Momak na lošem na glasu

Vera u špijune je mistična, hranjena fantazijom, na pola puta do religije - napisao je Džon le Kare, i sam nekada špijun u službi Njenog veličanstva, a potonji veoma uspešni pisac. Pritom, kada je napisao prethodnu rečenicu nije mislio na Srbe već na Engleze. Mi smo se u istoj samo pronašli, dodavši pritom malo više orijentalnog šarma i lukavstva celoj stvari.

Romane o srpskim špijunima nisu pisali uspešni pisci. A bilo je, s druge strane uspešnih špijuna i to u svetskim okvirima. Setimo se samo čuvenog Duška Popova ili Mustafe Golubića. Ali u vremenu u kome živimo, ovu sferu obeležilo je ime Jovice Stanišića, svemoćnog DB-a devedesetih godina.

U svedočenju pred Haškim sudom bivši ambasador Velike Britanije u Jugoslaviji ser Ajvor Roberts pomalo je šokirao srpsku javnost tvrdnjom da je Stanišić šef tajne službe bezbednosti u vreme Slobodana Miloševića bio zapravo tajni agent američke obaveštajne službe, u širim narodnim masama poznate kao CIA. Na pomenutom suđenju gde se Roberts pojavio kao svedok odbrane, odnosno pomenutog Jovice Stanišića, na pitanje postupajućeg tužioca sugerisao je da je pouzdana informacija da je Stanišić bio "tajni agent CIA", koju je objavio 2016. u svojoj knjizi "Razgovori s Miloševićem".

Na pitanje tužioca Daglasa Stringera o poreklu i zasnovanosti te informacije, Roberts je odgovorio da mu britanska vlada "nije dozvolila da govori o tim stvarima" i da je "nedavno" upozoren da mora poštovati zakon o službenoj tajni.

Podsećajući da je zvanični London odobrio sadržaj ambasadorove knjige pre nego što je ona objavljena, tužilac Stringer je pitao da li je ta "informacija pouzdana", na šta je svedok uzvratio: "Vi prosudite".

"Hoćete li da kažete da se ne smemo osloniti na tu informaciju?", insistirao je tužilac. "Ja bih se, sasvim sigurno, oslonio na sve što piše u knjizi", odgovorio je Roberts, koji je u Beogradu službovao od 1994. do 1997.

U izjavi za "Ekspres" britanski diplomata je u velikoj meri pojasnio svoj stav.

"Tačno je da sam rekao na svedočenju u Hagu da je Jovica Stanišić tajni agent CIA. On nije imao nikakve veze sa britanskom obaveštajnom službom. Sve piše u članku 'Los Anđeles tajmsa', koji iznosi precizne detalje o njegovim vezama sa CIA koje datiraju još od 1992. godine. Članak je star deset godina, ali je suštinski tačan. U njemu se navodi da je Stanišić sarađivao sa američkom obaveštajnom službom, ali da nije nikada plaćen za tu saradnju. Upoznao je službenika CIA Vilijama Lofgrena 1992. godine.

Američka vlada je isprva pustila te informacije na suđenju Stanišiću o njegovoj povezanosti sa CIA - kaže Roberts i dodaje da sama smena Stanišića 1998. godine nema veze sa eventualnim saznanjima o "njegovoj dvostrukoj igri". - Odluka o smeni Stanišića bila je pitanje unutrašnje politike. Mira Marković je bila nepoverljiva prema Stanišiću i mislila je da će on pokušati da skloni Miloševića i da će on zauzeti njegovo mesto. Ona je uticala na njegovo smenjivanje, što je bilo 1998. godine."

Na pitanje o istorijskom kontekstu i uopšte o okolnostima na međunarodnom planu, kako su se velike sile odnosile prema ratnim sukobima i da li je s njegove tačke gledišta bilo vidljivo prisustvo američke obaveštajne zajednice na terenu, Roberts je dao zanimljivo tumačenje.

Povezane vesti - PETI OKTOBAR: Zakasneli odjek Osme sednici

"Kada sam bio ambasador, nisam imao informacije o uticaju CIA na Balkanu. Odnosi između Britanije i SAD nisu bili dobri tokom jugoslovenske krize. Mi i Francuzi smo držali jednu poziciju, dok su SAD i Nemci imali potpuno drugo stanovište. Nije postojala saradnja na institucionalnom nivou."

Ko je zaista Jovica Stanišić, zbog čega on i dalje stanuje u mitovima i beogradskim teorijama zavere, i zašto i danas, dvadesetak godina posle odlaska u penziju, bivši šef Državne bezbednosti Srbije pobuđuje toliku pažnju naše i javnosti u regionu?

Mogu se razumeti već viđeni ukusi da su priče o špijunima, obaveštajcima i tajnim službama uvek bile golicava i opojna misterija svekolike publike, pa i nas Srba. Međutim, istine radi, jedan deo srpske javnosti i deo javnosti u regionu bi se obradovali da Jovicu Stanišića koliko sutra osudi Haški tribunal, pred kojim se protiv njega od marta 2003. godine vodi proces za navodne ratne zločine.

EPA-PHOTO/EPA/DRAGO VEJNOVIC/dv/kr/ow

Da li ta misterija i opsena špijunskih igara podrazumeva i slabo prikrivenu zluradost naših i otvoren trijumf regionalnih medija koji su pre dva dana objavili tvrdnju ser Ajvora Robersta, bivšeg britanskog diplomate, da je Stanišić bio agent CIA? Gde je moguće objašnjenje ovih čudno složenih pazli?

Kao i uvek, postavilo se ono čuveno beogradsko čaršijsko pitanje, šta ako Jovica ispriča sve što zna? Da li su mogući strah da tajna policija Srbije, čiji je funkcioner i šef Jovica Stanišić bio od 1975. do 1998, o mnogima zna neke neprijatne istine koje bi mogle isplivati u javnost. Tako smatra jedan deo obaveštajne zajednice u srpskoj prestonici.

Za njih drugog validnog objašnjenja nema, jer se po njima Jovica Stanišić dugo već bori sa dve pošasti: kancerom debelog creva i optužnicom pred Haškim tribunalom. Prema njihovim tvrdnjama, nikakav povratak u službu ne zanima Stanišića, niti on želi bilo kakvu prikrivenu moć. On je zapravo više razočaran mnogo čime, a prvenstveno svojim zdravstvenim stanjem i pozicijom haškog optuženika, navode isti izvori. Kako kažu, Jovica je vodio SDB Srbije u najtežem periodu njene novije istorije, od 1992. do 1998. godine, i mišljenja su da tretman prema njemu nije baš uvek u poslednjih 20 godina bio korektan.

U obaveštajnim krugovima u Beogradu Stanišić je slovio za izuzetnog profesionalca, ali šefa koji je imao izuzetno obrazovanje. Nikoga nije čudilo što je odmah po dolasku na čelo službe počeo da reformiše zastareli sistem tajne policije sa ruskim sivilom. Ono što niko u političkom miljeu onog vremena, ako se izuzmu Mira Marković i Vojislav Šešelj, niko ni u vlasti niti u opoziciji nije pominjao

Stanišića sa negativnom konotacijom. Ono na čemu je insistirao, nema tajnog privođenja i maltretiranja opozicionih lidera, sve mora da bude javno i transparentno, što se službe tiče.

Jedna od urbanih legendi onog vremena je i da se Slobodan Milošević i Jovica Stanišić nisu baš mirisali, čak su i prema srpskom nacionalnom pitanju imali oprečna gledišta. Poznato je da je Stanišić Miloševiću pažljivo i biranim rečima govorio da je na Gazimestanu, u prvim redovima morao imati najuglednije Albance, da mora da radi na uspostavljanju dijaloga sa Ibrahimom Rugovom, da nije vreme za isključive odluke i lomljenje politike preko kolena. Za Rugovu, Milošević je Stanišićev savet najpre prihvatio, ali je brzo odustao. Milošević je poštovao Stanišićevu opreznost, obrazovanje i činjenicu da su mu u službi beskrajno odani.

(AP Photo/Fred Ernst)

Istovremeno, veliki vođa je bio sumnjičav, i to nije krio. Znao je, kažu, u susretima sa njim da razgovor počinje rečima: Kako si, Jovane?, namerno nije koristio deminutiv Jovica, a na rastancima poslednjih meseci poručivao mu: "Čuvaj se, Jovane".
Stanišić mu nije ostajao dužan, u istom tonu mu je odgovarao: "I vi se čuvajte, gospodine predsedniče".

Da se vratimo na svedočenje ser Ajvora Robertsa i tvrdnje koje je izneo. U svojoj knjizi "Razgovori sa Miloševićem" u kratkom opisu likova koji se u knjizi pojavljuju o Jovici Stanišiću stoji, citiramo: "Šef Miloševićeve Državne bezbednosti optužen za ratne zločine, ali oslobođen 2013. godine. Tajni agent CIA".

Kolika mu je realna moć bila, Roberts piše u drugom odeljku koji se tiče talačke krize sa osobljem UN-a u Bosni (vidi okvir), gde Stanišića opisuje prigodnom engleskom jezičkom figurom "čovek koji zna gde su sva tela zakopana".

Povezane vesti - Hag mu je nudio slobodu

Ovaj izraz se često koristi u engleskom jeziku kada za nekoga želimo da kažemo da poznaje najmračnije tajne. Skoro smo sasvim sigurni da je kada je ovo pisao Roberts, imao i bukvalno značenje na umu.

Kako je rekao, bivši britanski ambasador je argumentaciju i potvrdu za svoje tvrdnje našao u tekstu koji je objavljen u "Los Anđeles tajmsu" 2009. godine u kome se do detalja opisuje odnos američke obaveštajne agencije i šefa srpske tajne službe (vidi okvir). Tekst se zasnivao na tajnim dokumentima koje je CIA dostavila Haškom tribunalu o ulozi Stanišića u ratnim sukobima. Taj dokument je prezentovan sudskom veću na zatvorenoj sednici i njegov sadržaj je tajna, ali se u tekstu konstatuje da postoje i dobre stvari koje je Stanišić učinio, bez aspiracije da se na ovaj način amnestira od uloge u ratnim zločinima. Pored njega, novinari su razgovarali sa više imenovanih i neimenovanih zvaničnika CIA koji su potvrdili navode iz tajnih dokumenata, odnosno tvrdnje da je Stanišić devedesetih sa njima sarađivao. Američka obaveštajna agencija je odobrila svim tim ljudima da govore za medije i na taj način indirektno potvrdila i sve ono što su tom prilikom izjavili.

POOL EPA-PHOTO/AP POOL/Fred Ernst

Isto tako, treba znati da je s obzirom na dužnosti koje je obavljao, sadržaj knjige ser Ajvora Robertsa prethodno odobrio Forin ofis. Kako kažu, svaku reč i zarez.

S druge strane, naši sagovornici bliski tadašnji strukturama Državne bezbednosti ne poriču da je kontakata sa stranim službama bilo.

"Stanišić je u okviru modernizacije službe uspostavljao prohodne kanale sa svim moćnim svetskim službama, tim pre što su u ratnim vremenima, računajući da ti kontakti mogu biti korisni, bez obzira na zvaničnu javnu politiku Slobodana Miloševića. Takođe je poznato da je direktor CIA Džon Dojč krajem 1995. došao u Beograd, da se najpre sreo sa Jovicom Stanišićem, a potom i sa Slobodanom Miloševićem. Ljudi iz Stanišićevog okruženja tvrde da je Dojč tada molio da mu Stanišić pomogne da ne izbije novi rat, a izbiće ukoliko Srbi u Bosni počnu ubijati američke vojnike koji će tamo boraviti "u mirovnoj misiji" posle dejtonskih dogovora", priča naš sagovornik.

Povezane vesti - POSLEDNJI BROZOV AMBASADOR U LONDONU: Crveni četnici su uništili SFRJ

Isti izvori tvrde da je Stanišić, posle susreta sa Dojčom, često odlazio na Pale i u Banjaluku, gde je postigao određene garancije za zahteve Džona Dojča.

Džon Dojč je bio zahvalan Stanišiću na svemu tome, pa ga je naredne godine ugostio u Lengliju (sedište CIA) i tom prilikom mu je poklonio unikatni pištolj, a javno su se pojavili u jednom ekskluzivnom džez klubu u Džordžtaunu.

Više pročitajte u štampanom izdanju Ekspresa...