Vesti
14.10.2021. 06:05
Vesti
10.11.2022. 17:10
Đoko Kesić
Pad srpskih liberala
Zaboravljena istorija: Kako je Jugoslavija izgubila svaku šansu
Mnogo mastila i papira je ovih dana potrošeno u pokušajima objašnjenja istorijskog i društvenog značaja "srpskih liberala“ povodom 50. godišnjice njihovog pada.
U objašnjenjima tih burnih istorijskih događaja mahom sve liči na plevu koju raznosi vetar, ako se izuzme kapitalna knjiga "Dominantna i neželjena elita“ Latinke Perović.
U njoj je do tančina objašnjena tragedija srpskog naroda i nerazumevanja značaja pojave srpskih liberala, koju logično nisu razumeli, ili nisu hteli da razumeju, ni vodeće ličnosti Srbije Draža Marković, Nikola Ljubičić i Petar Stambolić. Oni su zapravo udarali eksere u mrtvački sanduk ideje koja je mogla da spase Srbiju i Jugoslaviju.
Sva politička posrtanja, enormna stradanja kroz ratove i nesnalaženja na burnim istorijskim raskrsnicama mogla bi dobiti slikovito objašnjenje da je neko u Srbiji ovih dana napravio anketu sa pitanjima: ko su bili srpski liberali, koje su bile njihove ideje i da li su čuli za ime Marka Nikezića.
Verujem da bi se većina setila imena Draže Markovića, Nikole Ljubičića i Petra Stambolića, političara čiji politički kapital može stati u mali kofer s dokazima da su baš oni 1972. godine, uz skute Josipa Broza, udavili velike ideje srpskih liberala, a Srbiju zakovali u sveopštu društvenu stagnaciju. Dragoslav Draža Marković u svom memoarskom štivu se ponosi svojim delovanjem: "Bilo mi je jasno šta valja činiti kad je bio u pitanju Đilas, Ranković, Nikezić...“
Život
02.07.2022. 07:10
Knjiga o Titu koja je zabranjena pre nego što je štampana
U ovom štivu bavićemo se gotovo isključivo imenom i delom Marka Nikezića, čoveka fascinantne biografije. Rođeni Beograđanin (1921) odrastao u porodici intelektualaca, kao učenik Treće beogradske gimnazije idejama, obrazovanjem i posebnošću skrenuo je pažnju na sebe. Dok je studirao arhitekturu u Beogradu, na njegovom stolu su se nalazile knjige za koje su retko čuli i najobrazovaniji Beograđani.
Komunističkom pokretu pristupio je 1940. i bio ilegalac u Beogradu i Zemunu. Tajna policija Dragog Jovanovića u svojim kartotekama vodila ga je pod pseudonimom "Cvikeraš“. Roditelji i sestra bili su hapšeni zbog njegovog ilegalnog rada... Govorio je nekoliko jezika, posle rata obavljao je razne državne dužnosti.
Bio je karijerni diplomata, ambasador u SAD, Egiptu, Čehoslovačkoj. Posle je bio zamenik državnog sekretara u MIP-a Jugoslavije, a potom je na funkciji državnog sekretara nasledio Koču Popovića. Posle studentske bune 1968. izabran je za predsednika CK SKS-a...
Uz politiku uspešno se bavio vajarstvom. Na poslednjoj izložbi njegovih dela u Konaku kneginje Ljubice u maju 1993. bilo je izloženo 125 skulptura u kamenu, drvetu i glini.
Zbog čega bi u novijoj političkoj istoriji Srbije ime Marka Nikezića trebalo upisati velikim slovom?
Najpre zbog toga što je on prvi i jedini još 1968. odmah posle dolaska na funkciju predsednika CK SK Srbije pokušao da preusmeri političke tokove Srbije i Jugoslavije ka Zapadu, jer "Jugoslavija je u Evropi!“.
Vesti
04.09.2022. 15:10
Intrigantan intervju Josipa Broza Tita
Vesti
14.09.2022. 10:28
"Život sam davno isplatio": Intrigantan intervju Josipa Broza Tita (2. deo)
Vesti
21.09.2022. 18:10
"Samoupravljanje će sačuvati Jugoslaviju": Intrigantan intervju Josipa Broza Tita (3. deo)
Kako beleži Latinka Perović u pomenutoj knjizi, "u koncepciji srpskih liberala bilo je dovoljno elemenata – tržišna privreda, samoupravljanje kao način širokog angažovanja umesto direktne vlasti Partije, odnosno njenog aparata i nad stvarima i nad ljudima; autonomija (državnih) institucija kao protivteža autokratskoj vlasti, dosledan federalizam u državi, ali i u Partiji, insistiranje na činjenici da se Jugoslavija nalazi u Evropi, da se ona označi kao liberalna, prozapadna, moderna. Odnosno, kontrarevolucionarna i politički subverzivna. U tom kontekstu je nastala metafora o srpskim liberalima kao trojanskom konju u Partiji“.
U Srbiji, potom, piše Latinka Perović, došlo je do prećutkivanja pojave srpskih liberala, zapravo do njihove marginalizacije i satanizacije.
Analizirajući značaj srpskih liberala i njihov pad mnogi istoričari, kao i ugledni novinari i publicisti, ideju Marka Nikezića o uvođenju tržišne privrede u zemlju, koju bi nadgledala partija, videli su kao istinsku avangardu. Marko Nikezić bio je čovek vizije, bilo mu je sasvim jasno da Jugoslaviji, ukoliko ne napravi radikalan zaokret od staljinizma, sledi slom.
Dragan Bisenić, poznati srpski novinar, publicista i diplomata, podseća "da srpsko partijsko rukovodstvo srpske liberale nije proglasilo za ’neprijatelje tekovina revolucije’“ Ustav 1974. ne bi bio usvojen, a pokrajine ne bi dobile status republika.
Slavoljub Đukić, koji je napisao značajnu knjigu "Pad srpskih liberala“, u poslednjem svom intervjuu objavljenom u "Ekspresu“, pričao mi je da je ubeđen da se Jugoslavija ne bi raspala, naročito ne u krvavom građanskom ratu, da je Broz prihvatio Nikezićeve ideje. Da ih je prihvatio, mi bismo danas bili visokokotirana i uvažena članica EU.
"Međutim, Broz je razumeo da Marko Nikezić ruši njega, pa je ’veliki vođa’ sve pretvorio u prah i pepeo zarad svoje vlasti. Njega zapravo nije zanimalo šta će biti sa zemljom posle njegove smrti“, govorio je Slava Đukić.
U fokusu
22.09.2021. 09:12
Otkrivamo tajna dokumenta CIA-e o raspadu SFRJ
Vesti
29.09.2021. 10:44
DOSIJE: CIA i Jugoslavija 1948–1990.
Vesti
05.10.2021. 07:15
Dosije: CIA i Jugoslavija 1948–1990. (3. deo)
Drugi istoričari i politički analitičari tvrde da je Narodna Republika Kina tridesetak godina posle Marka Nikezića prigrlila baš ideju (moguće čak i od njega) i uvela tržišnu privredu, postala ekonomski i ini gigant na svetskoj geopolitičkoj sceni, sve pod palicom KP Kine.
Problemi između Josipa Broza i srpskih liberala počeli su gotovo odmah po njihovom dolasku na čelo CK SKS-a 1968. godine. Povod za to bio je boravak Latinke Perović u SAD, gde je uz saglasnost Marka Nikezića u julu i avgustu 1969. boravila na studijskom putovanju kao gošća "Governmental Affairs Institute“-a. Ona je tokom boravka u SAD najviše vremena bila na univerzitetima i institutima, gde se pretežno interesovala za tamošnja istraživanja studentskog pokreta 1968. i Kulturne revolucije Kine.
Bogdan Crnobrnja, tadašnji jugoslovenski ambasador u Vašingtonu, decidno negativno je izvestio centralu o njenom boravku dok je ona boravila u SAD. Istovremeno, Tito je njen put u jednom govoru u Sloveniji ocenio kao loš primer, da bi je posle na jednom zatvorenom sastanku direktno imenovao. Latinka Perović je po povratku u zemlju razgovarala s Brozom, na ličnu inicijativu. On je vešto lakedemonjanski tu temu skinuo s dnevnog reda "priznajući“ da je reč o "ružnim intrigama“ i da je kontroverza okončana.
Međutim, bio je to samo početak.
Odmah posle toga, protiv Latinke Perović počeo je da govori Dušan Ćetković, za jugoslovensku obaveštajnu službu važan izvor iz Kremlja. Ćetković je imao dve sestre, Milena je bila udata za generala Jovu Kapičića, a Lola za visokog funkcionera Batrića Jovanovića. Ona se ubila nakon što je se muž odrekao pošto je odbila da osudi Đilasove članke u "Borbi“.
Ćetković je najpre bio "pouzdan izvor“ pukovniku Stevi Krivokapiću, da bi ga preuzeo šef Uprave bezbednosti general Ivan Mišković Brk. U jednom razgovoru koji su vodili septembra 1969, piše Dragan Bisenić, Ćetković je rekao da su stvari veoma ozbiljne: "Jer, evo na primer, Tito se vratio, a već je Latinka Perović u svom kabinetu rekla: ’Neka priča šta hoće, on je sam, ne može on ništa.’“
"Početkom ’70-ih Nikezić je za sve jugoslovenske republike predstavljao partnera u Srbiji od neponovljivog poverenja. U knjigama koje su kasnije napisane u već bivšim jugoslovenskim republikama, kao i na Zapadu, Nikezić je, zajedno sa ljudima slične orijentacije u čitavoj Jugoslaviji, viđen kao alternativa državnom socijalizmu i nacionalizmu, restaljinizaciji Partije i recentralizaciji države. I on sam sebe je video među tim ljudima“, beleži Latinka Perović.
Život
04.05.2021. 15:23
"Umro je drug Tito"
Marko Nikezić je svoj koncept izneo Titu u direktnom razgovoru. Titova reakcija bila je (ne)očekivana: "Ne radi se o razlikama. To je drugi koncept, to je druga pozicija.“
Posle tog susreta Nikezić je rekao: "Nisam ni slutio koliko su među nama bile koncepcijske razlike.“ Dobrica Ćosić je kasnije u "Piščevim zapisima 1969–1980“ zabeležio: "Nikezić sa svojom programskom sintagmom ’moderna Srbija’, koja je prepala Tita, Kardelja, Bakarića i ostale nepristalice moderne Srbije, na našu nesreću ostao je neostvaren političar... Jer srpsko komunističko vođstvo vodilo je borbu protiv svakog srpskog stava i mišljenja; svaki srpski stav za Nikezića i njegove najbliže saradnike bio je nacionalizam.“
Početkom ’70-ih u Hrvatskoj se događalo "hrvatsko proljeće“ ili masovni pokret (maspok) koji oživljava hrvatsku težnju za osamostaljenjem. Tražili su da se strani jezik (srpski) izbaci iz upotrebe. Istoričari su mišljenja da se sve odvijalo uz podršku CK KPH, a na Zagrebačkom sveučilištu studenti su pevali ustaške pesme. U Hrvatskoj je nastupila represija, koja u suštini nije davala očekivane rezultate.
Marko Nikezić bio je protiv represije: "Treba pustiti hrvatske komuniste da se suoče sa tim šta se događa u Hrvatskoj, posle nekog vremena oni će se osvestiti i doneti ispravne odluke.“
Josip Broz se uplašio. U inicijativi vođstva CK SK Srbije, na čelu sa predsednikom Markom Nikezićem i Latinkom Perović, generalnim sekretarom, prepoznao je buđenje Srbije. Strahovao je za sopstvenu vlast.
Vođa je od samih početaka vlasti zazirao od Srba, njihove slobodarske samosvesti, ratničkog i nepokornog duha, strahovao je da ne završi poput Karađorđa, Mihaila Obrenovića i kralja Aleksandra Obrenovića. Uvek je, kažu njegovi biografi, imao na umu reči Bila Dikina, britanskog obaveštajca, koji mu je na Visu postavio pitanje: "Šta očekujete kako ćete biti dočekani u Srbiji? Tamo su sve rojalisti, komunistički pokret u Srbiji je slab i nedovoljan da vas prihvate.“
Život
04.08.2022. 14:26
Tito, mit o neumrlom vođi
Međutim, Tito je inicirao 29. novembra 1971. sastanak sa Dražom Markovićem u vozu, po povratku iz Rumunije, gde je Draža bio član državne delegacije. Razgovarali su najviše o situaciji u Hrvatskoj. Tito je bio ljut, najavljivao je energične mere. Rekao je Draži da će upotrebiti vojsku da sredi prilike u Hrvatskoj: "Bolje da to učini naša vojska, nego tuđa.“
Ove reči uznemirile su Markovića, koji je pitao – gde bi to odvelo zemlju ako bi vojska stupila na scenu i dodao da nije svejedno kako će izgledati Jugoslavija posle krize s maspokom. Jer Jugoslavija s bilo kojom varijantom "čvrstog režima“ ne može da uživa ugled u svetu koji danas ima. Marković je posle tvrdio da je Tito prihvatio njegovo mišljenje.
Ova Brozova pretnja bila je u stvari proverena igra agenta Kominterne, hteo je da opipa Dražu s idejom gde je on po pitanju srpskih liberala. Paralelno s ovim razgovorom, Broz je vodio staru staljinističku igru da na neki način dezavuiše dokazane lidere srpsko-crnogorske provenijencije. U Srbiji se sve vreme osećao pritisak na partijsko rukovodstvo na čelu sa Nikezićem i Latinkom. Petar Stambolić je na sednici Predsedništva CK SKJ 28. februara 1972. u pauzi rekao Zdravku Vukoviću, direktoru Televizije Beograd i istaknutom liberalu, da je pritisak na srpsko rukovodstvo pojačan posle izjave Latinke Perović o većem prisustvu bezbednosnog i vojnog faktora u društvu.
U proleće 1972. godine Tito pridobija Dražu Markovića, Petra Stambolića i Nikolu Ljubičića da oni u vrhu srpskog partijskog i državnog rukovodstva Srbije naprave front "protiv pogubne i za revoluciju opasne politike srpskih liberala“. Pomenuta trojka uz pristalice koje nisu razumele političku suštinu liberala, ali i aparatčike zarad napredovanja u službi, srušili su Marka Nikezića i njegovu istorijsku viziju.
Krajem devedesetih Mirko Tepavac rekao je da je struja koja je pobedila liberale, predvođena Dražom Markovićem i Petrom Stambolićem, tada dugoročno postala mrtva: "Kazna je došla u liku Slobodana Miloševića, što nije bila samo njihova kadrovska greška, nego krajnja konsekvenca sloma liberala.“
Život
22.05.2022. 11:15
"Tita nema, ali imamo Dan mladosti i radosti"
Foto
Broz 10. februara 1972. godine, uz pomoć Ivana Miškovića, doskorašnjeg šefa Uprave vojne bezbednosti, optužuje pukovnika Stevu Krivokapića, vojnog atašea u Moskvi, za šurovanje sa NKVD-om. Pukovnik Krivokapić odgovorio je da je u vezi s optužbom da je prenosio materijale NKVD-a za Tita, na bazi kojih se on obračunava sa svojim protivnicima (Mijalkom Todorovićem), a što su mu rekli Veselin Đuranović i Radomir Komatina, napisao pismo ambasadoru u Moskvi Veljku Mićunoviću i tražio da se to raščisti. Mićunović mu je odgovorio da to ne poteže jer istraga ne bi ništa dala... Mišković je komentarisao da postoji "strah od istrage, nije se znalo šta je bilo“.
Pre toga, iz iste kuhinje, zapravo pre 17. sednice CK SKJ, održane 20–30. aprila 1971. godine, u žižu javnosti puštena je priča da se Mijalko Todorović, boraveći u Moskvi na kongresu CK SK SSSR-a, mimo protokola sastao s Leonidom Brežnjevom, generalnim sekretarom sovjetske partije, da su pričali 40 minuta i da se Todorović nudio da mu Rus pomogne da nasledi Tita. Uoči sednice jedan od vodećih srpskih komunista, Milentije Popović, navodno u saradnji Srbije spremio je referat na 80 stranica u kojem bi doveo u pitanje Titovu politiku. Tito je navodno bio obavešten o tom planu, to je stavio do znanja Popoviću i oštro se obratio Mijalku Todoroviću: "U organizaciji Koče Popovića i Mijalka Todorovića pripremate da me smenite na sutrašnjem sastanku Plenuma!“
Slava Đukić u knjizi "Slom srpskih liberala“ potvrđuje ove dramatične događaje. On prenosi da je Tito na Kongresu samoupravljača u Sarajevu 6. maja 1971. žestoko napao srpsko rukovodstvo tvrdnjom da u Beogradu ima snaga koje hoće da dovedu Ruse u Jugoslaviju.
"U Beogradu je centar kontrarevolucije. Ja sam o tome obavešten. Zavera je protiv mene, a centar u Srbiji. Ranković se sastaje sa generalima Hamovićem i Milojevićem. Dao sam nalog da se sva trojica uhapse. Mijalko Todorović šuruje s Rusima, rekao je na kongresu u Moskvi da smo Kardelj i ja u svađi, da je zemlja u rasulu, da preti vojni udar.“
Na pitanje Milentija Popovića "Čija je to informacija“ Tito je rekao: "Našeg vojnog atašea u Moskvi.“
Nekoliko sati pošto je Josip Broz tvrdio da su se sastali Ranković, Hamović i Milojević, Služba državne bezbednosti saopštila je da se Ranković nije video s pomenutim generalima jer Služba Rankovića drži pod konstantnim nadzorom te da on nije imao prilike da organizuje taj susret.
"Tito je bio veliki maher u tim političkim obračunima, njegovo iskustvo u Kominterni, a i u kasnijim obračunima s protivnicima u vrhu KPJ, pokazao je veštinu obračuna, svodeći protivnike na ’manevar na petoparcu’ tvrdeći da su oni protivnici revolucije, Partije, da radi sopstvene vlasti žele da sruše sve što je Partija ostvarila u svojoj revolucionarnoj istoriji za dobro naroda i radničke klase“, objašnjava Bisenić.
(Nastaviće se)
Komentari
