Šegrti

Dobro se sećam kako mi je Fatmir Šeholi jednom prilikom objašnjavao šta za kosovske Albance znači pobeda Džozefa Bajdena na američkim izborima. Sećam se da je njegovu pobedu uporedio sa dobitkom na lutriji i da će od tog trenutka za Kosovo sve biti drugačije. Sećam se i da je prilikom tog razgovora izgovorio rečenicu koju je i ranije često ponavljao: “Mi živimo u Evropi, ali kao da smo deo SAD”.

Sećanje na ovaj razgovor mi se osvežilo onog trenutka kada sam pročitao vest da je Džo Bajden čestitao Dan državnosti Aleksandru Vučiću i onako propratno spomenuo da “SAD ostaju nepokolebljive u podršci postizanju sveobuhvatnog sporazuma o normalizaciji odnosa sa Kosovom, koji je fokusiran na međusobno priznanje”. Pomislio sam na sve te kosovske Albance koji se osećaju delom SAD, njihovom 51. zvezdicom na zastavi. Na njihove ponosne izraze lica dok su čitali šta je njihov Džo poručio sa druge strane planete. Koliko li ih je samo pomislilo da je sreće pa da za sedam dana mogu na izborima da glasaju za njihovog Bajdena.

Da, Džo bi u nedelju, 14. februara, sigurno pobedio na kosovskim izborima, samo da može da se kandiduje. Ovako će na istim izborima morati da pobedi Aljbin Kurti. Verovatno ne onako ubedljivo kao što bi Džo, ali dovoljno da iza sebe, u prašini, ostavi Haradinaja, Hotija i ostatak društva.

Uzalud je Haradinaj poslednjih par nedelja pretio referendumom i ujedinjenjem sa Albanijom. Glasnije i odlučnije kako se datum izbora približavao. Uzalud je Hoti obećavao međusobno priznanje Srbije i Kosova do kraja godine. Obojica jednostavno, makar na ovim izborima, nisu imali šanse. Da će lider Samoopredeljenja odneti pobedu ne govore samo istraživanja već i analitičari sa kojima smo razgovarali. Sve ukazuje na to da Kurti u predizbornoj kampanji nije morao mnogo ni da obećava. Dovoljno mu je bilo da bude to što jeste. Od svojih političkih protivnika je od početka trke bio za stopu bliži cilju jer predstavlja nekog ko nije imao pravu priliku da razočara i zbog toga što za razliku od pomenute dvojice i njihovih partija nije pupčanom vrpcom vezan za OVK.

Izgubio bitku, ali dobio rat

Predstojeći vanredni parlamentarni izbori na Kosovu pored toga što očigledno neće biti preterano neizvesni, specifični su zbog još jedne činjenice – prvi su na kojima neće učestvovati Hašim Tači, čiji je odlazak sa političke scene i izazvao ovaj kurcšlus. Očekivano je da će njegovo neučestvovanje na izborima smanjiti procenat dobijenih glasova Demokratskoj partiji Kosova, ali i ono što je u ovom trenutku značajnije, potencijalno će otvoriti vrata za njegovog političkog naslednika. Ličnost koja bi svojim političkim uticajem, vizijom i potencijalom mogla da unese kakvu-takvu dugoročnu stabilnost u političke vode Kosova. Postoji li neko takav i da li bi to mogao da bude Aljbin Kurti, razgovarali smo sa Beljuljem Bećajem, političkim analitičarom i bivšim savetnikom Hašima Tačija.

“Hašim Tači je definitivno jedan od najlukavijih političara na Kosovu i mislim da ne postoji političar koji poseduje tu lukavost i taj stepen makijavelizma koji je prisutan kod Tačija.

Povezane vesti - Država Kosovo, projekat Josipa Broza

Sa druge strane, mislim da na političku scenu Kosova mora da dođe drugačiji profil od njega jer je taj profil istrošen. Za mene je profil ratnika, koji su bili u politici, završena priča. Kurti je drugačiji profil. Za razliku od Tačija, on je lider koji ima integrativne sposobnosti, moralno je čist. Ne mogu da ga uslovljavaju ni sa čim jer dosad na površinu nije isplivala nijedna radnja koja bi bila povezana sa kriminalom, mitom ili korupcijom.

Konkretno govoreći, on u budućem dijalogu ne može da bude uslovljeni Specijalnim sudom kao što je bio slučaj sa Tačijem. On se razlikuje i po tome što za razliku od drugih ima viziju.

Kao što smo videli, on je svesno išao na jednu izgubljenu bitku u martu prošle godine, ali je zato čovek koji će dobiti rat. To je radio lukavo i smišljeno, ali ne na bezobziran način na koji je to radio Hašim Tači. Kurti je smatrao da njegovo vreme tek dolazi, da je bolje da trenutno pričeka, a da dugoročno bude stub politike koja će delovati u narednih 10 godina”, objašnjava Bećaj u razgovoru za „Ekspres“.

Kurti i njegovo Samoopredeljenje će se očigledno u velikom stilu vratiti na pozornicu sa koje su prošle godine proterani zbog neposlušnosti. Kosovski Če Gevara, kako su ga zvali dok je vodio studentske proteste protiv Slobodana Miloševića, nakon nepunih godinu dana imaće pravo na popravni.

Biće zanimljivo pratiti Kurtijev manevar, videti koliko je i da li je odmakao od epiteta tvrdoglavog političara koji mu je dodeljen tokom prve i kratkotrajne vladavine. Da li je spremniji za kompromise. Na ispit iz političke zrelosti bi mogao da izađe već u predroku, jer dobijanjem izbora Kurtijevi problemi ne prestaju. Put do njegovog konačnog  ustoličenja biće jako trnovit, toliko da ne bi trebalo da nas začudi ukoliko u kratkom periodu na Kosovu ponovo budu raspisani izbori, na šta u razgovoru za “Ekspres” upozorava kosovski analitičar Fatmir Šeholi. Kamen spoticanja bi mogao da predstavlja izbor novog predsednika, funkcije koju bira skupština, a ne narod, a problem je utoliko kompleksniji jer je ovu obavezu neophodno rešiti do predviđenog roka.

Foto: EPA-EFE/GEORGI LICOVSKI

“Ono što istraživanja pokazuju jeste da je evidentno da će Samoopredeljenje biti pobednik ovih vanrednih parlamentarnih izbora. Međutim, ta pobeda im neće biti dovoljna da bi sami mogli da formiraju vladu, a još će biti teže da bez jedne velike opozicione partije dođemo do konačnog izbora predsednika Kosova. Stvar je utoliko komplikovanija jer ukoliko predsednik ne bude izabran do 5. aprila, ponovo će biti raspisani parlamentarni izbori. U ovom trenutku bez jedne velike opozicione partije kao što je na primer Demokratska partija Kosova, za koju se pretpostavlja da bi trebalo da ima 24, 25 poslanika, predsednik Kosova nikako ne može da bude izabran. Tako da bismo mogli da kažemo da Kurtija pravi posao čeka tek nakon izbora. Moraće da napravi velike kompromise. Na Kosovu to što si pobednik izbora ne znači da lako možeš da formiraš vladu i odlučuješ o novom predsedniku”, naglašava za naš list Šeholi.

Govoreći o zainteresovanosti Demokratske partije Kosova o potencijalnoj koaliciji sa Samoopredeljenjem, Šeholi ističe da ukoliko je suditi po izjavama sa kojima se pojavljuju u javnosti, to interesovanje nije tako veliko.

“Isto bi moglo da se kaže i za Demokratski savez Kosova. Te dve partije mogu Kurtiju da omoguće ono što mu treba. Međutim, potrebno je napraviti velike kompromise kako bi se došlo do dogovora i uspostavljanja vlade, a potom i izbora predsednika”, smatra Šeholi.

Skupo školovanje i popravni

Sa punim rukama posla, nakon izbora na Kosovu, neće se suočiti samo Kurti već i državni vrh Srbije. To što u kampanji nije glasno, poput Haradinaja i Hotija spominjao referendum sa Albanijom i težnju ka međusobnim priznanjem, ne znači da se Kurti za sve to ne zalaže. Prvo da se razumemo, ujedinjenje Albanije i Kosova je u ovom trenutku realno koliko i ujedinjenje Srbije i Republike Srpske i osim neophodnog populizma pred izbore, ta ideja nije ništa drugo. Međutim, posmatrajući Kurtija kroz prizmu budućeg pregovarača u dijalogu Beograda i Prištine, za Srbiju bi stvari mogle da se promene. Koliko će Srbiji biti teško sa Kurtijem zavisiće isključivo od toga koliko lider Samoopredeljenja bude spreman da promeni svoj pristup prema Sjedinjenim Američkim Državama.

Povezane vesti - INTERVJU MILAN IGRUTINOVIĆ: Kosovo je pitanje emocije i demokratije

Naime, ne treba zaboraviti da su mnogi, upoznati sa političkim prilikama na Kosovu, pad Kurtijeve vlade u martu prošle godine ocenili kao skupo plaćenu neposlušnost prema Ričardu Grenelu i Americi prvenstveno. Kako je već poznato, lider Samoopredeljenja više puta se oglušio o zahteve američkog glasnogovornika Ričarda Grenela da ukine takse na robu iz Srbije, što je na kraju u političkom smislu skupo platio. Nakon Kurtijevog pada njegovi politički protivnici su iskoristili trenutak i okarakterisali ga kao nekog ko je narušio duboko ukorenjeno prijateljstvo SAD i Kosova, što mu narod neće zaboraviti i zbog čega će zauvek ostati deo političke istorije Kosova. Ipak, godinu dana kasnije Kurti ne samo da nije deo političke prošlosti, on više nije ni antiamerikanac, a po podršci koju uživa u javnosti Kosova bi se reklo da narod nije morao mnogo toga ni da mu oprosti.

“Mislim da smo percepciju oko Kurtijevog antiamerikanizma stvorili mi sami. Lider Samoopredeljenja je bio protiv Grenela, ne protiv Amerike. To je bio izolovan duel sa Grenelom koji nije imao veze sa američkom administracijom. I na osnovu pristupa u kampanji vidim da o svemu tome ima drugačije mišljenje nego ranije i da želi apsolutnu saradnju sa SAD. Ne verujem da više može doći do takvih situacija”, kaže Šeholi.

Ipak, to što će dobiti drugu šansu ne znači da ne može i drugi put da bude ukroćen. Ukoliko pratimo trag kažnjavanja, mogli bismo da napipamo samu suštinu, čije razotkrivanje može da počne pitanjem - koliko su ovi, svi prethodni, ali i oni budući izbori na Kosovu uopšte važni, makar kada je u pitanju dijalog Beograda i Prištine?

Želje, čestitke i pozdravi

Ovo pitanje ne možemo a da ne izbegnemo iz dva razloga. Prvi nas opominje da su ovo četvrti parlamentarni izbori u poslednje četiri godine, a kako nam je Fatmir Šeholi skrenuo pažnju, ne treba se iznenaditi da sredinom ove godine budu raspisani i peti.

Drugo, politička nestabilnost na Kosovu koja traje već godinama često je označena kao nepremostiva prepreka i jedan od glavnih zastoja na putu ka postizanju konačnog rešenja između Beograda i Prištine. Ta politička nestabilnost često je bila rezultat nezadovoljstva Vašingtona ili Berlina u pogledu pravca u kom će teći dijalog, ili neusklađenosti oko političke podobnosti da li Tačija, Haradinaja, Kurtija, Mustafe ili nekog petog.

Ukoliko pratimo isti trag, onda s pravom možemo da sumnjamo da su najvažniji izbori za budućnost Kosova već održani i to pre par meseci u Americi.

Foto: EPA-EFE/VALDRIN XHEMAJ

Kako nam je biografija pobednika već poznata, kao i njegov pogled na kosovsko pitanje, ostaje nejasno zašto nas je čestitka koju je Bajden poslao Vučiću povodom Dana državnosti uopšte iznenadila. Čitajući tu poruku kao još jedan znak pored puta, nije teško shvatiti da će Srbiji podjednako biti teško sa Kurtijem ili bilo kojim drugim kosovskim predstavnikom u dijalogu dokle god se Amerika bude držala stava da je kosovsko pitanje za nju odavno rešeno. Da će Bajdenova administracija uneti određene promene i da će Srbiji biti neuporedivo teže, ističe i Boško Jakšić.

“Bajdenova čestitka ne nosi nikakvo iznenađenje. Međutim, to neiznenađenje se ne tiče samo Bajdena i njegove administracije, već isti stav i isto rešenje o međusobnom priznavanju je zastupala i Trampova administracija, iako je to bilo potisnuto u drugi plan činjenicom da je Tramp hteo da čuje šta Srbija ima da kaže. Ipak, međusobno priznanje, odnosno neodustajanje od nezavisnog Kosova je konstanta američke spoljne politike još od Bila Klintona. Tu se apsolutno nije ništa promenilo i ne razumem zašto bi danas neko bio iznenađen činjenicom da je Bajden to ubacio i u čestitku.

Ali jedna stvar se menja sa Bajdenovom administracijom u odnosu na Trampovu i to je stvar koja je nepovoljna po Srbiju. Za razliku od Trampa koji se konfrontirao u odnosima sa evropskim saveznicima, pa smo mi mogli da igramo malo na Evropu, malo na Amerikance pa smo se u jednom trenutku okrenuli Trampu i Grenelu, sada se to menja i stvara se zajednički front pre svega između Amerike i Nemačke. Taj front će vršiti pritisak upravo na rešenje o međusobnom priznavanju i zato je situacija neuporedivo teža za Srbiju”, podseća Jakšić.

Bajdenovom porukom nije bio iznenađen ni Fatmir Šeholi, koji očekuje da će slično pismo sa iste adrese biti poslato i budućoj kosovskoj vladi.

“Bilo je očekivano da će ovakvo ili slično pismo stići od američkog predsednika. Međutim, verujem da ćemo veoma brzo imati pismo koje će biti upućeno novoj vladi Kosova i koje će se ticati kompromisnih rešenja do kojih bi trebalo da dođe u budućnosti. Ali to nije ništa novo, to je politika”, zaključuje Šeholi.

Povezane vesti - Hoti u kampanji najavio sporazum sa Beogradom do kraja godine

Za razliku od prethodnih godina kada je pozicija Srbije u pogledu dijaloga Beograda i Prištine bila povoljnija, stvari se očigledno menjaju. Državni vrh Srbije je sada u poziciji da čeka. Pre svega rezultate izbora na Kosovu, potom da li će Kurti uspeti da formira vladu, ali i ko će i kada sesti na upražnjeno mesto predsednika Kosova. Dok ne dobije te odgovore, zvanični Beograd neće moći da gradi taktiku na osnovu koje će pristupati budućim razgovorima. Situacija je utoliko nepovoljnija i zamršenija jer se, kao što je Jakšić istakao, očekuje da će na međunarodnoj sceni doći do uspostavljanja zajedničkog fronta EU i SAD koji će težiti istom rešenju kosovskog pitanja, a to je obostrano priznanje Beograda i Prištine. Međutim, koliko god je situacija loša, Srbija će teško odstupiti od stava da ni po koju cenu neće dozvoliti da Kosovo dobije sve, a Srbija ništa. Dakle, biće potrebni ustupci, kompromisi, bezbrojni razgovori, sve ono na šta Kurti nije bio spreman tokom svog prvog mandata.

Nemanja Starović iz Centara za društvenu stabilnost ne sumnja da će naredni meseci biti jako teški za Srbiju.

“Kao što je i konstatovano u nedavno objavljenom izveštaju Međunarodne krizne grupe, glavnu prepreku uspešnom nastavku dijaloga Beograda i Prištine predstavlja nespremnost albanske strane da učini bilo kakav ustupak prema Srbima, odnosno prema zvaničnom Beogradu. S tim u vidu, isticanje novih Kurtijevih zahteva kao što su promena Ustava i utvrđivanje statusa Srbije, ma koliko bili lišeni smisla, imaju jasnu funkciju da, u kombinaciji sa nesprovođenjem prethodno postignutih sporazuma, praktično blokiraju nastavak dijaloga, budući da Albanci svoju šansu za realizaciju maksimalistički postavljenih ciljeva očigledno vide van pregovaračkog stola.

Naredni meseci će za zvanični Beograd biti veoma teški, jer se očekuju sve brojnije i ozbiljnije provokacije kosmetskih Albanaca, uz blagonaklon stav njihovih međunarodnih sponzora koji to smatraju korisnim vidom pritiska na našu državu. U takvim okolnostima biće veoma važno sačuvati hladnu glavu i ne odstupati od pregovaračkog stola, kako se ne bi pružilo nikakvo opravdanje za jednostrane mere kojima Priština nesumnjivo teži”, smatra Starović.

Bajdenova čestitka nedelju dana pred izbore na Kosovu nije pismo koje treba da čita i tumači samo Beograd. Jasnim isticanjem da se zalaže za međusobno priznanje, Bajden je i Prištini direktno poslao poruku kakav mu je plan za Kosovo i Metohiju, kao i da nikakva razmena teritorija nije moguća, što je ideja koja je posebno smetala lideru Samoopredeljenja za vreme Trampa. S tim u vezi Bajden je čestitkom dao jasan mig Kurtiju da ukoliko bude pametan, strpljiv i poslušan, može da bude premijer koji će konačno završiti četvorogodišnji mandat i ko zna šta još.