Napeto

Ovih dana na Kosovu: Nisu krivi Srbi, već izbori

Srbi sa Kosova svakog dana žive gore nego prethodnog.

Već dovoljno teška situacija dodatno se zakomplikovala nedavno kada je kosovska policija bez ikakve najave ušla na sever Kosova i zatvorila devet prostorija Pošte Srbije u četiri opštine.

Na ovaj način Srbi su na severu ostali bez još jedne institucije. I dok Aljbin Kurti gasi jednu po jednu instituciju, Srbi sa Kosova gledaju u pravcu Beograda i čitaju saopštenja Evropske unije.

Reakcija nema, makar ne onih kakve su im potrebne jer, od obećanja odavno ne mogu da žive. Sve češće su prepušteni sami sebi, na prostoru gde je sloboda odavno misaona imenica.

Prištinske vlasti dobro su upoznate sa situacijom u kojoj su Srbi sa Kosova i svesno pojačavaju pritisak na njih ovakvim i sličnim akcijama.

Na Kosovu je sve manje Srba koji u takvom životu pronalaze smisao i verovatno će ih u budućnosti biti sve manje. Što naruku ide samo jednom čoveku ‒ Aljbinu Kurtiju i njegovoj politici.

Zatvaranjem prostorija Pošte Srbije njihov život dodatno se komplikuje. Pisma, telegrami, paketi više ne stižu. Ali, tu nije kraj mukama. Postavlja se pitanje šta će biti sa radnim mestima u poštama. Ljudi će morati da donesu odluku hoće li ostati, ili će morati da se odsele.

Pošta Srbije pružala je i neke od finansijskih usluga na Kosovu, od raznih uplata po nalogu institucija koje rade u sistemu Srbije, do slanja novca, plaćanja računa u srpskom sistemu, auto-osiguranja i slično... Takođe, tu su se građanima isplaćivala i neka primanja iz budžeta Srbije, kao što su socijalna primanja, dečiji dodatak ili penzije. Isplata ovih primanja već je bila otežana odlukom o ukidanju dinara, a sada se stvari dodatno komplikuju.

U saopštenju Pošte, koje je usledilo posle akcije kosovske policije, navodi se da se situacija “pogoršava i da se pojačava zabrinutost među srpskim stanovništvom…“

“Ukazujemo na hitnost rešavanja i smirivanja tenzija, obustavljanje svih delovanja koja su protivna ranije postignutim sporazumima i omogućavanje neometanog funkcionisanja poštanskog saobraćaja na severu Kosova i Metohije“, poručuju iz Pošte Srbije.

Takođe, ističe se da zatvaranje filijala Pošta Srbije ima ozbiljne posledice za srpsku zajednicu i zaposlene, budući da je vitalna institucija, stub i važan činilac svakodnevnog života Srba i drugog nealbanskog stanovništva na severu KiM.

“Mnogi i mahom stariji građani oslanjaju se na naše usluge za svakodnevne transakcije, tokom privrednog, ekonomskog, svakodnevnog funkcionisanja. Današnji čin nasilnog zaustavljanja prenosa pisama, između ostalog, otežava kontakt među porodicama, što dodatno pojačava osećaj nesigurnosti u kontekstu etničkih tenzija“, navodi se u saopštenju.

Naravno, kako smo već navikli, komentar sa zapada ni ovog puta nije izostao. Kao što je bilo očekivano, EU i Amerika bile su duboko razočarane odlukom Prištine i nazvale su zatvaranje poslovnica Pošte Srbije “jednostranom i nekoordinisanom akcijom Vlade Kosova“

“Nekoordinisane akcije Kosova dovode građane Kosova i vojnike Kfora u veliki rizik, promovišu nepotrebnu eskalaciju regionalnih tenzija i podrivaju reputaciju Kosova kao pouzdanog međunarodnog partnera“, navodi se u reagovanju ambasade SAD.

Reagovao je i ambasador Nemačke u Prištini Jorn Rode uz navode da su jednostrane i nekoordinisane radnje ne samo u suprotnosti sa sporazumima u okviru dijaloga, već i rizik da zahtev Kosova za članstvo u Evropskoj uniji ostane blokiran.

Iz EU je poručeno da su spremni da se na novoj rundi dijaloga o tome govori u Briselu, te da očekuju da strane razviju konstruktivne ideje koje bi mogle poslužiti kao osnova za rešenja.

Vučić: "Kurti želi sukobe pre izbora u Americi"

Predsednik Srbije

Vesti 06.08.2024. 20:46

Vučić: "Kurti želi sukobe pre izbora u Americi"

Aljbin Kurti je proteklih godina vrlo dobro naučio da se nosi sa ovakvim saopštenjima EU i SAD jer je vremenom uvideo da se sve završava na rečima i da njegovi potezi prolaze nekažnjeno.

Ovakva šablon, vezanih ruku, godinama posmatraju Srbi sa Kosova, ali i zvanični Beograd. Zbog toga ne treba da čudi što je Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, saopštenje Evropske unije nazvao “sramotnim i bezobraznim“.

“Zato što nas pozivaju da ponovo o Kurtijevim jednostranim potezima, inače, protivpravnim, idemo da razgovaramo. Pa tako sledeći put kada bude pobio 20 ljudi, mi ćemo opet da idemo da razgovaramo o tome da li je mogao ili nije i koje su im ideje da to prevaziđemo“, poručuje Vučić, a potom se osvrnuo na sporazum o telekomunikacijama iz 2015. godine.

“Taj sporazum je brutalno pregažen. Namerno je ublažavan tekst, pošto znam kako je to išlo iznutra, zbog dve članice EU koje uvek ublažavaju sve stavove koji bi trebalo da idu protiv Prištine i Kurtija i pokušavaju da nas naprave budalama“, rekao je predsednik Srbije.

Vučić je takođe ocenio ponašanje Aljbina Kurtija kao “pokušaj izazivanja ratnog sukoba“.

“Mi ne želimo rat, želimo da sačuvamo mir. Kurti to radi smišljeno i organizovano i uz podršku pojedinih zapadnih sila“, naveo je Vučić i dodao:

“Ovo nije rezultat nikakve politike, ovo je rezultat nasilja. Mi imamo potpisane sporazume oko pošta i telekomunikacija, koji su i po rečima Kvinte brutalno kršeni i srušeni“, rekao je Vučić.

Predsednik Srbije takođe je istakao kako se nada da će KFOR reagovati “kako treba“ i sačuvati mir.

“Znam koliko je teško i nadam se da nas neće dovoditi u poziciju u kojoj bismo morali da reagujemo jer bi to bilo katastrofa za nas, ali ne kad vas neko dovede u poziciju iz koje prosto ne možete da izađete. Ja verujem da još možemo“, poručio je Vučić.

Argument kojim prištinske vlasti pravdaju poslednje u nizu maltretiranja Srba jeste to da Pošta Srbije kao preduzeće posluje bez dozvole zbog čega nije registrovano u Agenciji za poslovne registre na Kosovu. Međutim, iza formalnog povoda za akciju kosovske policije da Pošta ne posluje po zakonu, ima i nekoliko skrivenih. Jedan od njih je verovatno nezadovoljstvo Aljbina Kurtija izazvano posle neuspelog plana da se otvori most na Ibru, koji su stopirale zemlje Kvinte.

Most deli Južnu Mitrovicu sa albanskom većinom i Severnu gde živi većinska srpska zajednica.

On je bio simbol sukoba i barikada koje su podizali kosovski Srbi kako bi se usprotivili nastojanju Kosova da uspostavi vlast na severu. Most je otvoren samo za pešake, ali je vlada Aljbina Krtija sredinom jula najavila da namerava da otvori glavni most na Ibru u Mitrovici i za saobraćaj. Zemlje Kvinte – SAD, Velika Britanija, Nemačka, Francuska i Italija – 2. avgusta saopštile su da ne podržavaju otvaranje za saobraćaj u ovom trenutku.

Zatvaranje poslovnica Pošta Srbije na severu Kosova nije ništa drugo do još jedna demonstracija sile Aljbina Kurtija, ali i privlačenje pažnje. Svedoci smo da se svetska javnost uveliko bavi nagađanjem ko će biti budući američki predsednik – Kamala Haris ili Donald Tramp – kao i kako će prvi čovek SAD rešavati svetsku krizu od Ukrajine do Bliskog istoka.

U atmosferi koja vlada u svetu, a u kojoj je Balkan na marginama, Kurtiju ne bi loše došla nova tenzija, koji je još krajem maja ove godine istakao da ga mogući povratak Donalda Trampa brine.

Kurti je svojevremeno istakao da je malo verovatno da će se dugoročna podrška SAD prema Kosovu promeniti, ali da “povratkom Trampa postoji određeni stres i anksioznost širom kontinenta, a ni na Kosovu nije drugačije“.

On je ovu temu pomenuo je svojevremeno i u intervjuu koji je dao za portal “Semafor“ gde je priznao da ima loše odnose sa Ričardom Grenelom, Trampovim bivšim izaslanikom za mirovne pregovore između Kosova i Srbije. Kurti je rekao da će biti “izazovno“ ako Grenel u mogućoj novoj administraciji obezbedi visok položaj u spoljnoj politici ili nacionalnoj bezbednosti.

Američka politika prema Kosovu sigurno se neće promeniti bez obzora da li će vlast osvojiti Tramp ili Kamala Haris. Kosovo je za SAD nezavisno od 1999, ali je pitanje da li bi Trampova administracija imala toliko strpljenja za Kurtijevu samovolju koliko je to pokazala Bajdenova.

Takođe, Aljbin Kurti odavno je pokazao da političke poteze ne povlači zbog građana Kosova i njihovih interesa, što pokazuje i zatvaranje poslovnica Pošta Srbije. Reč je o još jednoj populističkoj odluci koja dolazi u trenutku kada se sve više govori o prevremenim izborima na Kosovu.

Čak i da do njih ne dođe, Vjosa Osmani nedavno je istakla da bi redovni trebalo da budu održani krajem januara i sredinom februara sledeće godine, što samo ukazuje na to da je kampanja uveliko u toku. Nažalost, Srbi sa Kosova ponovo će primiti najveći udarac predizborne kampanje, ukoliko ih neko ne zaštiti.

Situacija u kojoj se nalaze sve je komplikovanija i teža. Strpljenja je sve manje, kao i vere u bolji život. Neko bi trebalo da se zapita da li će pitanje nezavisnosti uopšte biti važno ukoliko na Kosovu kroz koju godinu Srba ne bude bilo. Vreme je u ovakvoj situaciji saveznik Aljbina Kurtija koji će stezati obruč oko Srba dokle god ne izmori i one najupornije.

Policija ušla u sve srpske Pošte na severu Kosova