Vesti
03.06.2022. 13:14
Vesti
06.06.2022. 12:10
Marko R. Petrović
Intervju - dr Petar Vasić
Novi popis stanovništva: Koliko nas je sada manje?
Oktobra ove godine Srbijom će špartati oko 15.000 popisivača. Posle 11 godina ponovo će biti organizovan popis stanovništva i domaćinstava. Njegove rezultate očekujemo sa strepnjom i pitanjem koje nam visi nad glavama – koliko nas je sada manje?
Jedno je sigurno. Neizvesnosti da je građana Srbije danas manje nego što ih je bilo pri popisu 2011. godine nema. Prema procenama koje iznosi dr Petar Vasić, docent i profesor demografije na Geografskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, pokazaće se da Srbiju nastanjuje između 6,6 i 6,7 miliona stanovnika.
Te procene će se, kaže u razgovoru za "Ekspres“, verovatno razlikovati od onih koje krajem juna iznese Republički zavod za statistiku jer u RZS-u, kako kaže, u procene ne uključuju i podatke o spoljnoj migraciji stanovništva.
"S obzirom na to da nemamo konkretne podatke, država nema registre migracije, nema registar stanovništva, oni kao zvanična institucija ne mogu i ne smeju da baziraju procene na podacima koji nisu dokumentovani.
Oni predstavljaju samo podatke koje dobijaju na osnovu toga što uzimaju u obzir prirodno kretanje stanovništva, samo umiranje i rađanje“, objašnjava dr Petar Vasić za "Ekspres“ i dodaje: "I zato se do sada ispostavilo da je uvek takva procena precenjena jer nije uzimala u obzir spoljnu migraciju koja je po tradiciji negativna kod nas, odnosno broj onih koji se iseljavaju je veći u odnosu na broj koji se doseljavaju.
Za potrebe jednog demografskog skupa uradio sam procenu obima spoljnih migracija u periodu od popisa 2011. do 30. juna 2020. na, čini mi se, minus 172.000 stanovnika. Posle toga prošla je još polovina 2020, cela 2021. godina i proći će veći deo 2022. godine, tako da je veoma realno pretpostaviti da će taj negativni migracioni saldo biti blizu minus 200.000 stanovnika između dva popisa.“
Život
25.01.2022. 17:31
U Srbiji više i rođenih i umrlih nego 2020. godine
Za deset godina?
"Pa biće već 11 godina. To znači da od zvanične procene koju će da objavi RZS 30. juna ove godine treba oduzeti još 200.000 i to bi otprilike bilo trenutno brojno stanje u Srbiji. Ima i drugih demografa koji su davali slične procene. RZS je dao procenu pre kovida, zaključno sa 2018. godinom, na minus 95.000. Mislim da je to optimistično. Ali zato je Goran Penev koji je radio svojevremeno za Fiskalni savet takođe dao procenu na nekih 170.000. To je podatak koji, doduše, nije lako proveriti zato što se to procenjuje indirektno na osnovu podataka stranih zemalja, destinacija gde odlaze naši ljudi i uvek je moguće da postoji podregistracija, da se oni koji idu na crno ne nalaze u tim statistikama.“
Suština je da smo u minusu i da ćemo biti u minusu. Ove godine trebalo bi da se unose podaci i o tome gde odlaze ljudi, koliko su bili negde, kada su se vratili... Da li će to povećati preciznost tih nekih budućih procena?
"Popis je oduvek snimao podatke o migracionim karakteristikama stanovništva. Mi nemamo podatke o migracijama kao o komponenti kretanja stanovništva, nego o migracionim karakteristikama postojeće populacije. Dakle, mi i sada znamo na bazi popisa 2011. godine koje stanovništvo nam je domicilno, koje stanovništvo se selilo, ko se odakle selio, kuda se selio, koji je bio period odsustva...
Inače, imamo mi podatke o unutrašnjoj migraciji, i to relativno pouzdane i detaljne. Ono što nam nedostaje to je ta spoljna migracija. Na osnovu tih podataka koje budemo dobili novim popisom, imaćemo odličan snimak stanja, ali u tom momentu te 2022. godine, a za dalje bi nam bio potreban registar stanovništva. On je trebalo da zaživi u septembru 2020. godine. Nemam informaciju u ovom trenutku šta se s tim dešava i da li će taj registar stanovništva da zaživi. Kada bismo imali registar stanovništva, kao što ga ima većina zapadnoevropskih zemalja već nekih dvadesetak godina, onda bismo bukvalno mogli da imamo snimak i brojnosti i strukture stanovništva u svakom trenutku. Prikupljanje podataka bi bilo kontinuirano.“
Vesti
10.05.2022. 08:05
Koliko nas nema?
Kako se registar stanovništva konkretno formira?
"Osnovna pretpostavka jeste da se donese zakon o registru stanovništva i to onda propisuje zakonsku obavezu i sankciju u odnosu na institucije koje su dužne da se time bave, ali i privatna lica koja su dužna da prijavljuju sve promene ličnih podataka – preseljenja, stručne spreme itd. Bukvalno onda se stanovništvo dovede u red da prijavljuje ono što smo i danas negde dužni da radimo. To je suština. Spajaju se baze različitih institucija. Recimo, podatke o razvodima brakova prikuplja sudstvo, pa bi to trebalo integrisati sa bazom podataka opštinskih uprava, pa sa podacima o promeni prebivališta preko MUP-a itd. Sve se te baze spoje i na osnovu toga se formira registar stanovništva.“
Šta je najveći problem koji dovodi do konstantnog smanjenja stanovništva u Srbiji?
"Poslednjih, sada već 30 godina migracije jesu značajno uticale na redistribuciju stanovništva. Međutim, sami građanski ratovi tokom ’90-ih godina na prostoru bivše Jugoslavije doveli su do značajnog priliva izbeglica, pa raseljenih sa Kosova i Metohije... To je prividno maskiralo dublji pad stanovništva uzrokovan negativnim prirodnim priraštajem. Prirodni priraštaj je od 1989. godine negativan u Vojvodini, a od 1991. u centralnoj Srbiji. Nedovoljno rađanje i visoka smrtnost su dominantne karakteristike te dve populacije.
Bez obzira na to što postoji negativna migraciona komponenta od 2000. godine, čini se da najveća demografska promena u smislu strukture stanovništva, ali i njene brojnosti upravo potiče iz negativnog prirodnog priraštaja, koji je eskalirao poslednje dve godine – 2020. je minus 55.000, 2021. čini mi se da je minus veći od 70.000. To je daleko značajnije uticalo na pad broja stanovnika nego negativna migracija. Čak je u izveštaju profesor Arandarenko sa Ekonomskog fakulteta dao procenu migracije koja je nešto optimističnija nego ove o kojima smo prethodno pričali. Ako popis pokaže da je procena, odnosno stanje migracije u poslednjih 11 godina bilo približnije onome što kaže profesor Arandarenko, onda definitivno imamo apsolutnu dominaciju negativnog uticaja prirodnog priraštaja na demografska kretanja u Srbiji.
Nije samo problem smanjenja broja stanovnika, nego je problem što se ono odvija uz intenzivan proces demografskog starenja stanovništva. Kada bi bilo moguće da se stanovništvo smanjuje, ali da se zadržava relativno povoljna struktura, da imamo značajne udele mladih, to ne bi bilo tako strašno. Ali uz smanjenje broja stanovnika ide značajno demografsko starenje.“
Vesti
26.04.2022. 19:00
Neizlečiva boljka: Srbija ostala bez grada od 20.000 stanovnika
Znači, em nas je manje, em smo sve stariji.
"Tačno. I sigurno je da će ovaj popis pokazati da je prosečna starost u Srbiji približno 44 godine.“
To će biti veliki problem. Drugi problem je demografska implozija o kojoj ste govorili, da je veliki deo stanovništva koncentrisan u veoma malom delu zemlje, da trećina stanovnika zapravo živi u pet posto države.
"Beograd sa svojih 17 opština zahvata nekih 3200 kilometara kvadratnih, a pet posto teritorije je recimo nešto ispod 4000 kilometara kvadratnih. Ako uzmemo još Novi Sad i na toj osi između Beograda i Novog Sada – Inđiju i Pančevo, a sa druge strane Smederevo, tu je već oko 2,3 ili 2,4 miliona stanovnika. Dakle, na području od recimo, 4000–5000 kilometara kvadratnih, što je šest odsto državne teritorije, živi 35 odsto stanovništva. Kada se pogleda indeks koncentracije stanovništva, bukvalno se vidi koncentracija stanovništva uz najvažnije saobraćajne koridore. Pa povucite liniju od Subotice prema Novom Sadu, od Novog Sada prema Beogradu, dole na jug prema Nišu, Leskovcu, i tu se ta priča završava.
Imamo malo i ovaj zapadni krak, prema Kragujevcu, Čačku i Užicu i generalno imamo pustahiju na celoj teritoriji, naravno izuzimajući Rašku oblast. Tako da imamo pet do šest enklava, da ih tako nazovem, gde se sve više koncentriše stanovništvo i oni održavaju svoju populacionu veličinu. Ova osa koju sam prvu pomenuo Beograd – Novi Sad, i povećava broj stanovnika, uz istovremeno pražnjenje celokupnog ostatka Srbije. Kada se pogleda indeks koncentracije stanovništva, bukvalno istočno od Velike Morave i južno od Dunava i severno od Niša, dakle prema bugarskoj granici – to je pusto, to je prazno. Zapravo tu nema ništa od stanovništva. Tu su bukvalno tragovi stanovništva.“
Svet
14.01.2022. 12:29
Hrvatska za 10 godina izgubila skoro 10 odsto stanovništva
Pada broj prvorođene dece. Ima porodice sa više dece, ali ima i mnogo onih koji nemaju decu. Šta je uzrok tome? Da li mladi čekaju da im se "sve kockice slože“ pa da onda zasnuju porodicu ili je u pitanju možda to da uopšte ne razmišljaju da imaju porodicu?
"Ima oba. U svakoj generaciji postoji određen procenat žena koji ne učestvuje u rađanju. Nivo fiziološkog steriliteta je od sedam do devet odsto. Sve van toga računa se kao sociološki sterilitet, znači voljno odustajanje od rađanja. Ne voljno u smislu namerno, nego eto sticajem životnih okolnosti, prilika, možda i partnerskih poteškoća, određeni deo stanovništva ostaje bez potomstva i to je sasvim normalno. Od Drugog svetskog rata naovamo nivo sociološkog steriliteta se smanjivao. Poslednji popis je, međutim, prvi put zabeležio da to počinje da se povećava.
U ovom trenutku postoje procene da će u sadašnjim generacijama žena, kada dođu u period da izađu iz reproduktivnog perioda, nakon 50 godina, bez dece da bude između 15 i 18 posto. To će da pokaže ovaj novi popis. Sve je prisutnija pojava onih koji ne razmišljaju o braku, ne razmišljaju o porodici, ne razmišljaju o potomstvu.“
Zbog čega?
"Mislim da je uzrok svih uzroka u ovom trenutku društvo i ekonomija koja je ustrojena na takav način da uopšte nije kompatibilna sa porodičnim životom. Jednostavno čovek koji želi da se ostvari i porodično i profesionalno mora da žrtvuje jednu od te dve stvari. To se najčešće rešava kompromisno tako što se rađa manji broj dece.
Najčešće se dešava to neko odlaganje rađanja pa ljudi ulaze u tu priču kada su već duboko u tridesetim, onda se javljaju već i neki zdravstveni problemi, problemi sa začećem, sa iznošenjem trudnoće, i onda se raskorak između željenog i rođenog broja dece povećava. Nažalost, u Srbiji u ovom trenutku je taj neki raskorak između 0,8 i 1 čak.
Šta hoću da kažem? Parovi u proseku u Srbiji žele da imaju jedno dete više nego što realno uspeju da ostvare. Zbog čega je to tako, spisak razloga je ogroman, ali na državi je da pokuša da smanji prepreke koje povećavaju taj jaz, da se omogući ljudima da rode svu onu decu koju bi želeli. Srbija još nema taj problem da se ne želi mnogo dece. U Austriji, na primer, parovi već na startu nemaju afinitete prema roditeljstvu, ne žele da imaju veliki broj dece, pa država nema ni mnogo prostora da im olakša posao. Zapravo oni su u mnogo dubljem problemu nego što smo trenutno mi. Zato je poslednji trenutak da se iskoristi taj talas dok se još roditeljstvo visoko vrednuje na spisku ličnih prioriteta da se podstakne rađanje u Srbiji.“
Kako da se podrži? Da li je davanje 300.000 dinara za prvorođeno dete jedini način i najbolji način da se podrži roditeljstvo?
"To je najlakši način za lenje ljude koji ne promišljaju mnogo, a zapravo skupo košta. Kada pogledate, 300.000 će biti motivacija za rođenje deteta izvesnim socijalnim kategorijama, kojih je hvala bogu malo u Srbiji. Ali većina opšte populacije neće zarad finansijske stimulacije da se rešava da ima dete ako nisu želeli da imaju dete. Jednostavno, stvari ne funkcionišu tako.
Postoje istraživanja koja pokazuju koje uslove percipiraju mladi ljudi vezane za ulazak u roditeljstvo kao bazu. Tu se pojavljuju dve grupacije ljudi. Prva su mladi koji još nisu formirali porodicu, nemaju decu. Oni ove mere populacione politike kakva je danas ustrojena u Srbiji ogoljeno finansijski uopšte ne percipiraju kao stimulativne. Njima je to apsolutno nebitno. Oni koji se ostvare kao roditelji, oni već počinju da vide te mere i to njima igra neku ulogu, ti dodaci, naknada za vreme porodiljskog odsustva, subvencionisana cena za boravak dece u vrtiću itd.
Međutim, one mlade koji tek treba da razmišljaju o porodici, što je osnovna ciljna grupa za populacionu politiku, interesuju dve stvari. To su, prvo, stabilan posao, da bi mogli da planiraju u životu. Nije čak nužno da bude visoko plaćen, ali da je predvidivo. Znači da je plata svakog prvog, da će postojati sada u maju, pa i u junu, novembru i sledeće godine u junu itd. I drugo, naravno, rešenje stambenog pitanja. To je problem svih problema velike većine mladih porodica. U demografiji postoji anegdota da je život sa roditeljima najbolja kontracepcija. Ko živi sa mamom i tatom, nema tu ni žene ni dece. Ko će da zasniva porodicu u momačkoj sobi?“
Još jedan problem kada govorimo o poslu je "unfriendly“ ekonomija, nemogućnost da se usklade poslovne i privatne obaveze.
"To je ogroman problem. Dok je još ministar bez portfelja bila profesorka Milica Đukić Dejanović radilo se istraživanje koje se baš zove usklađivanje rada i roditeljstva, gde su jasno dobili povratnu informaciju od stanovništva da treba raditi na usklađivanju rada i roditeljstva na takav način da radni aranžmani postaju fleksibilniji, da može malo da se šteluje, da se sve po potrebi uskladi sa porodičnim obavezama. Da se radno vreme vrtića usklađuje, da postoje neka dežurstva itd.
U 2018. sve to biva uključeno i prepoznato u strategiji podsticanja rađanja, tamo lepo pišu razrađene mere, nosioci aktivnosti, predviđeni rokovi za implementaciju. To je trebalo da se operacionalizuje kroz zakone o radu, o finansijskoj podršci porodici itd. Međutim, ništa se nije desilo od te fleksibilizacije. Ali bukvalno ništa. Problem su neki specifični uslovi za ostvarivanje prava. Generalno kada se ostvari pravo to je tako kako je.“
Na šta mislite?
"Sada je tu porodiljsko odsustvo od godinu dana za prvo i drugo dete i dve godine za treće, i svako naredno dete. I to je to. Praktično svi mogu da koriste tako ili da ga ne koriste uopšte. To je model koji je zastareo i koji nije više uopšte u funkciji. Postoji neka fleksibilnost u tome. Sada ću baš da bukvalizujem.
Recimo, godinu dana za prvo dete, može da bude godinu dana sa sto odsto platom, ali može da bude i šest meseci sa nekim beneficijama sa 200 odsto plate. Može da bude i dve godine da žena bude odsutna sa posla, ako tako želi, da prima 50 odsto plate. Ili da se vrati sa nepunim radnim vremenom, sa četvoročasovnim radnim vremenom. Prosto ljudi su se izjasnili da su u prvim godinama života novog člana porodice roditeljske obaveze vremenski zahtevnije nego kad je dete veće.
Mnogi su spremni da rade za manje para da bi više bili prisutni kod kuće, pre nego da ne rade uopšte. Dakle, žele da budu prisutni na tržištu rada, žele da drže korak profesionalno sa kolegama, a da to bude u nekom smanjenom obimu. Čak su spremni da žrtvuju visinu plate za to, ali da budu barabar prisutni i u kući i na poslu. Na tome se ništa nije uradilo. Postoje neki ’femili frendli’ poslodavci tu i tamo, ali sve je to na bazi entuzijazma. To zakonski nije regulisano niti propisano kao obaveza.“
Biće da se poslodavci tome naročito protive.
"Mnogi se protive, ali postoji ponekad poneki pozitivan primer. Čuo sam za čoveka u Paraćinu koji ima sedamdesetak zaposlenih, a firma daje po 1000 evra za svaku bebu koja se rodi. To je ok. Pretpostavljam da kada daje 1000 evra mnogo ne pritiska porodilje. Ali kažem, to su sada izuzeci.“
Čini mi se da se u doba korone dosta ljudi vratilo u zemlju iz inostranstva. Da li su se oni vratili zato što su tamo ostali bez posla ili iz nekih drugih razloga, ne znam. Da li mislite da će neki od njih i ostati?
"Evidentno je da će manji deo njih da ostane ovde. Veći deo će hteti da se vrati nazad. Kada je bio lokdaun u par dana vratilo se oko 400.000 ljudi u Srbiju. To su uglavnom ljudi koji nisu ni bili prepoznati kao migranti. Zašto? Zato što su to ljudi koji su na period manji od tri meseca povremeno odlazili u EU da rade na crno. Takvi ljudi nemaju ni zdravstveno osiguranje niti bilo kakvo drugo osiguranje, a niti neku materijalnu zaleđinu da bi tamo sedeli bez posla duže vreme.
Opet pominjem profesora Aranderenka, on je terminološki odredio te ljude, da u Srbiji ne migriraju ljudi nego migriraju radnici. Dakle, migrira radna snaga, ne migrira ljudstvo. Oni ne sele svoj celokupni život tamo nego odlaze i rade tri meseca tamo, lepe pločice u Milanu, dok sme da bude prisutan bez ikakve radne vize, a onda se vrati. Onda bude neko vreme ovde pa opet ode tamo na tri meseca, zaradi tamo u dva odlaska godišnju ili ne znam dvogodišnju platu u Srbiji i tako funkcioniše. Ali porodica je i dalje u Srbiji. Imamo tu neku cirkulaciju radne snage. Zato i imamo problem nedostatka radne snage jer ljudi odlaze zbog privremenih i povremenih poslova u inostranstvu.
Da, jedan deo tih koji su se vratili će definitivno da ostane baš iz razloga što su odgovori država u kojima su bili na krizu, koja je sada bila zdravstvena, a u sledećem trenutku će možda biti neka druga, bili takvi da su prava i slobode ljudi, građana tretirani na drugačiji način. Određeni deo našeg stanovništva nije spreman po tu cenu da boravi u tim zemljama blagostanja. Ali ne verujem da ti koji su se vratili tokom kovid krize, a koji hoće da ostanu, čine više od desetak posto.“
Spomenuli ste prava i slobode. Pričao sam sa ljudima koji su se vratili iz Švajcarske, pritom su neki i rođeni tamo. Jedna od stvari koja je njima zasmetala je što, recimo, deci do 12. godine ne određuju pol, nego im daju mogućnost da potom sami odrede šta su oni. Kao što u Kanadi više nema "mame“ i "tate“ u zvaničnim dokumentima nego "roditelj 1“ i "roditelj 2“. To nekim našim ljudima smeta.
"Zapadno društvo pokušava da imputira neke relativizacije bioloških odnosa i zakonitosti koje su jednostavno prirodno date. Ne znam iz kojih poriva, ali čini mi se da misle kao da je društvo civilizovanije i naprednije ukoliko su njegovi zakoni ustrojeni na način što različitiji od prirodnih zakona. Što je u načelu pogrešno. Zato i ceo zapadni svet kuburi sa krizom porodice kao ćelije društva, sa krizom rađanja. Prvi put u ljudskoj istoriji biološko održanje ljudske vrste u celom svetu postaje pitanje. To je bez presedana. Da instinkt za razmnožavanjem, za opstankom vrste bude pod znakom pitanja. To se nikad u istoriji postojanja ljudskog roda nije desilo. Prosto ne razumem odakle potreba da društvo ne bude ustrojeno na način kako je ustrojena priroda, da bude mimo prirode, a ne da bude integralni deo prirode. Jednostavno nešto tu nije u redu.“
Komentari
