Ozna je je smokvin list srpskog licemerja

Ozna, udarna pesnica crvenog terora Brozove komunističke diktature, jeste fenomen koji skoro osam decenija podstiče znatiželju naše javnosti. Ozna je fenomen koji skida masku sa našeg lica, to je doskoro bila istorijska belina, tabu tema za nauku, a novinari i publicisti bili su nešto hrabriji. Na kraju Ozna je smokvin list srpskog licemerja, kuka- vičluka, podaništva, ubilačkog i samoubilačkog nagona, potkazivanja, denuncijacije i zla, priča o tome šta su Srbi Srbima radili. To je teror mašine koju su osmislili naši narodni heroji Aleksandar Ranković i Slobodan Penezić Krcun.

To kazuje ozbiljna naučna studija s obiljem proverenih dokumenata, autentičnim svedočenjem o divljem teroru komunističke revolucije, pod naslovom „OZNA – Represija komunističkog režima u Srbiji 1944–1946“ u izdanju Instituta za savremenu istoriju i „Catena mundi d.o.o.“ Beograd. Ova dragocena studija rezultat je dvadesetogodišnjeg rada istoričara Srđana Cvetkovića, naučnog savetnika u Institutu za savremenu istoriju, sa ozbiljnom četom saradnika.

Na početku našeg razgovora Srđan Cvetković priča da je svega bilo u okrutnoj Brozovoj političkoj policiji, a moj motiv da izaberem tu temu je istorijska belina i tabu tema.

*
*

Ozna je u stvari kopija sovjetske službe GRU?

Ozna je nastala na tragu Sovjetske obaveštajne službe. Instruktori NKVD-a obučavali su naše agente, metode rada su bile identične. Sovjetska služba bila je majka svim službama, celokupnoj toj organizaciji i represivnim sistemima nastalim posle Drugog svetskog rata ne samo u Srbiji, odnosno Jugoslaviji, nego i u Bugarskoj, Rumuniji, Poljskoj, Istočnoj Nemačkoj... Kod nas, kao i u SSSR-u, doneti su revolucionarni zakoni kojima je ozakonjen crveni teror."

*
*

U knjizi pišete o masovnim tajnim grobnicama?

"U poslednjoj fazi nakon tih objava i spiskova dolazi do naredbe da se maskiraju lokacije tajnih grobnica i da se učine nedostupnim porodicama stradalih. Oni su to izveli nekim uredbama o fašističkim grobljima kojima je zabranjen pristup. U početku su ljudi dolazili, neki su znali pravu istinu, dolazili su noću da otkopaju svoje očeve, braću. Još je živ Dobrivoje Tomić, on je jedan od retkih živih ljudi koji je pokušavao da iskopa svoga oca na Kraljevici 1944. Imamo dopis Ozne da se zabranjuje porodici sveštenika Miodraga Milića iz Smedereva da dolazi i drži pomene na grobu pod strogim krivičnim sankcijama. Surovi obračun sa ’neprijateljima revolucije’ 59.000 u 200 grobnica, a rodbini nekih žrtava se i do danas zabranjuje da odaje počast streljanim rođacima."

*
*

Koliko ljudi je imala Ozna u Srbiji?

"Direktno pod platom par hiljada ljudi, tako bar kažu dokumenti koje sam našao. A što se tiče toga koliko je ljudi bilo uposleno u smislu različitih povremenih poslova ili na neki način kroz doušništvo, agenturu, različitih vrsta saradnje sa službom – tu se radi o desetinama, možda i stotinama hiljada ljudi u Jugoslaviji koji su radili za službu, od kućepazitelja u velikim zgradama, u radnim organizacijama, prodavaca novina, konobara u kafanama, u većim hotelima. U svim većim radnim organizaci- jama služba je imala svoje ljude koji su opet imali svoje ljude koji su ih držali na vezi, pratilo se šta se priča, šta se radi. I bilo je ljudi koji su dobrovoljno sarađivali iz različitih motiva, od zlobe, vođeni nekim patriotizmom i verom, do ljudi koji su bili ucenjeni, morali su da sarađuju, ljudi sa raznim slabostima..."

Opširnije čitajte u štampanom izdanju Ekspresa koji je od 7.5.2021. na svim kioscima...