Hronika
07.06.2022. 14:35
Vesti
04.06.2023. 14:05
Vojislav Tufegdžić
O silovateljima
Može i surovo pravično
Među silovateljima ima muškaraca ispotprosečnih intelektualnih sposobnosti, mada je najveći procenat onih koji su očuvanih sposobnosti, razumevanja i funkcionišu u svim sferama. Ali, biraju da ispoljavaju svoje impulse kako žele.
Naizgled je trebalo da bude jednostavno dokaziv slučaj seksualnog nasilja, ali je sudska presuda uzbunila Meksikance i primorala da se u sve umeša predsednik države Andres Manuel Lopes Obrador.
Silovanu 23-godišnju devojku sud je sredinom maja proglasio krivom jer je ubila silovatelja, kako su to sudije obrazložile - "preteranom upotrebom legitimne odbrane", iako je napadača usmrtila tokom čina silovanja, a ne naknadno. Presudom joj je naloženo i da plati više od 16.000 dolara odštete porodici silovatelja!
Po obznanjivanju presude usledili su oštri protesti. Demonstranti su u Meksiko Sitiju izašli na ulice s transparentima "Odbrana mog života nije zločin".
Reagujući na rastući gnev javnosti zemlje sa visokim nivoom seksualnog nasilja i ubistava žena, Lopes Obrador saopštio je novinarima da će pomilovati osuđenu devojku. Njeni advokati odbili su pomilovanje saopštivši da bi to značilo da je devojka kriva, iako je potpuno nevina.
Usled ogromnog nezadovoljstva građana ubrzo je usledila reakcija nadležne institucije – državno tužilaštvo saopštilo je da je preispitalo čitav slučaj i utvrdilo da je osuđena žena delovala u samoodbrani pa je oslobođena krivice.
Prema podacima meksičke vlade, tokom 2022. godine registrovana su 3.754 ubistva žena, u proseku više od 10 dnevno. Samo trećina zločina je istražena kao femicid, odnosno ubistvo žena koje su počinili muškarci motivisani najnižim nagonima, mržnjom, prezirom, osećajem vlasništva i nadmoći…
Primer iz Meksika potvrđuje da nasilje nad ženama brojne države zakonski i dalje tumače na različite načine. Iako su pretpostavke drugačije, ni Evropa u zaštiti prava žena i osudi silovatelja ne prednjači spram ostatka sveta. Da bi se krivično delo smatralo silovanjem, zakoni u većini evropskih zemalja podrazumevaju da je za takvu kvalifikaciju uslov upotreba sile, pretnja silom ili nemogućnost odbrane žene. Samo u 12 evropskih zemalja silovanje se definiše kao seks bez pristanka, što je ogromna razlika.
Svet
07.02.2023. 17:35
Policajac i serijski silovatelj osuđen na doživotni zatvor
Jasan obrazac
Statistika o ubistvu žena i seksualnih napada u Srbiji ne odudara od drugih zemalja. Tek povremeno, po pravilu povodom novih zločina, o tome se iznova vode stare polemike.
O odnosu prema silovateljima i njihovoj prirodi, činjenici da i posle izdržane zatvorske kazne ponovo učine isto delo, nedavno je za "Ekspres" veoma otvoreno govorila učesnica u više istraživanja o silovateljima: "To nisu ljudi koji nemaju uvid u realnost, vrlo su svesni. Vrlo dobro znaju šta rade. Nikako ne smemo da ih amnestiramo i mislimo da je taj poriv jači od njih pa ne bi trebalo da snose odgovornost. Naprotiv! Povratnici su hronični, to je kategorija ljudi koja nikako ne sme da se meša sa psihozama i duševnim oboljenjima. To jeste devijacija, ali nije duševni poremećaj u smislu gubitka osećaja sa realnošću, da nisu svesni toga što čine. To su ljudi koji se nalaze između zdravih i bolesnih, koji savršeno znaju šta rade."
Bez obzira na neumoljivu i poražavajuću činjenicu da za ovaj profil kriminalaca ne postoji mogućnost izlečenja, odnosno da će izvesno ponoviti krivično delo po izlasku iz zatvora, retki će pred javnošću izneti stav da se trajno moraju ukloniti iz zajednice.
Vesti
18.10.2022. 15:15
Razgovarali smo sa advokatom koji zastupa silovatelje
Psiholog Dobrivoje Radovanović pune 24 godine bio je direktor Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja. Njegovo iskustvo iz bavljenja ovom temom je teško osporivo.
"Silovanje je sve drugo, najmanje seksualni čin. Postoji sedam ili osam vrsta silovatelja, ali su samo jedan ili dva tipa vezana za seks, sve drugo je pokazivanje nadmoći, pokazivanje osvete, nešto sasvim deseto. Zbog toga je prevencija jako komplikovana jer ne znamo kom će tipu pripasti. Raditi široku prevenciju za sve tipove, to je kao da ništa ne radite... Od svega postojećeg najbolje rezultate daje kada je silovatelj drastično kažnjen dugom kaznom zatvora. Silovanje je 100 odsto povratna radnja. Svako silovanje je problem unutrašnjih poremećaja ličnosti i zato mora da se desi ponovo. Može da se odloži radnja za neki period, ali ne može da se iskoreni. Veoma dugačke kazne zatvora smanjuju verovatnoću ponovnog napada. To je oblik prevencije koji daje najbolje rezultate."
Poseban deo priče o silovateljima odnosi se na registar seksualnih prestupnika i silovatelja, o čijoj dostupnosti se u našoj zemlji godinama vodi polemika. Jedni su za to da bude svima dostupan, drugi su uverenja da bi time silovatelji bili obeleženi za čitav život i time "nikada ne bi izdržali izrečenu kaznu".
Brojne države u svetu imaju zvanične registre seksualnih prestupnika. Među njima su Argentina, Australija, Kanada, Velika Britanija, Francuska, Nemačka, Jamajka, Maldivi, Malta, Južnoafrička Republika, SAD, Južna Koreja, Tajvan… Mere ograničenja u dostupnosti podataka razlikuju se između svake od ovih država.
Scena
21.01.2023. 13:41
Bruk Šilds: "Silovana sam"
Posle puštanja iz zatvora seksualni prestupnici u Nemačkoj su pod nadzorom pet godina ili čak i doživotno, ukoliko poverenik koji kontroliše osuđenika tako odluči. Nadzor se prekida ukoliko stručnjak proceni da oslobođeni neće ponavljati prekršaje. Ali, to su izuzetno retki slučajevi.
Sjedinjene Američke Države su među onima u kojima su podaci seksualnih prestupnika javno dostupni. U registru na portalu tamošnjeg Ministarstva pravde ne može da se vidi ceo spisak osuđenika, ali je pretraga moguća po imenu i prezimenu, adresi, gradu ili saveznoj državi. Ovaj portal omogućava i pretragu po lokaciji pa tako korisnici mogu da vide da li u prečniku od nekoliko kilometara žive silovatelji i seksualni prestupnici.
U Kanadi je pre svega pedofilima onemogućen ulaz u ustanove u kojima su prisutna deca poput škola, parkova, bazena, igrališta i vrtića. Ne mogu ni da rade ili volontiraju s decom, ne smeju ni da imaju kontakt s njima bez nadzora suda, a u nekim slučajevima im je zabranjeno da koriste pojedine sadržaje na internetu. Osuđenici za seksualne zločine u ovoj državi ostaju upisani u registru silovatelja doživotno.
Države u kojima silovanje podrazumeva smrtnu kaznu jesu Indija, Pakistan, Iran, Saudijska Arabija, Kina, Severna Koreja, Avganistan, Egipat… ali i Japan i SAD, u zavisnosti od okolnosti i posledica tog čina.
Svet
25.01.2023. 11:38
Majk Tajson optužen za silovanje, žrtva traži ogromnu odštetu
Zakonsko oružje
Prema podacima kaznene evidencije Apelacionog suda u Beogradu, u periodu od 2016. do 2020. donete su pravnosnažne presude za 36 krivičnih dela silovanja. Od toga je u osam slučajeva izrečena oslobađajuća ili odbijajuća presuda, u jednom kazna kućnog zatvora. Za 15 silovanja odmerena je kazna u rasponu od jedne do pet godina, za devet slučajeva od pet do 10 godina, dvojica silovatelja osuđena su od 10 do 15 godina i samo jedan na više od 15 godina zatvora.
Tokom 2021. godine podneto je 498 prijava za krivična dela protiv polne slobode, odnosno za neku vrstu seksualnog nasilja, podaci su Republičkog zavoda za statistiku. Od ovog broja optuženo je 277 ljudi, a osuđeno 271 lice.
Zakonsko rešenje za, moglo bi se tako reći, trajno uklanjanje ovih nasilnika postoji jer pravosuđe od pre nekoliko godina poseduje sve potrebne elemente da tako nešto sprovede u delo. Zakonska odredba poznata u svetu pod nazivom "tri udarca" u Srbiji je uvedena izmenama Krivičnog zakonika. U primeni je od 1. decembra 2019. godine. Ova odredba se podjednako odnosi na sve počinioce tri krivična dela izvršena sa umišljaljem. Naravno, i na silovatelje.
Scena
09.04.2023. 17:00
"Žena koja obećava“ - osvetnička drama o dvostrukim aršinima
Prema institutu "tri udarca", onaj ko prvi put počini krivično delo može da se nada blažoj presudi ukoliko za to postoje olakšavajuće okolnosti. Ko drugi put prekrši zakon, bilo o kom krivičnom delu da se radi, ni na koji način ne može očekivati ublažavanje kazne. U praksi to znači da nijedan sudija ne sme da, bez obzira na okolnosti, izrekne presudu koja je niža od donje granice zakonom propisane kazne. Onima koji i po treći put naprave krivično delo sudija je u obavezi da izrekne najmanje polovinu od maksimalno propisane kazne, što u praksi znači što bliže zakonskom maksimumu.
Ova vrsta zakonske odredbe izvorno je nastala u Americi gde već decenijama predviđa pooštravanje od 50 odsto kazne zatvora za ponovljeno krivično delo, dok je za treće delo podrazumevajuća zatvorska kazna u trajanju od 25 godina do doživotnog zatvora.
"Usvojene izmene Krivičnog zakonika obavezuju sud da strože kažnjava povratnike. Ponovo učinjeno krivično delo nije više samo otežavajuća okolnost kojoj sud može dati veću težinu prilikom odmeravanja kazne, već direktno utiče da kazna za povratnika u startu bude veća nego za onog ko je učinio krivično delo prvi put", rekla je uoči usvajanja ove zakonske odredbe 2019. godine dr Ivana Bodrožić sa Kriminalističko-policijskog univerziteta u Beogradu.
Život
31.05.2022. 21:10
Seksualno uznemiravanje na fakultetima u Srbiji
"Na osnovu dosad donetih presuda u takvim slučajevima mogu da tvrdim da su izrečene kazne neuporedivo bliže gornjoj granici predviđene kazne nego takozvanoj zlatnoj sredini. Kada su u pitanju predmeti koji spadaju u kategoriju ’tri udarca’, sudije nemaju nijedan razlog, niti se na njih može vršiti pritisak, da pokažu ’razumevanje’ i progledaju kroz prste optuženima. Uostalom, kada bi postupili drugačije, mimo onoga što im je zakonski propisano, jednostavno bi sebe i svoj posao doveli u veliki rizik", kaže za "Ekspres" beogradski advokat koji je u nekoliko navrata dobijao poziv da zastupa silovatelja, ali je to odbijao.
Na pitanje zbog čega, objašnjava: "Po pravilu se silovateljima i ubicama žena dodeljuju branioci po službenoj dužnosti jer apsolutno niko od advokata ne želi da ih zastupa. Nekoliko je razloga. Prvo, lično ne mogu da pokažu bilo kakvo razumevanje za njihove postupke, samim tim ni da se istinski potrude da budu oslobođeni krivice ili im se pronađu olakšavajuće okolnosti, jer to podrazumeva da težinu čina prebacuju na samu žrtvu. To u ovakvim slučajevima niko ne želi. Drugo, zastupanje takvih optuženika ni na koji način ne može da ide naruku ugledu advokatu ili kancelariji koja bi preuzela odbranu. Treće, javnost, pogotovo mediji, nemilosrdni su u takvim slučajevima pa bi i u drugim predmetima advokata koji bi se prihvatio odbrane silovatelja ili ubice žene tražili klicu sumnje u njegova moralna i profesionalna načela. Na kraju, nije nevažno, ovakvi silovatelji i ubice, gotovo bez izuzetka, ne mogu ni da priušte iskusnog i skupog branioca."
Kazna doživotnog zatvora za ubice dece uvedena je u našoj zemlji krajem 2019. godine posle ubistva devojčice Tijane Jurić.
Vesti
20.11.2021. 16:05
Svaka peta devojčica u Srbiji prijavila seksualno nasilje
Uticaj porodice
Sličan mentalni obrazac koji važi za silovatelje odnosi se i na muškarce počinioce femicida: pokazivanje nadmoći, osveta, "pravo vlasništva" nad ženom...
Odgovarajući na pitanje da li postoji određeni socijalni milje iz kojeg potiču ubice žena, psihološkinja Tanja Ignjatović kaže: "To su muškarci koje je porodica odgajila i okruženje im dalo za pravo da je ’pravi muškarac’ onaj koji je gospodar života i smrti, da reaguje nasilno kada je ljut i da za to ima potpuno pravo. Ne možemo ih svrstati u niže statusne kategorije jer imamo ljude koji pripadaju privilegovanim ili društveno moćnim profesijama koji su nasilni i vrše femicid. Profesija može samo da daje dodatak moći."
Podaci o ovoj vrsti zločina u Srbiji su podjednako onespokojavajući kao svuda u svetu. Samo od početka 2023. godine 16 žena i dve maloletne devojčice stradale su od muške ruke. Deset žena ubili su njihovi partneri, tri su ubili sinovi, jednu rođak, jednu sestrin partner.
Vesti
18.05.2023. 11:45
Dan sećanja na žene žrtve nasilja: 18 ubistava u 2023.
Maloletne devojčice ubili su partneri njihovih majki. U pet slučajeva žene su ubijene iz vatrenog oružja, u sedam je ubica nakon tog čina izvršio samoubistvo. Prošle godine ubijeno je 25 žena, pet više nego godinu ranije. U poslednjih deset godina u našoj zemlji je ubijeno 285 žena!
"Kada pogledamo desetak, petnaestak godina unazad, ono što imamo kao podatke od ženskih organizacija jeste da se u proseku dogodi oko 30 femicida u Srbiji godišnje. Kako je krenulo ove godine, za sada je to jedno nedeljno, onda je to zastrašujući podatak. Ne znam šta se desilo da se taj broj tako evidentno povećao", izjavila je pravnica Kosana Beker.
Komentari
