Vesti
12.12.2022. 19:26
Vesti
16.12.2022. 17:05
R. E.
Latinka Perović
Odlazak poslednje liberalke
Latinka Perović napustila je politiku pre 50 godina. I to ne svojom voljom. U politiku se aktivno više nikad nije vratila, i to svojom voljom. Uprkos svemu tome, ona je i posle svega predstavljala politički autoritet koji su poštovali i oni koji se sa njom nisu slagali. A to sve mnogo govori o njenoj ličnosti.
Latinka Perović bila je, u to nema nikakve sumnje, jedna od najuticajnijih ličnosti srpskog društva druge polovine 20. veka. Sa samo 27 godina bila je predsednica Antifašističkog fronta žena Srbije. Obavljala je dužnost sekretara Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije od 1968. do 1972. godine. Bilo je to vreme u kojem su se javili maspok u Hrvatskoj, odnosno srpski liberali, kojima je i sama pripadala, zajedno sa Markom Nikezićem, tadašnjim predsednikom CK SKS-a, i Mirkom Tepavcem.
Smenjena je zajedno sa njima dvojicom u takozvanoj smeni srpskih liberala. Prema mnogim mišljenjima, bio je to poslednji trenutak u kojem je možda bilo moguće spasti drugu Jugoslaviju.
Kako je rekla u jednom od poslednjih obraćanja za tekst o Koči Popoviću, liberali su smatrali da je posle 1948. i razlaza Tita sa Staljinom "stvoren prostor za veće otvaranje, promene u privredi, ali promene i u partiji“.
"Međutim, to je ideološka barijera koju partija nije mogla da pređe. Svi koji su to pokušali našli su se van nje“, izjavila je Latinka Perović u oktobru za BBC na srpskom.
Smenjeni su zbog optužbi da odstupaju od partijske politike jer su težili demokratskoj reformi društva.
Vesti
10.11.2022. 17:10
Zaboravljena istorija: Kako je Jugoslavija izgubila svaku šansu
Vesti
17.11.2022. 17:45
Josip Broz – veliki maher političkih obračuna
Posvetila se istorijskom istraživanju i postala poznata kao stručnjak za srpsku istoriju 19. veka, kao i srpsku savremenu istoriju.
Od 1976. do 1998. radila je na Institutu za noviju istoriju Srbije. U svojim tekstovima i studijama o savremenoj Srbiji često naglašava da Srbija ima potrebu za "političarem koji će javno preuzeti odgovornost za zlodela počinjena u bivšoj Jugoslaviji kako bi se pomoglo pomirenje sa susednim državama i spriječilo ponavljanje slične tragedije“.
Autorka je više kapitalnih dela poput "Dominantna i neželjena elita“ o intelektualnoj eliti u Srbiji u 20. i 21. veku, "Između anarhije i autokratije“, "Zoran Đinđić i srpsko društvo“ i brojnih drugih.
Govoreći o dvema elitama, isticala je dublji sukob kao odliku cele novovekovne istorije Srbije.
U intervjuu za "Ekspres“ je na pitanje da li ima intelektualne elite u Srbiji odgovorila: "To ne vidim i žalim što su neke orijentacije u politici zamrle. Po trajanju ima tradiciju, nema po dubini i širini. Liberalne orijentacije su uvek postojale, uvek su bile zaustavljane. Ali da baš potpuno zamru, iščeznu, nije ni realno. Politika je suviše svedena na tehnologiju vladanja, na koristoljublje, a onda nema stvarnog pluralizma.“
Latinka Perović rođena je u Kragujevcu 1933. Završila je Filološki fakultet u Beogradu i magistrirala u toj obrazovnoj instituciji, doktorsku disertaciju iz istorije stekla je na Fakultetu političkih nauka 1975.
Perovićeva je sa 20 godina ušla u politiku, a sa 27 već je bila na čelu Konferencije za društvenu aktivnost žena.
Latinka Perović preminula je 12. decembra 2022. u 90. godini.
Komentari
