Od delije do đetića i nazad

Kada su se pre 13 godina u jednoj radijskoj emisiji, čija je tema bila pitanje dvojnog državljanstva za građane Srbije i Crne Gore, našli vatreni depeesovac Miorag - Miško Vuković i nekadašnji srpski ministar pravde Zoran Stojković (DSS), njihov je dijalog izgledao kao da je deo kratke priče „Razmena“ Duška Radovića: „Mogu vam dati ništa, a da vi meni poklonite nešto...“.

U Vukovićevoj interpretaciji to je zvučalo ovako: „Vi dvojno državljanstvo hoćete sad, ja dvojno državljanstvo neću sad. Ja nisam rekao daleka budućnost, već o tom potom, to jeste onda kada se steknu uslovi da se o tome razgovara kao o obostrano prihvatljivom ili obostrano neprihvatljivom rešenju“.

A Zoran Stojković se pomirljivo deesesovski složio: „Tačno, kad bude postojala politička volja na obe strane“.

Gotovo deceniju i po kasnije stvari se po ovom pitanju nisu promenile. Ono što se jeste promenilo su političke okolnosti, kako u Srbiji, a još više u Crnoj Gori. Stoga je, možda, i trenutak postaviti pitanje da li su se stekli uslovi da se, u najmanju ruku, o pitanju dvojnog državljanstva razgovara? Nekakvi razgovori vođeni su još 2008. godine, ali nisu doveli do pozitivnog rezultata.

A možda je vreme i da nova crnogorska parlamentarna većina, koja bi, prema očekivanjima, u narednim danima trebalo da formira i vladu, u kojoj prvi put posle tri decenije neće biti Đukanovićevog DPS-a, samoinicijativno promeni sadašnji, prilično restriktivni Zakon o državljanstvu.

Povezane vesti - INTERVJU DARKO TANASKOVIĆ: Sukobi u CG ni verski ni religijski

Prema njegovim odredbama, naime, građanin Crne Gore koji bi uzeo državljanstvo neke druge države, automatski bi bio brisan iz knjige državljana Crne Gore. U praksi se, međutim, to prilično selektivno dešava, pa su na udaru državnih organa do sada bili uglavnom oni koji bi se opredelili da uzmu i pasoš Republike Srbije. Zbog toga je, na primer, 2011. godine i nekadašnji potpredsednik crnogorske Skupštine Predrag Popović ostao bez državljanstva (vraćeno mu je 2016. godine).

Sudeći po onome što se sada može čuti od predstavnika nove crnogorske većine, međutim, za tako nešto šanse su veoma male.

Budući mandatar za sastav crnogorske vlade Zdravko Krivokapić nije želeo da za „Ekspres“ govori na ovu temu, pravdajući se da ne želi da daje izjave pre sastanka sa Milom Đukanovićem, posle kojeg bi zvanično trebalo i da dobije poverenje za sastav novog kabineta.

Dodaje, pritom, da je o tome već dao nekoliko izjava, te da će to biti i jedna od tema njegovog ekspozea.

On je, naime, nedavno ocenio da je državljanstvo pravo izbora, ali je ukazao da to treba razlikovati od prava na glasanje.

„Hoćete li imati dvojno ili trojno državljanstvo, to je pravo izbora, ali treba prihvatiti logiku koju većina zapadnih država ima, a to je da tamo gde neko plaća porez, tu treba i da glasa“, rekao je Krivokapić za agenciju Mina.

On je istakao da zna da građani Srbije čekaju da dobiju dvojno državljanstvo i da to ne treba nikome braniti.

„Ali isto tako treba jasno reći da taj uticaj ne može da se preliva na ono što je najvažnije, jer je poznato da Crna Gora ima mali broj stanovnika i svaka promena u tome bi mogla da poremeti odnose snaga”, dodao je Krivokapić.

Jedan od lidera Demokratskog fronta Milan Knežević izjavio je, međutim, da bi nova crnogorska vlada trebalo da razmotri pitanje davanja dvojnog državljanstva uz prethodnu ozbiljnu izmenu postojećeg zakona koji reguliše tu materiju.

Novim zakonom o dvojnom državljanstvu bi, prema njegovom mišljenju, trebalo jasno precizirati ko može da dobije državljanstvo, a ko i pravo glasa u Crnoj Gori.

Crnogorsko državljanstvo trebalo bi, kako je rekao, da bude omogućeno svakome ko ima bilo kakve veze sa Crnom Gorom iz zemalja regiona, osim onima koji se bave kriminalom.

Prethodno, međutim, kako kaže, postojeći zakon mora da pretrpi ozbiljne izmene i promene.

Ali da bi tih promena bilo, morala bi pre svega da postoji saglasnost unutar same parlamentarne većine. A ona, očigledno je, bar kada je ova tema u pitanju, ne postoji.

„Promena zakonodavstva nije sada prioritetno pitanje. Time će se baviti ljudi iz resora kojima je to u nadležnosti“, poručuje za „Ekspres“ Filip Adžić, potpredsednik Građanskog pokreta URA Dritana Abazovića.

On dodaje i da je sad prioritet na koji su fokusirani formiranje nove vlade i „uklanjanje DPS-a sa vlasti“.

„O tim tehnikalijama biće reči kroz resorna ministarstva. Sve što budemo radili, radićemo u skladu sa sporazumom koji je potpisan i u skladu sa onim što je obećavano u predizbornoj kampanji, tako da bude u interesu svih građana Crne Gore, bez obzira na nacionalnu i versku pripadnost. Posvećeni smo izgradnji građanske Crne Gore u kojoj niko neće biti uskraćen za svoja prava. Ko god bude imao zakonske uslove da dobije crnogorsko državljanstvo, taj će ga i dobiti u skladu sa postojećim zakonodavstvom“, kaže Adžić za „Ekspres“.

A šta kaže sporazum koji su potpisali Krivokapić, Abazović i Aleksa Bečić, lider Koalicije „Mir je naša nacija“, a šta zakonodavstvo?

U sporazumu o dvojnom državljanstvu nema ni reči, kao što nema reči ni o spornom Zakonu o slobodi veroispovesti.

Piše da neće pokretati postupak za povlačenje priznanja Kosova, da će „nova demokratska vlast u Crnoj Gori odgovorno sprovoditi sve međunarodne obaveze, jačati i unapređivati saradnju sa NATO savezom“, da će ubrzano i posvećeno realizovati sve reforme u vezi sa evrointegracijama, da će izvršiti depolitizaciju ključnih institucija vlasti zbog obezbeđenja beskompromisne borbe protiv korupcije i kriminala...

A zakon kaže da, pored ostalog, punoletni državljani Crne Gore koji imaju državljanstvo druge države gube crnogorsko državljanstvo, osim u slučaju kada je državljanstvo druge države stečeno pre proglašenja nezavisnosti Crne Gore, odnosno pre 3. juna 2006. godine.

Povezane vesti - Sigurnu mafijašku luku ruši samo reforma ANB

Za Nikolu Markovića, pomoćnika glavnog i odgovornog urednika podgoričkog lista „Dan“, ovakvi stavovi predstavnika buduće izvršne i zakonodavne vlasti u Crnoj Gori nisu iznenađenje i očekivani su.

„Mislim da nova vladajuća većina, ko god da je bude činio, neće otvarati pitanja koja bi mogla da budu za njih problematična, programski, ideološki i po različitim osnovama“, ocenjuje Marković za „Ekspres“, ističući da su upravo zbog toga iz potpisanog sporazuma i izostale teme istupanja Crne Gore iz NATO ili otpriznavanja kosovske nezavisnosti.

I na osnovu tog sporazuma, kao i na osnovu onoga što je ranije rečeno, prema njegovom mišljenju, vidi se da je „njihov fokus na tome da se demontira vlast DPS-a, koja se 30 godina razvijala tako da je danas teško razdvojiti i povući liniju gde prestaje partija, a gde počinje država“.

„Cilj je demontirati sistem koji je ustanovio DPS. Većina tih stranaka koje danas imaju većinu je programski i ideološki različita, ali su imali zajednički cilj, a to je rušenje Mila Đukanovića sa vlasti. Zato pokušavaju da sve razlike ostave po strani. Naravno, to pitanje, kao i sva druga ne smeju se gurati pod tepih i ona će morati kad-tad da budu otvorena“, kaže Marković.

On, međutim, dodaje da im naruku ide i to što, ruku na srce, većina građana Crne Gore ni do sada nije imala problem da dobije državljanstvo Srbije, jer im srpski zakon garantuje i privatnost. Tačnije, Beograd nije u obavezi da Podgoricu obavesti ukoliko je neko iz Crne Gore uzeo i državljanstvo Srbije. Jer, ako bi crnogorske vlasti za to saznale, dotični bi odmah, poput gorepomenutog Predraga Popovića, bio brisan iz knjige državljana Crne Gore.

Marković prognozira, ipak, da bi pitanje dvojnog državljanstva sa Srbijom moglo da bude za godinu ili dve, pod uslovom da ova ustanovljena većina opstane.

„Razumem i podržavam trenutno oklevanje kako bi se održala postojeća parlamentarna većina, kako se ne bi desilo da se DPS vrati na vlast“, kaže Marković i dodaje da, koliko može da vidi, ni iz Srbije ne potenciraju to pitanje, čime „pokazuju da i oni imaju razumevanja za situaciju u Crnoj Gori“.

Kad dođe vreme za to, vlasti Srbije i Crne Gore trebalo bi, dodaje, da sednu i da se dogovore o svim detaljima, jer neki zakoni su restriktivni, a neki liberalni.

„Ali ako Crna Gora uđe u 'mali Šengen', čemu se, bar koliko vidim, nova većina u parlamentu ne protivi, time bi i pitanje dvojnog državljanstva postalo potpuno deplasirano“, kaže Marković.

No i kada je „mali Šengen“ u pitanju, nove vlasti bi trebalo da pokažu kako ne dele mišljenje još uvek aktuelnog crnogorskog predsednika da ga bilo kakva „utešna nagrada“ u smislu „zamene za Evropsku uniju“, kako on vidi „mali Šengen“, ne interesuju.

Da bi bilo korektno od budućih crnogorskih vlasti da otvore temu dvojnog državljanstva i, zapravo, omoguće nesmetano dobijanje srpskog pasoša onim građanima Crne Gore koji to žele, smatra i beogradski analitičar Dragomir Anđelković.

On dodaje da bi u prvom trenutku bilo sasvim dovoljno da se crnogorski državni organi ubuduće ne ponašaju diskriminatorski spram tamošnjeg srpskog življa, „kako su se ponašali do sada“.

„Svašta je dozvoljavano i Albancima i Hrvatima, što Srbima dozvoljavano nije. Mnogi od njih već imaju dvojna državljanstva, i na to se žmuri, a Srbima se to ne dozvoljava. Bitno je zato izvršiti demontažu tog diskriminatorskog sistema, jer bi inače i u postojećem zakonodavnom okviru moglo mnogo toga da se uradi“, kaže Anđelković za „Ekspres“.

Ogromna većina građana Crne Gore, kako kaže, zna da ima srpsko poreklo. Problem je, međutim, što je, prema njegovom mišljenju, crnogorski nacionalni identitet poslednjih decenija građen na antisrpskim stavovima.

„Kada bi se to promenilo, i ti bi ljudi promenili način svog izjašnjavanja. Jer ne može se crnogorski nacionalni identitet graditi na mržnji i odricanju od svojih srpskih korena“, uveren je Anđelković.

Ono što se ovih dana u crnogorskim medijima koji su još bliski Đukanoviću može pročitati jeste da je, zapravo, ideja „prosrpskih stranaka“ da uz podršku zvaničnog Beograda, vrlo brzo pokušaju da proguraju zakon o dvojnom državljanstvu, kako bi javno pokazali „bliskost ’braći’ u Srbiji i da se dalje radi na realizaciji ideje ’srpskog sveta’ u trouglu Banjaluka-Beograd-Podgorica“.

Drugi cilj je, kako navode, da se pred popis 2021. godine „promeni nacionalna struktura u Crnoj Gori ’uvozom’ tridesetak hiljada novih državljana iz Srbije“.

Povezane vesti - Đe se đenu čojstvo i junaštvo

Taj bi strah, opet, mogao da bude vezan za pretpostavku da bi ti „uvezeni“ Srbi mogli da traže i pravo glasa, a što je opet regulisano time da glasati može samo onaj ko ima i prebivalište u Crnoj Gori, i to najmanje dve godine pre dana održavanja izbora.

Da pravo glasa i državljanstvo ne treba mešati smatra i Nikola Marković, pomoćnik glavnog i odgovornog urednika lista „Dan“, jer je „jasno da pravo glasa treba da ima samo onaj ko živi u Crnoj Gori“.

„Ali upravo je DPS to zloupotrebljavao sa građanima Crne Gore koji žive u državama zapadne Evrope. Setite se samo ’afere Luksemburg’ kada je DPS organizovano dovodio ljude sa zapada, plaćao im karte i dnevnice samo da bi glasali“, kaže Marković.

Igrom slučaja, tek DPS je sada, zbog epidemije koronavirusa, delimično postao i žrtva ovog marifetluka. Jer građani iz zapadne Evrope sada nisu mogli za vikend da dođu u Crnu Goru, a potom se posle glasanja vrate u države u kojima žive. A to je na izbornom kontu DPS-a stvorilo manjak od 10.000-15.000 glasova, koje je bilo nemoguće nadoknaditi.

„To, naravno, nije glavni uzrok poraza DPS-a. Glavni uzrok su litije koje su išle Crnom Gorom, ali je i ovo svakako doprinelo“, dodaje Marković.

Iako posledice odluke podgoričkih vlasti da svako ko uzme srpsko državljanstvo bude brisan iz crnogorskog, najviše, naravno, osećaju Srbi u Crnoj Gori, drugo pitanje koje se može postaviti jeste - šta bi Srbija i njeni građani dobili ukoliko bi dvojno srpsko državljanstvo u Crnoj Gori bilo „dekriminalizovano“? Da li bi to promenilo nešto u statusu onih građana Srbije koji, recimo, poseduju nekretnine u Crnoj Gori. A samo tokom prošle godine državljani Srbije su, prema podacima Centralne banke Crne Gore, kupili nekretnine u vrednosti od 24,6 miliona evra i na drugom su mestu po vrednosti kupljenih nepokretnosti, odmah iza Rusa! Samo u Herceg Novom, na primer, oko 35 odsto nekretnina nalazi se u rukama državljana Rusije i Srbije.

Povezane vesti - Pljuni i zapevaj…

Da li bi novi zakon, možda, značio da bi uz porez građani Srbije koji poseduju stanove, kuće i vikendice na primorju, ukoliko već plaćaju porez na imovinu, bili oslobođeni plaćanja, recimo, boravišne takse?

Drugo, da li bi to, suprotno podgoričkim strahovima o „uvozu“ Srba u Crnu Goru dovelo, zapravo, do „izvoza“ Crnogoraca u Srbiju, od čega pak zaziru mnogi sa ove strane granice?

Činjenica je, dakle, da je već više od decenije jedno od najvažnijih pitanja između dve zemlje otvoreno. Pregovori su, koliko je poznato, poslednji put vođeni još početkom 2009. godine. Bezuspešno, naravno. Uprkos očekivanjima da će do nastavka razgovora doći, to se nije dogodilo. Izgleda da se, kako reče Miodrag Vuković, još nisu stekli uslovi za to, a ako je suditi po izjavama predstavnika nove crnogorske većine, neće se uskoro ni steći.

Jezik i religija

Popisi stanovništva rađeni u drugoj polovini 19. i prvoj polovini 20. veka na teritoriji koju danas predstavlja Crna Gora nisu beležili nacionalnu pripadnost stanovništva, već su građane sortirali po veroispovesti i jeziku kojim govore. Tako je, na primer, po podacima s kraja 19. veka vidljivo da ogromnu većinu čine pravoslavci (oko 95 odsto), pa potom slede muslimani i katolici. Na popisu iz 1909. godine pravoslavci su činili 94,38 odsto stanovnika, a srpskim jezikom govorilo je 95 odsto od, kako se procenjuje, 220.000 stanovnika Knjaževine Crne Gore.

Prvi posleratni popis iz 1921. godine beleži da je 92,14 odsto od 223.091 stanovnika govorilo srpskim i hrvatskim jezikom, a oko 7,6 odsto albanskim jezikom.

Deset godina kasnije, teritorija današnje Crne Gore, koja je pripadala tadašnjoj Zetskoj banovini, imala je 360.044 stanovnika. Njih 94,42 odsto govorilo je srpskim i hrvatskim jezikom, a 5,03 albanskim. Tri četvrtine stanovništva (75,74 odsto) činili su pravoslavci, 16,95 odsto muslimani i 7,25 odsto katolici.

Zemljopis

U zemljopisu Kraljevine Crne Gore, koji je imao četiri izdanja (prvo 1893, a poslednje 1911) između ostalog piše: „U Crnoj Gori žive sve sami i čisti Srbi, koji govore srpskim jezikom, a ima ih oko 300.000. Većina su pravoslavne vjere, a ima nešto rimokatoličke i muhamedanske vjere, ali treba znati da smo svi srpskog porijekla i srpske narodnosti... Crnom Gorom vlada kralj Nikola Prvi iz slavne srpske porodice Petrović-Njegoš... Osim Crne Gore, ima još srpskih zemalja u kojima žive naša braća Srbi. Neki su kao mi slobodni, a neki nijesu, nego su pod tuđinom. Svaki Srbin u Crnoj Gori dužan je poznati i ljubiti svoju cjelokupnu domovinu - sve srpske zemlje u kojima žive naša oslobođena i neoslobođena braća Srbi“.