Kada je reč o aktuelnom zasedanju Svetog arhijerejskog sabora Srpske pravoslavne crkve, jedna stvar je sigurna. Sve odluke koje budu donete, o kojoj god temi da je reč, biće posmatrane kao svojevrsni test za novog patrijarha.
Porfirije će se naći pod lupom iz jednostavnog razloga. Njegov izbor za patrijarha bio je najavljivan, maltene, kao gotova stvar još od trenutka kada je preminuo njegov prethodnik Irinej iz najmanje dva razloga.
Prvi je taj što je Porfirije jedno od „duhovne dece“ vladike bačkog Irineja (Bulovića), moćnog episkopa koji stoluje u Novom Sadu, zvaničnog portparola Sinoda i nezvanično najmoćnijeg vladike SPC koji ovom institucijom upravlja iz senke.
Drugi je taj što je Porfirije istovremeno bio kandidat koji je odgovarao i aktuelnim vlastima. I mada politika zvanično ne utiče na izbor poglavara SPC, njen se uticaj na ostale episkope članove Sabora svakako ne može zanemariti.
Kada se te dve stvari, dakle, imaju u vidu, potpuno je logično što će se svaka odluka Sabora, prvog kojem Porfirije predsedava, posmatrati kroz prizmu (ne)ispunjenih očekivanja vladike Irineja ili svetovnih vlasti od novog patrijarha.
Treće, ne treba smetnuti s uma ni da bi pojedine vladike, bar kada je reč o očekivanim novim postavljenjima na upražnjena mesta u tri eparhije, mogle očekivati da se Porfirije seti kako su i oni njega podržali na izborima u februaru.
Tema kojima bi se Sabor mogao baviti je, svakako, napretek. Od popunjavanja upražnjenih episkopskih mesta u mitropolijama Crnogorsko-primorskoj i Zagrebačko-ljubljanskoj, kao i u Eparhiji valjevskoj, do večitog pitanja Kosova, Temeljnog ugovora između SPC i Vlade Crne Gore, ali i problema na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu, stanja u američkim eparhijama...
Pritom, kada je reč o novim kadrovskim rešenjima, spekulisalo se i sa time da se neće sve zaustaviti samo na popunjavanju tri upražnjena mesta u Zagrebu, Valjevu i na Cetinju, već da će biti moguće i određene rokade i penzionisanja. Najzanimljivije je, svakako i najznačajnije, ko će naslediti Amfilohija na Cetinju. Raspoloženje među vernicima u Crnoj Gori je da to bude episkop budimljansko-nikšićki Joanikije, koji i rukovodi mitropolijom od Đedove smrti. To, naravno, ne obavezuje Sabor da ga i postavi, kao što nema obavezu ni da popuni to mesto na ovom zasedanju. Joanikije važi za čoveka od integriteta i kompromisa, ali nema sumnje da ostale u SPC, ali i u političkom vrhu Srbije, interesuje da li će on u potpunosti slediti put koji je ucrtao pokojni Amfilohije. Ako bude tako, to se, najverovatnije, neće mnogo sviđati ni vladici bačkom Irineju, ali ni beogradskim vlastima.
Kao mogući protivkandidat spominje se, pored ostalih, i episkop kruševački David (Perović).
Istovremeno, sasvim je moguće da će i katedra u Zagrebu ostati upražnjena još neko vreme, te da će Mitropolijom zagrebačkom nastaviti nadalje da upravlja sam Porfirije. Činjenica je, naime, da za njegovog naslednika treba izabrati osobu koja bi, pored ostalog, bila prihvatljiva i za Zagreb, s obzirom na to da je Porfirije uspeo da izgradi dobre odnose kako sa zagrebačkim biskupom tako i sa političkim vrhom Hrvatske.
Odloženo ustoličenjeUstoličenje patrijarha Porfirija u Pećkoj patrijaršiji odloženo je za oktobar ove ili maj iduće godine, zvanično zbog epidemiološke situacije u južnoj srpskoj pokrajini. Očekuje se, ipak, da bi Sabor trebalo da se izjasni povodom aktuelnog zahteva Prištine za članstvo u Unesku, prebacivanje titulara za srpsku kulturnu baštinu sa Uneskove liste sa Srbije na Kosovo, kao i povlačenje srpskih manastira i crkava na Kosovu sa liste ugroženog svetskog spomeničkog nasleđa.Na pismo Unesku predsednika, premijera i prvog čoveka Skupštine Kosova objavljeno na Fejsbuku reagovalo je zvanično samo srpsko Ministarstvo kulture i informisanja, dok je premijerka Srbije Ana Brnabić u ovoj akciji Prištine prepoznala mogućnost stvaranja „kosovske pravoslavne crkve“ po ugledu na „crnogorski model“.Da li će Sabor zvanično i javno tražiti ozbiljniji rad državnih vlasti u zaštiti crkava i manastira na KiM u vlasništvu SPC, pa i uključivanje crkve u završnicu briselskih dogovora, teško je reći.
