništa da promenimo ili izmenimo, ili utičemo da to takvo viđenje oni promene. Čak radimo upravo suprotno, da ih provociramo još odlaskom na vežbe u Kinu ili sa moratorijumom, gde šaljemo naše posmatrače na ruske i beloruske vežbe. Jednostavno smo izgubili poverenje u svetu i od Zapada, iako nam je, kao što ste rekli, strateški interes da se priključimo Evropskoj uniji. A očigledno smo izgubili poverenje i iz Moskve zbog niza stvari, ali najviše zbog izvoza našeg oružja, očigledno.“
Vesti
29.09.2025. 16:10
Zašto neki građani Srbije ne veruju EU, koje su prednosti članstva... objašnjava politikolog
Upravo sam hteo to da kažem, ovamo šaljemo posmatrače, ali šaljemo municiju u Ukrajinu, Izrael...
"Pa da, mi pokušavamo našim alatima da se geopolitički pozicioniramo kod Amerikanaca. I u tom kontekstu, ako analiziramo kako je sve to teklo, onda vidimo da smo pod Bajdenovom administracijom uglavnom izvozili oružje preko trećih zemalja u Ukrajinu. Sada pod Trampovom administracijom to isto radimo, ali prema Izraelu. Očigledno je da ispunjavamo nečije želje. Očigledno je da pokušavamo da se pozicioniramo u Vašingtonu u ovoj geopolitičkoj histeriji globalnoj, ali je pitanje koliko nam je to uspešno. Ukoliko koketiramo sa obe strane, pokušavamo da se pozicioniramo na spoljnoj politici vrdanja takozvanog, onda bojim se u nekom potencijalnom sukobu ili pak u ovakvoj vrsti geopolitičke krize nećemo imati poverenje niti jedne strane.“
Koje su opcije u odnosu na tu, kako kažete, politiku vrdanja, zato što sa druge strane čak ni Evropska unija ne pokazuje baš neku preteranu želju, preterani interes da privuče Srbiju?
"Evropska unija se prvi put u svojoj istoriji suočila sa ratom ovakvih razmera na svom kontinentu. Evropska unija tek sada pokušava da se pozicionira kao geopolitički igrač. Oni nikada pre to nisu bili. I s obzirom na svoje, da tako kažem, resurse i uspostavljena demokratska pravila, oni ne mogu u svemu obezbediti konsenzus. U tom kontekstu su osnovali Inicijativu E3, odnosno osovinu Berlin‒Pariz‒London, sa stalnim gostom, a to je Varšava, kojom su eksplicitno dali potpuno podršku Ukrajini u ovakvom ratu. U tom kontekstu Evropska unija će sasvim sigurno delovati na Balkan. Kakve su nama opcije? Mi nemamo opcije. Nama je naša geografija nametnula opcije. Naš narod, kada ide u inostranstvo ili kada razmišlja o porodičnim interesima, on je možda i najinteligentniji narod na svetu. Međutim, kada razmišlja o nacionalnim interesima, onda se vode emocijama. Dovoljno je videti geografsku kartu da vide u kakvom se mi geopolitičkom okruženju nalazimo. NATO nije samo vojna organizacija. On je i politički i vojna organizacija. A EU do sada nije bila vojna, ali to ne znači da neće biti vojna. Jer već imamo i onaj vojni Šengen i inicijativu i sve ostale inicijative... Da li možete zamisliti sada, mi smo u društvu napravili konsenzus da nama EU integracije budu strateški prioritet, a mi nemamo potpisan sporazum o partnerstvu u oblasti bezbednosti i odbrane sa Evropskom unijom. I samim tim, na primer, u projektima odbrambene industrije kao što je proizvodnja municije, oružja itd. mi ne možemo učestvovati u njihovim programima SAFE and ReArm Europe, koji su milijarde dolara vredni. Odnosno tačno se zna ‒ 150 plus 800 milijardi dolara. Za razliku od Albanije ili Severne Makedonije koje mogu u tim programima učestvovati. Mi smo potpisali 2014. godine sporazum o zajedničkom učešću u mirovnim operacijama, ali ne i o partnerstvu sa Evropskom unijom.“
Što znači da Srbija svoju municiju ne može njima da prodaje u okviru tog programa.
"Ne može, u okviru tih programa ne može, dok ne potpiše to. A upitno je da li će sada u ovakvom trenutku sve zemlje Evropske unije dati konsenzus da se taj sporazum i potpiše sa Srbijom, upravo radi manjka poverenja.“
Koliko je moguće iskoristiti tu situaciju da oni žele Ruse da izbace iz Srbije? Zar nije uvlačenje Srbije u Evropsku uniju, evroatlantske integracije, najbolji način da se Rusi izbace?
"To i jeste najbolji način. I to je na Fakultetu bezbednosti Vučić i rekao direktno, da bismo mi mnoge svoje nacionalne probleme rešili evroatlantskim integracijama, ali 70 odsto našeg stanovništva ne želi to. I u pravu je potpuno i u jednom i drugom kontekstu. Narod ne želi. Ali zašto ne želi? Zato jer i mediji i političari i analitičari i svi su jednoglasni u smislu da NATO nije rešenje za naše nacionalne interese. Ali sada pogledajte jednu drugu stvar. Na Balkanu, a posebno u regionu Zapadnog Balkana, imamo nezavršenu istoriju i mnoge nerešene istorijske probleme. Bujanje nacionalizma sa jedne strane, pogotovu ukoliko je ta zemlja ili entitet članica NATO-a, može prouzrokovati...“
Kao što je Hrvatska, recimo.
"Na primer, Hrvatska. To može prouzrokovati ogromne probleme za Srbiju. Ili drastičniji primer. Da li mislite, a svi smo letovali ili bili nekada u Grčkoj, da Grci vole NATO? Ja nikada nisam sreo ijednog Grka koji voli NATO. Ali i svaki Grk zna zašto je Grčka u NATO-u. Tako isto treba i Srbija. Potpuno na identičan način. Pronaći svoj nacionalni interes i pronaći svoj cilj. I da se narodu eksplicitno objasni zašto mi idemo prema Evropskoj uniji, a zašto bi trebalo da budemo u NATO-u. I ne treba nas posebno iznenaditi ukoliko Bosna i Hercegovina sa celim korpusom srpskog stanovništva tamo, odnosno sa Republikom Srpskom, bude sutradan u NATO-u. Veoma brzo, to nas ne bi trebalo iznenaditi.“
Mislite da bi Dodik pristao na to, odnosno sada zvanično Karan?
"Mislim da Dodik i dalje ima najveći uticaj u Republici Srpskoj i taj uticaj će ostati. Ali isto tako iza Dodika vise konci i on sada predstavlja samo jednu marionetu koja će biti pod potpunim američkim uticajem. Pravo pitanje je da li će Americi odgovarati u ovom trenutku da stabilizuje Balkan i da Bosna i Hercegovina postane članica NATO-a. Jer, videli smo, Tramp je nekoliko puta, posebno u svom prvom mandatu, doveo u upit Član 5. NATO povelje, i to nije sporno. Na kraju krajeva, i ako pitate i pravnike i konsultujete ili pažljivo pročitate Član 5, niti jedna zemlja NATO-a nije obavezna da uđe u rat po tom članu. Član 5 Severnoatlantskog sporazuma jasno kaže da je napad na jednu članicu NATO-a napad na sve. Ali će zemlje članice odgovoriti u skladu sa svojim mogućnostima.“
Turska se ozbiljno pozicionira na ovim prostorima.
"Turska je nastavila da vodi svoju spoljnu politiku koja je očigledno bazirana na ’Strategijskoj dubini’ Ahmeta Davutoglua. On je napisao tu knjigu i bez obzira što se razišao sa Redžepom Taipom Erdoganom oni su zadržali njegov koncept turske spoljne politike. I, što je veoma zanimljivo, njihov prioritet na Balkanu nije bošnjački faktor, nego albanski faktor. I zato stavljaju kao prioritet transverzalu Priština, Tirana i Skoplje, zbog velikog broja albanskog stanovništva tamo. I oni sve rade, uključujući pomoć kako političku tako ekonomsku i vojnu, da Albanci na Kosovu transformišu svoje snage bezbednosti u kosovske oružane snage. I to nikada neće predstavljati bezbednosni problem ili pretnju za Srbiju. Neće, s obzirom i na budžet i na njihove demografske mogućnosti itd. Ono što će predstavljati opasnost jeste interes velikih sila poput Turske. Zato moramo, po mom mišljenju, a to sam nekoliko puta naglašavao, da u sporazumu o normalizaciji odnosa Prištine i Beograda ugradimo jedan bezbednosni aspekt, odnosno poddokument, jedan bezbednosni sporazum gde bi naoružavanje Kosova, tog entiteta, da tako kažem, bilo transparentno i involvirano od stranih partnera, gde bi se razmenjivale informacije i na kraju krajeva gde bi se obezbedila multietičnost takve vojske, koja će, nema sumnje, formalno da bude uspostavljena 2028. godine jer je njihov parlament već doneo takvu odluku. Tako da u tom kontekstu možemo da očekujemo samo pogoršanje stanja, a naš autizam, da tako kažem, ili bežanje od problema, posebno političke elite, može nam sutra kreirati mnogo veći problem nego što je to danas. Danas bismo u jednom pregovaračkom procesu mogli da dođemo i do jednog kredibilnog bezbednosnog sporazuma gde možemo imati, što može sada zvučati prilično, kako bih rekao, nestvarno, da možemo na Kosovu imati jednu partnersku vojsku koju bismo mogli, sa zamenikom načelnika Generalštaba, na primer, Srbinom, i sa Srbima na nekim veoma važnim pozicijama, na primer u bezbednosnim službama itd., percepirati kao pouzdanu ili partnersku vojsku. To danas izgleda neverovatno, i jeste neverovatno sa ovakvim načinom ignorisanja geopolitičke stvarnosti.“
Da li je to, kako kažete, ignorisanje stvarnosti zapravo strah od toga da Vas neko optuži da ste priznali Kosovo kao državu?
"Pazite, da biste došli do bezbednosnog sporazuma koji bi, prvo, bio normalizacija odnosa, vi prvo morate završiti normalizaciju odnosa. Na kraju krajeva, i po pitanju integracije u EU vi morate ispuniti poglavlje 35, neće vas inače primiti u Evropsku uniju, nećemo se integrisati u Evropsku uniju. A to znači rešavanje odnosa. Ne priznanje, što se pogrešno percepira u našoj javnosti. Nego normalizacija odnosa. Ja mislim da bismo na nekim osnovama mogli čak doći do uzajamnog priznanja, ukoliko obe strane budu jednako nezadovoljne, odnosno jednako zadovoljne. Naime, često to kažem, situacija na Kosovu ima određene sličnosti u pravnom kontekstu sa situacijom u Ukrajini. Godine 1954, Hruščov je poklonio Krim Ukrajini, a 1959. godine su beogradski komunisti, da bi promenili demografsku situaciju, poklonili nekoliko srezova na severu Autonomnoj Pokrajini Kosovo i Metohija. I kada se raspadala Jugoslavija onda je Badinterova komisija kao osnov za razgraničenje uzela odluku AVNOJ-a, iz Jajca, itd. Ali te opštine nije pripojila Srbiji, nego je to i dalje ostalo iza administrativne linije. Prema tome, ja mislim da je ovo Balkan i da ne treba nama niko da govori kako ćemo mi svi biti zajedno u Evropskoj uniji, i neće biti nikakve veze, i neće imati nikakvog značaja granice. Ne, na Balkanu granice imaju značaj i imaće i u budućnosti. Mislim da bismo sa određenim teritorijalnim ustupcima mogli da dođemo do konačnog rešenja i početka jednog zajedničkog suživota na Balkanu. A to je određena vrsta, hajde da tako kažem, teritorijalne korekcije.“
Da li nije kasno za to? U jednom je trenutku delovalo kao da je moguće...
"Moguće. Amerikanci su u jednom trenutku bili na fonu da to odobre. Tome se suprotstavila Angela Merkel. Sada se geopolitička situacija u svetu potpuno promenila i s obzirom na planove oko Ukrajine zašto se ne bi primenila ta pravila i za Kosovo.“
Vesti
18.08.2025. 16:15
Politikolog Ognjen Gogić: "Kurti je počeo da iritira i Albance"
Vesti
15.09.2025. 19:40
Vlade Radulović: "Iza lokalnih saveza kriju se interesi velikih sila"
Komentari
