Život
23.08.2022. 15:41
Vesti
23.12.2025. 16:05
Mihailo Paunović
Populaciona politika
Kako da nas bude više?
Osnivanje Saveta za porodicu i demografiju ponovo je u fokus domaće javnosti vratilo pitanje koje Srbija decenijama odlaže ‒ kako zaustaviti demografski sunovrat i da li još ima vremena da se negativni trendovi bar ublaže.
U zemlji koja iz godine u godinu beleži više umrlih nego rođenih, sa sve starijim stanovništvom i konstantnim odlivom mladih, osnivanje ovog Saveta dočekano je sa podeljenim očekivanjima: jedni ga vide kao nužan sistemski iskorak, drugi kao još jedan administrativni potez bez stvarnog dometa.
Savet za porodicu i demografiju formiran je kao najviši koordinacioni mehanizam u demografiji, koji bi trebalo da prati stanje u populaciji i predlaže efikasne mere uz usklađivanje politika svih relevantnih resora demografska kretanja, analizira uzroke depopulacije i predlaže mere koje će biti usklađene između svih relevantnih resora.
Kako je naveo predsedavajući Saveta, premijer Đuro Macut, jedan od ključnih zadataka biće jačanje politika koje se tiču zdravlja nacije:
"Ulaganje u kvalitetnu zdravstvenu zaštitu, jačanje svesti o prevenciji, ulaganje u najsavremeniju dijagnostiku i terapijske mogućnosti od životne su važnosti za zdravu naciju, ali i stabilne porodice i zdravo društvo budućnosti. Jedan od ciljeva novoosnovanog Saveta je i ulaganje u obrazovni sistem, koji je još jedan od temelja održivog demografskog razvoja. Samo na taj način imaćemo stabilnu budućnost i odgovarati savremenim potrebama tržišta i društva i steći poverenje mladih ljudi da svoje planove i svoju budućnost vide u ovoj zemlji“, istakao je nedavno Macut.
Ministarka za brigu o porodici i demografiju Jelena Žarić Kovačević nedavno je najavila i izradu prve Strategije demografskog razvoja Srbije za period od 2026. do 2036. godine, sa projekcijama do 2050. godine, ističući da je demografija prvi put jasno pozicionirana u sam vrh državnih razvojnih prioriteta.
Dok se čeka donošenje dugoročnog strateškog dokumenta, u resornom ministarstvu ističu da su poslednjih godina već sprovedene brojne mere. Među ključnim populacionim merama ministarka za brigu o porodici i demografiju Jelena Žarić Kovačević ističe finansijsku podršku države za podsticanje nataliteta, pre svega kroz sistem roditeljskog dodatka.
"Možemo da govorimo o roditeljskom dodatku, koji se kreće od jednokratnog davanja i nešto je veći od pola miliona dinara, pa do negde oko 30.000 evra i davanje u 120 mesečnih rata. Ako uzmemo samo taj finansijski efekat, vidimo da je on odličan, ali ako bi se on kombinovao sa nekim drugim stvarima, onda ćemo moći da govorimo o paketu mera koji će biti odgovarajući za sve naše građane“, istakla je ministarka za RTS.
Žarić Kovačević naglašava i da bez aktivne uloge lokalnih samouprava populacione mere ne mogu imati puni efekat zbog čega je, kako kaže, važno da one budu jednako dostupne u svim delovima zemlje.
"Mere koje mi kreiramo na republičkom nivou moraju biti jednako dostupne apsolutno u svim jedinicama lokalne samouprave. Radimo i kontrolu rada Centara za socijalni rad, ali ne zadiremo u nadležnost Ministarstva rada za zapošljavanje i socijalnu politiku.“
Ministarka je navela da se iz budžeta Ministarstva za brigu o porodici i demografiju izdvajaju sredstva za subvencije za kupovinu prve nekretnine, po osnovu rađanja deteta.
"To je subvencija koja je kod nas u Ministarstvu zainteresovala naročito mlade mame, koje su nam se javile sa svojim zahtevima. Mi smo uspostavili kontinuitet održavanja tih komisija. Svaki put na komisiji prođe oko 70 zahteva, što je odlično. To je negde između milion i milion i trista evra mesečno za subvencije za kupovinu prve nekretnine“, rekla je Žarić Kovačević.
Veliki broj dece koja žive u porodicama razvedenih roditelja nije primalo alimentaciju, najčešće od očeva, ali ima i majki koje je nisu isplaćivale, ali ministarka ističe da je formiranjem Alimentacionog fonda taj problem rešen.
Međutim, polazna tačka Saveta nije nimalo ohrabrujuća. Rezultati poslednja dva popisa građana pokazuju da je Srbija u poslednjih deset godina izgubila više od 660.000 stanovnika.
Tokom pedesetih godina 20. veka u Srbiji se godišnje rađalo više od 150.000 beba, dok je prošle godine rođeno jedva oko 60.000. Podaci za 2025. ukazuju da bi ona mogla biti demografski najlošija u novijoj istoriji – u prvih osam meseci rođeno je manje beba nego u istom periodu prethodne godine, koja je već bila rekordno loša.
Gordana Bjelobrk, šef odseka za demografiju i statistiku zdravstva RZS svojevremeno je za RTS istakla da nijedna generacija od 60-ih godina nije obezbedila proširenu produkciju (više od dve bebe po porodici).
"Nikada veći udeo stanovništva Srbije onih sa 65 i više nego danas. Mi imamo stanovnika kao početkom 60-ih, ali tada smo bili prosečne starosti 32 godine, a danas smo 44 godine“, rekla je Bjelobrkova.
Biznis
03.02.2025. 18:45
Naše društvo je sve starije – kako to utiče na ekonomiju
Projekcije Zavoda za statistiku za period do 2052. godine ne ostavljaju mnogo prostora za optimizam. One ukazuju da će u narednih 30 godina nastati trend depopulacije i starenja stanovništva Srbije. Prema srednjem, odnosno očekivanom scenariju, Srbija će 2052. imati oko 5,2 miliona stanovnika, što je oko milion i po manje nego 2022. godine. Čak i u najpovoljnijoj varijanti, uz visok fertilitet i bez migracija, broj stanovnika ne bi prešao 5,5 miliona.
Proces starenja stanovništva biće nastavljen, pri čemu će prosečna starost porasti za 2,6 godina ‒ sa 43,8 na 46,4 godine, dok će broj osoba starijih od 65 godina biti skoro dvostruko veći od broja dece do 14 godina. Takođe, smanjenje broja stanovnika starosti 15‒64 godine dovešće do toga da će odnos izdržavanih prema radno sposobnim licima biti 3:4, što će predstavljati povećanje opterećenja kontingenta radne snage za više od 25 odsto u odnosu na 2022. godinu.
Istovremeno, skoro polovina ukupnog stanovništva biće koncentrisana u pet gradova koji su značajniji urbani centri: Beograd, Novi Sad, Novi Pazar, Kragujevac i Niš, dok će druga polovina stanovništva biti neravnomerno distribuirana u preostalih 140 teritorijalnih jedinica.
Stručnjaci godinama upozoravaju da je regionalna neravnoteža jedan od ključnih uzroka depopulacije. Jug i istok Srbije postali su rezervoar radne snage za velike gradove, pre svega Beograd i Novi Sad , ali i za inostranstvo. Iz tih krajeva najčešće odlaze mladi, obrazovani ljudi, koji sa sobom odnose ne samo demografski, već i ekonomski potencijal. U centralizovanom sistemu, kakav Srbija ima, to dodatno produbljuje razlike i podstiče migracije unutar zemlje, ali i trajno iseljavanje.
Vesti
28.05.2025. 16:05
Sve manje ljudi na jugoistoku Srbije
Pad broja radno sposobnog stanovništva već ostavlja posledice. Srbija poslednjih godina izdaje desetine hiljada radnih i boravišnih dozvola stranim državljanima. Nacionalna služba za zapošljavanje izdala je u 2023. godini ukupno 50.397 dozvola za rad stranim državljanima u Srbiji, ukazuju podaci Ministarstva za rad i zapošljavanje.
Vest koja je bila aktuelna letos, da je Srbija spremna da izdaje radne dozvole i državljanima Gane, samo potvrđuju da domaće tržište rada više ne može da se osloni na sopstveno stanovništvo. Kako ističu stručnjaci, uvoz radne snage nije problem sam po sebi, to je proces prisutan širom Evrope, ali postaje ozbiljan izazov ako je posledica dugotrajnog demografskog kolapsa.
Profesorka Danica Šantić sa Geografskog fakulteta upozorila je svojevremeno za "Evronjuz“ da čak i najbolje populacione mere daju rezultate tek nakon 15 do 20 godina.
Sa druge stranje, posledice iseljavanja radno i reproduktivno sposobnog stanovništva osećaju se gotovo trenutno.
"U izveštaju je navedeno da je ovo sve rezultat pre svega negativnog prirodnog priraštaja, ali ja moram da podsetim još jednom da mi zvanične podatke o iseljavanju nemamo. A kada uzmete u obzir da se kontingent stanovnika koji se iseljava sastoji od radno sposobnog i reproduktivno sposobnog stanovništva, onda mi se čini da negde nedostaje i ta komponenta koja je izuzetno zastupljena u ovom opadanju broja stanovnika“, rekla je ona.
Ključno pitanje ostaje ‒ da li je Savet za porodicu i demografiju početak stvarne promene ili još jedan pokušaj da se problem "administrativno“ reši. Demografsko pitanje, kako se sve češće ističe, nije samo pitanje broja rođenih, već i pitanje poverenja. Poverenja mladih ljudi da u Srbiji mogu da planiraju život, porodicu i budućnost. Ukoliko to poverenje izostane, Savet će ostati simbol dobre namere, ali bez stvarnog učinka. Jer pitanje "kako da nas bude više“ više nije demografska statistika. To je pitanje opstanka društva, ekonomije i države u decenijama koje dolaze.
Vesti
11.11.2022. 13:05
Popis stanovništva: Koliko nas je manje
Komentari
