Hronika
03.11.2025. 02:25
Vesti
09.12.2025. 16:05
Marko R. Petrović
U fokusu
Saobraćaj u Srbiji: Put do pakla
Jedno od prvih pitanja koje mi je Miki, instruktor vožnje, postavio na početnom času, pre tridesetak godina bilo je: "Šta je to automobil?“ Zatečen, odgovorio sam: "Prevozno sredstvo.“
"Netačno!“, viknuo je Miki, posle čega je usledio i udarac drvenom letvicom koju je koristio kao pokazivač po mojim prstima skvrčenim oko sivog volana crvenog "juga 45“.
"Automobil je oružje! Kada dobiješ vozačku dozvolu, dobio si dozvolu za upotrebu oružja!“
Tu sam lekciju zapamtio za ceo život, ali najgore je što se u njenu tačnost uveravano skoro svaki dan. U poslednjih petnaestak dana broj poginulih u saobraćajnim nesrećama na putevima Srbije popeo se na 455.
Time je već prekoračen broj poginulih u 2023. godini (431) kada je doneta nova Strategija bezbednosti u saobraćaju koja je predvidela da do 2030. godine broj poginulih bude prepolovljen u odnosu na godinu u kojoj je Strategija doneta.
Od 27.413 saobraćajnih nesreća do 31. oktobra ove godine, 383 ih je bilo sa smrtnim ishodom, pokazuju podaci Ministarstva unutrašnjih poslova. Za poslednjih mesec dana, broj nesreća uvećan je za još oko 3000.
Prethodne, 2024. godine, u više od 32.000 nesreća u Srbiji život je izgubilo 514 osoba, odnosno 78 na milion stanovnika, što je svrstava među najrizičnije države Evrope za vožnju. Evropski prosek je 45 poginulih na milion stanovnika.
Tako na primer građanin Švedske čim pređe srpsku granicu ima od tri do pet puta više šanse da nastrada u saobraćaju nego u matičnoj državi. Ne preostaje mu, dakle, ništa drugo nego da na svom multimedijalnom uređaju "odvrne“ hit Krisa Rie Road To Hell i ponada se da će do finalne destinacije da stigne čitav.
Uz 455 poginulih u prvih 11 meseci ove godine, tu je i više od 17.000 povređenih osoba.
"To je izuzetno veliki broj, javni rizik je čak najveći u Evropi, tako da je to jedan alarm koji nam pokazuje da jednostavno moramo nešto da uradimo, čak i pre najavljenih izmena Zakona o bezbednosti saobraćaja“, izjavio je Mirko Koković iz Agencije za bezbednost saobraćaja za TV Prva.
On je istakao da je nekorišćenje zaštitnih sistema ogroman problem u Srbiji.
"Vozač i suvozač koriste sigurnosni pojas negde oko 85 odsto, na zadnjem sedištu ove godine smo podigli taj procenat na oko 30 odsto, znači svako treće lice nam koristi sigurnosni pojas pozadi, ali je uloga tog sigurnosnog pojasa izuzetno velika“, rekao je Koković.
On je naglasio da samo 60 odsto roditelja koristi bezbednosno sedište za decu.
"Svest o rizicima koje saobraćaj nosi sa sobom nije na zadovoljavajućem nivou i moramo mnogo da radimo na tome. Agencija za bezbednost saobraćaja u saradnji sa lokalnim samoupravama svake godine besplatno podeli oko 14.000 sedišta. Prilikom svake podele imamo edukaciju koja traje sat vremena jer veliki broj roditelja pravi neki vid greške“, istakao je Koković.
On je apelovao na vozače da voze desnom stranom puta, a da levu koriste samo za preticanje.
"Kod nas čak i zakon kaže da imamo voznu i traku za preticanje. Kaznena odredba postoji za kretanje preticajnom trakom. Međutim, kod nas imate situaciju da jednostavno vozači koriste i jednu i drugu, i još odu u krajnju levu i drže tu traku, a to je jako nebezbedno“, istakao je Koković.
On je ukazao da je umor potcenjeni uticajni faktor u saobraćajnim nezgodama.
"Međutim, od 85 uticajnih faktora zbog kojih nastaju saobraćajne nezgode, umor je na 11. mestu. Koncentracija mora da bude uvek na maksimumu i vrlo često dozvoljavamo sebi da vozimo mnogo više nego što možemo, dovoljan je mali pad koncentracije. Saobraćajne nezgode nisu slučajnosti, iza njih postoji niz razloga zbog kojih se dešavaju“, kazao je Koković.
On je podsetio da je jedan od razloga izmena zakona ‒ usaglašavanje propisa iz oblasti saobraćaja sa propisima Evropske unije.
"Poslednja zemlja koja je donela novi zakon je Grčka i kada pogledate te kazne, one su do pet, deset puta veće nego kod nas. Mi svake godine izgubimo više od sto ljudskih života samo zbog nekorišćenja sigurnosnog pojasa. Najavljena je kazna od 50.000 dinara, takođe mobilni telefon je jako štetan, veliki uticaj ima na nastanak saobraćajnih nezgoda i, ono što je najgore, teško je utvrditi koliko saobraćajnih nezgoda izazove. Ali koncentracija je ono što je važno i čega vozači moraju da budu svesni. Verujemo da će povećanje novčanih kazni povećati tu svest“, rekao je Koković.
On je dodao da je delokrug rada Agencije prvenstveno prevencija i da će nastaviti da i dalje rade na tome.
"Radimo sa svim starosnim kategorijama učesnika u saobraćaju, ali uvek može bolje, Agencija će svakako pojačati svoje preventivne aktivnosti u skladu sa svojim raspoloživim kapacitetima“, zaključio je Koković.
I načelnik Uprave saobraćajne policije Slaviša Lakićević upozorio je da je čovek glavni uzročnik saobraćanih nesreća, u 95-96 procenata, i naveo da se radi na izmeni zakona kako bi se znatno pooštrile kazne za prekršaje koji dovode do fatalnih ishoda.
"To su nepropisna i vožnja neprilagođena uslovima, alkohol, nepropisno prevoženje dece, telefoniranje. Samo jedan pogled na telefon od par sekundi sa pogledom na njega znači da ste prošli 40 metara, a niste ih videli“, rekao je Lakićević za Radio-televiziju Srbije.
Hronika
28.06.2024. 17:10
U Srbiji najveći broj saobraćajnih nesreća KADA JE LEPO VREME
On je istakao da je brzina "glavni ubica“ na putevima u Srbiji, ali i u celom svetu, kao i da će država posebno biti rigidna u kažnjavanju povratnika u prekršajima.
Naveo je da je ovih dana pokrenuta masovna akcija kontrole vožnje pod dejstvom alkohola, navodeći da se godišnje takvih vozača kazni više od 55.000, dodajući da je alkohol uzrok svake sedme pogibije na drumu, kao i da je 10.000 vozača zadržano sa više od 1,2 promila u krvi, što je stanje teške alkoholisanosti.
Takođe je upozorio da je u velikom procentu uzrok smrti vozača, ali i ostalih putnika u vozilu nevezivanje sigurnosnih pojaseva i da je neophodno stalno raditi na prevenciji objašnjavajući građanima kakvi su sve rizici.
"Godišnje nam gine od 100 do 130 pešaka, od toga na pešakom prelazu čak jedna trećina, gde njihova bezbednost mora da bude zagarantovana. Takođe, pešaci moraju da budu vidljivi, da noću nose reflektujuće materije jer se pešak u tamnoj odeći ne vidi na 18 metara“, naglasio je Lakićević.
Pitanje je, naravno, koliko će donošenje novog zakona da promeni situaciju, ukoliko ne bude bio primenjivan. I ne samo zakon o bezbednosti u saobraćaju, već i drugi zakoni koji regulišu, na primer, parkiranje na nepropisnom mestu.
U gradovima, naime, čest je slučaj da su automobili tako parkirani da je pešacima nemoguće da prođu drugačije nego da izađu na kolovoz.
Potrebno je, dakle, da država insistira na provođenju zakonskih propisa, koji bi trebalo da važe pre svega za one koji ih donose i koji bi trebalo da ih primenjuju.
Sa druge strane, kakva se poruka šalje ako je, na primer, Telo za koordinaciju poslova bezbednosti saobraćaja Vlade Republike Srbije, čije je osnivanje predviđeno još zakonom iz 2009. godine, konstituisano tek 16 godina kasnije, 1. oktobra 2025.
To je vladino povremeno telo, koje čini sedam ministara plus direktor Agencije za bezbednost saobraćaja, koje bi trebalo da da zaseda najmanje jednom na svakih šest meseci, da razmatra stanje bezbednosti saobraćaja i da u političkom smislu usmerava ceo sistem.
"Svaka nezgoda nije samo stavka u statistici ‒ to je nečiji izgubljeni život, uništena porodica, prekinuta budućnost. To su naša deca, naši prijatelji, naši sugrađani. Danas uspostavljamo rad Tela za koordinaciju poslova bezbednosti saobraćaja na putevima sa jasnom namerom da prekinemo praksu reaktivnog delovanja i pređemo na sistemsku, dobro organizovanu i rezultatski orijentisanu borbu za svaki život“, rekao je prilikom osnivanja ovog tela ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić.
A u ta dva meseca od njegovog konstituisanja statistika je postala još crnja.
Hronika
14.11.2024. 21:29
U saobraćajnim nesrećama u Srbiji mesečno strada JEDNO DETE
Vesti
18.03.2025. 18:50
"Agencija za bezbednost saobraćaja se bavi Instagramom, a ne svojim poslom"
Komentari
