Vesti
20.03.2025. 13:06
Vesti
21.03.2025. 19:20
M. Paunović
U fokusu
Šta je izlaz iz političke krize?
Prošao je 16. mart, dan za koji su mnogi verovali da će doneti jasne odgovore i pokazati pravac kojim ide društvo, rastrzano dubokim podelama poslednjih meseci. Umesto rešenja ili olakšanja, ovaj datum nam je doneo još složeniju situaciju, pojačane tenzije, brigu i najteže ispitno pitanje – šta ćemo dalje?
S vremenskom distancom koja je i dalje nedovoljna, ali ispunjena novim krizama, jasno je da 16. mart nije bio prelomni trenutak. Ono što su pokazali i taj dan, kao i oni koji su ga sledili, jeste da 15. mart nije bio "dan D“ – ni onakav kakvim su ga neki priželjkivali, ni onakav kakvim su ga drugi najavljivali.
Subota, 15. mart, ostaće upamćena kao dan jednog od najmasovnijih građanskih okupljanja u Beogradu u poslednjih nekoliko decenija. Bez obzira na razlike u procenama broja učesnika, to je činjenica koju je nemoguće osporiti. Dok podaci MUP-a govore o prisustvu oko 107.000 ljudi, Arhiv javnih skupova procenjuje da je protest "15. za 15“ okupio između 275.000 i 325.000 građana.
Iako je protest završen ranije nego što je planirano, skup nije prošao bez snažne poruke. Sam broj nezadovoljnih građana koji su se tog dana okupili govori dovoljno, a studenti su jasno poručili: kraj će doći onda kada oni to odluče, najavljujući nastavak blokada.
Koliko je društvena situacija u Srbiji složena, možda najbolje pokazuje činjenica da mnogi kao najveći uspeh ovog skupa ističu to što je protekao bez većih incidenata, uprkos ogromnoj tenziji koja je prethodnih dana bila gotovo opipljiva. To samo govori o ogromnoj pukotini koja je razdvaja srpsko društvo.
Podela o kojoj intenzivno pričamo poslednjih nekoliko meseci neće biti ništa manja ni posle 28. marta za kada je Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, najavio skup u Beogradu, nakon kog će, kako je rekao, otpočeti proces formiranja pokreta za narod i državu.
"Pozivamo celu radničku, radnu, seljačku, poštenu Srbiju na najveći skup u istoriji Srbije 28. marta u Beogradu. Cela Srbija u Beograd! Iz svih krajeva naše zemlje“, naveo je Vučić.
Skup će bez ikakve sumnje biti masovan, upoređivaće se sa protestom održanim 15. marta, a umesto smirivanja tenzija, čini se da će pukotina među ljudima postati još veća i dublja.
I, dokle tako? Šta je rešenje?
Teško je reći, ali sudeći po potezima i najavama koje dolaze iz vladajuće koalicije rešenje bi moglo da se traži u izborima, iako je, ne tako davno, bilo reči da novih izbora neće biti do 2027.
Ipak, do priče o novim izborima doći ćemo tek ukoliko se u međuvremenu ne formira nova vlada.
Vesti
19.03.2025. 12:30
"Krajnji rok za formiranje nove vlade je 18. april ili idemo na izbore"
Ostavka predsednika vlade Miloša Vučevića, koju je podneo još 28. januara, konstatovana je 19. marta u Narodnoj skupštini, a rok od 30 dana za formiranje nove vlade počeo je da teče od 20. marta. Prema rečima predsednice Narodne skupštine Srbije Ane Brnabić, nova vlada bi, prema zakonu, trebalo da bude formirana do 18. aprila u ponoć.
Ukoliko Narodna skupština u tom roku ne izabere novu vladu, predsednik republike dužan je da raspusti Skupštinu i raspiše parlamentarne izbore. Kako je predsednica parlamenta navela, izbori bi trebalo da se održe 45 do 60 dana od datuma raspisivanja, što bi u ovom slučaju bio početak juna.
Priču o formiranju novog sastava kabineta u Nemanjinoj 11 ili izlaska na birališta predsednik Srbije Aleksandar Vučić aktuelizovao je nekoliko dana ranije, na sednici vlade kojoj je prisustvovao.
Vučić je tom prilikom istakao da ukoliko vlada ne bude bila formirana, ići će se na nove izbore, koji će najverovatnije biti održani 8. juna.
Nije bilo potrebe da prođe mnogo vremena, a opozicija je reagovala na priču o mogućim izborima 8. juna i to negativno. Od skoro svih opozicionih lidera u domaćim medijima ovih dana je moglo da se čuje kako izbori u ovom trenutku nisu opcija i da o njima može da se govori samo nakon što se formira prelazna vlada koja će ispuniti studentske zahteve i rešiti pitanje izbornih uslova.
Radomir Lazović iz Zeleno-levog fronta rekao je za "Novu“ da njegova stranka smatra da je jedini način da se izađe iz krize formiranje prelazne vlade.
"Ta vlada trebalo bi da obezbedi slobodne medije i izbore. Ta vlada ima ograničeni mandat i trajanje i trebalo bi da bude sastavljena uglavnom od eksperata. Ono što je važno jeste da bez jednog takvog razrešenja izbori ne bi trebalo da se održavaju i to je naš odgovor na bilo koji predlog koji bi mogao da usledi“, kaže Lazović.
Ljudi iz vlasti, ali pre svega Aleksandar Vučić, više puta su javno isticali šta misle o ideji o prelaznoj vladi i da ona kao takva ne dolazi u obzir. Svoj stav po ovom pitanju predsednik Vučić je ponovio i prilikom nedavnog boravka u Briselu gde se sastao sa generalnim sekretarom NATO-a Markom Ruteom.
"Od prelazne vlade nema ništa. Uskoro će me obavestiti predstavnici većine u Skupštini hoće li da prave vladu ili će da idu na nove izbore. U skladu sa tim ću da se ponašam ili ću nekome da dodelim mandat za koga mi oni kažu da je obezbedio većinu u Narodnoj skupštini, ili ćemo da idemo na izbore i tačka. A to kao oni će da uđu unutra pa će bacati dimne bombe pa će da zauzimaju ne znam ni ja šta, od toga nema ništa“, istakao je Vučić.
Da li to znači da ćemo priču o izborima kao potencijalnom izlazu iz društveno-političke krize zapečatiti pre nego što smo je ozbiljno otvorili? Jer, u situaciji u kojoj opozicija odbija izbore, a vlast odbacuje ideju prelazne vlade teško je doći do drugačijeg zaključka.
Ipak, čini se da su obe strane svesne da je trenutno stanje u državi neodrživo na duže staze. Pre ili kasnije biće neophodno napraviti određene kompromise koji će omogućiti političko "odmeravanje snaga“ na izborima. Ti izbori bi, u konačnici, trebalo da ponude rešenje i politički epilog trenutne krize.
Pre bilo kakve priče o izborima treba videti da li će se nova vlada formirati ili ne. Ipak, kako stvari trenutno stoje, čini se da smo korak bliže izborima. Zato je realno očekivati da i vlast i opozicija naredni period iskoriste za reorganizaciju, političko ukrupnjavanje, ali i zajedničku pripremu terena za predstojeću izbornu trku koja će se odvijati u takvim uslovima da će obe strane želeti da učestvuju.
Do tada, obe strane će morati da gledaju u pravcu studenata koji, kako vreme odmiče, uživaju sve veće poverenje građana. O kakvoj podršci je reč pokazalo je i istraživanje "Crte“ (Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost), sredinom februara. Pomenuto istraživanje pokazalo je da u tom trenutku oko 80 odsto građana Srbije podržava većinu zahteva studenata, dok je trećina učestvovala u dotadašnjim protestima. Po tadašnjim rezultatima istraživanja, studentske proteste podržava 64 odsto građana.
Vesti
21.03.2025. 08:53
Blokiran depo GSP-a na Novom Beogradu, ne rade tramvaji, 16 linija autobusa
Vesti
19.03.2025. 15:30
Protesti u Srbiji: Studenti poručuju: "Pacijenti nisu politički rekviziti", a prosvetari...
Ti procenti videli su se u Novom Sadu, Kragujevcu, Nišu, a naročito u Beogradu 15. marta. Među ljudima koji podržavaju studentske zahteve su i ljudi koji su bliski vlasti, opoziciji, kao i oni neopredeljeni.
Pominjući istraživanja, treba istaći i ono što je prilikom svog nedavnog gostovanja u emisiji "Takovska 10“ na RTS-u istakao Vladimir Pejić, direktor agencije "Faktor plus“.
On je rekao da kao agencija za istraživanje javnog mnjenja nemaju mogućnost ni pravo da stavljaju studente kao opciju u anketama jer nisu politička skupina, ali tvrdi da je "Faktor plus“ i ranije u istraživanjima dobijao rezultate koji su pokazivali zahteve za promenama, ali nikako bez Aleksandra Vučića.
Ograđivanje od političkih partija, kako onih bliskih vlasti tako i opozicionih, u najvećoj meri doprinelo je popularnosti i poverenju koje studenti uživaju među običnim ljudima. Većina tih ljudi je stava da su studenti u poslednjih nekoliko meseci učinili više nego bilo koja opoziciona stranka u poslednjih deset godina. I to ne samo zbog toga što su prepešačili celu Srbiju uzduž i popreko, obilazeći gotovo svako selo, već i zato što su svojim delima pokazali doslednost, ne odstupajući od svojih zahteva i ne menjajući ih, uprkos porastu svoje popularnosti.
Da su ljudi izlazili na ulice isključivo zbog studenata, svesna je i opozicija i to je važno razumeti. Zato joj se, između ostalog, ni ne ide na izbore u ovom trenutku.
Vučić je posle protesta 15. marta istakao da je vlast razumela poruku okupljenih, a potezi koji su usledili narednih dana još jednom su potvrdili da će se vlast u Srbiji menjati na izborima.
Ono što je sigurno jeste da je za normalno funkcionisanje jedne države trenutna situacija neodrživa na duže staze i da će kad-tad morati da usledi politički epilog.
Kompleksnost situacije otežava prognozu kako bi politički epilog mogao da izgleda. Vlast, naime, odlučno tvrdi da o bilo kojoj promeni vlasti može da se odlučuje isključivo na izborima, dok studenti poručuju da ih izbori ne interesuju. S druge strane, opozicija deluje bezidejno, pokušavajući da profitira na talasu studentskih protesta, ali istovremeno nastoji da ne smeta previše.
Kada su u pitanju sami studentski protesti, sve češće se može čuti da im nešto nedostaje. To "nešto“ najčešće se opisuje kao politička artikulacija. Na ovu temu je nedavno u emisiji "Takovska 10“ govorio Đorđe Vukadinović.
Prema njegovim rečima, energija koja je pokazana ima politički potencijal, ali da studenti kasne sa njenom artikulacijom i da se četiri zahteva pretvaraju "u sterilnu mantru“.
"Ta energija ima politički potencijal, prikupila je simpatije građana, opozicije, neodlučnih, pa i nekih glasača vlasti. Studenti kasne sa političkom artikulacijom, malo su se ušančili u svoja četiri zahteva, a to se pretvara u sterilnu mantru, previše beže od politike. Malo su ostali na nivou ’izbora za mis’, zahtevom da institucije rade svoj posao“, smatra Vukadinović.
Vukadinović nije jedini sa ovakvim mišljenjem. Ipak, doslednost i uporno insistiranje upravo na ta četiri zahteva jeste ono što čini specifičnost ovih studentskih protesta. Međutim, ukoliko se sve na kraju svede na politiku i političko odmeravanje, izbori se čine kao jedini logičan izlaz iz trenutne krize. Pitanje koje ostaje je: pod kojim uslovima?
Komentari
