Vesti
16.05.2022. 12:05
Marko R. Petrović

Nenad Miloradović

"Srbija ne razmatra samo 'rafal' i 'tajfun' avione"

Nenad Miloradovic
Izvor: Marko Stevanovic

Sve one koji prate vojnu tematiku prethodnih nedelja intrigiralo je jedno pitanje – hoće li novi višenamenski avion srpskog RV-a biti "rafal“ ili "tajfun“.

Jedan od onih koji nesumnjivo o tome znaju najviše jeste dr Nenad Miloradović, pomoćnik ministra odbrane za materijalne resurse, i, kako mnogi kažu, "alfa i omega“ kada su u pitanju opremanje i modernizacija Vojske Srbije, ali i razvoj odbrambene industrije Srbije.

Ni on, međutim, ne želi da odgovori na to pitanje jer, kako kaže, "nabavkama prethode veoma složene analize“, ali u razgovoru za "Ekspres“ otkriva da se razmatra i nabavka još jednog tipa letelice – nadzvučnog školsko-borbenog aviona, koji bi mogao da preuzme i deo borbenih zadataka za koje su namenjeni lovci.

"Ovo, naravno, nije prvi put da Vojska Srbije i nadležne institucije razmatraju koji bismo avion četvrte generacije nabavili. U poslednje vreme desilo se da smo sa razmatranja prešli na dela pa smo i nabavili dosta ozbiljnog naoružanja.

Jedna veoma stručna komisija pripadnika RV, VTI, predstavnika Ministarstva odbrane u nekoj od prethodnih iteracija razmatranja kojim bi se avionom moglo opremiti RV, uradila je i ozbiljnu analizu, koja nije baš tako nova, ali je prilično relevantna kada su u pitanju avioni ove generacije. I oni nisu mogli da se odluče između ta dva aviona koji su zajedno bili proglašeni pobednicima. Analizirano je sedam tipova aviona i ova dva su bila egal“, priča Miloradović za "Ekspres“ i dodaje:

"Postoji i još jedna mogućnost za obezbeđivanje tog ukupnog seta sposobnosti, to jest ova druga kategorija aviona – nadzvučni školsko-borbeni. I u toj nekoj kombinaciji između te dve klase aviona...“

Da li bi taj treći mogao da zameni neki od ova dva?

"Ne da zameni, ali da preuzme deo zadataka. Pa bi se onda zaključilo koji su tipovi optimalni za Vojsku Srbije. Komplikovanija je analiza. Videli ste koliko je godina trebalo u našem okruženju da se donesu odluke takve vrste. Takav sistem se pažljivo bira. Mi do sada našim kapitalnim nabavkama naoružanja ili u projektima razvoja naoružanja nismo napravili ozbiljan propust, ne bismo ni da ga napravimo na ovakvoj bitnoj sposobnosti koja ovoliko košta.“

Završen je jedan petogodišnji ciklus modernizacije opremanja Vojske Srbije. Stigli su novi helikopteri, PVO sistemi FK-3, "pancir“... Šta je sledeće?

"Planiranje opremanja vojske je složen i formalizovan proces. On proizilazi iz više strateških dokumenata, a svodi se pre svega na analizu ugrožavanja zemlje i potom definisanje kakve to sposobnosti vojska treba da ima da na njega odgovori. Naoružanje je samo jedna od osam sposobnosti vojske. A da bi sistem odbrane dostigao nivo sposobnosti da odgovori na dominantne oblike ugrožavanja potrebno je da svih ovih osam sposobnosti postigne odgovarajući nivo.

Mi smo nedavno izašli iz prethodnog desetogodišnjeg plana razvoja sistema odbrane. De fakto se to obnavljanje sposobnosti materijalizovalo u prethodnih pet godina. A u vreme kada je pravljen taj plan pre više od 10 godina, u kome je projektovano kako treba da izgleda vojska i koje sve sposobnosti treba da ima, definisano je i koje nedostatke u pogledu naoružanja treba otkloniti.

Pošto smo mi prošli kroz period od 30 godina tehnološkog zaostajanja, a ostali nisu stajali nego su napredovali, problem je time bio složeniji. Stvari su se u međuvremenu dodatno zakomplikovale, usložile su se geopolitičke prilike, a sada su potpuno eksalirale i povećan je nivo rizika po bezbednost zemlje. Relativno smo zadovoljni ostvarenim u prethodnom petogodišnjem periodu u pogledu dostizanja nivoa sposobnosti koje je trebalo postići za deset godina.“

Nenad Miloradovic
Izvor: Marko Stevanovic

Koliko se to što je planirano pre 10 godina menja u odnosu na ovo što se sada dešava?

"Doći ćemo i do te teme šta pokazuju aktuelna sukobljavanja u odnosu na taj naš plan i zanavljanja naoružanja. Napravljen je dramatičan skok. Planeri odbrane relativno lako ustanove šta su to oblici ugrožavanja i kakve su to zamišljene i željene sposobnosti. Relativno je lako praviti listu želja šta je to što bi trebalo da se kupi, a da to može da isfinansira šeik iz Emirata ili Katara. Mnogo veći problem je da se ono što je potrebno postigne datim, a obično znatno skromnijim resursima.

Uspeli smo da novouspostavljenom organizacijom i menadžmentom, postojećim raspoloživim resursima postignemo to što smo postigli, to jest takav pomak. I napravili smo značajan skok u odnosu na prethodno stanje i u odnosu na region i to ne samo po našim proračunima, već i po analizama nezavisnih međunarodnih organizacija koje se ovom tematikom bave. Tome je pomogla pre svega sama državna politika, koja je vođena na način da omogući snabdevanje na optimalan način, da se dobije potreban kvalitet novonabavljenog naoružanja po najboljim mogućim komercijalnim uslovima.

To ne bi bilo moguće da smo imali drugačiju opštu spoljnopolitičku orijentaciju, a i manje sposobno državno rukovodstvo koje je sve to obezbedilo. Znači da se od tehnoloških najrazvijenijih zemalja sa svih strana sveta nabavlja oprema najvećeg mogućeg nivoa kvaliteta po najpovoljnijim mogućim uslovima. Osim toga, obezbeđene su i dragocene donacije naoružanja, što je umnogome popravilo ukupnu finansijsku jednačinu. Međutim, u toku realizacije tog našeg prethodnog plana opremanja dogodila se dramatična promena geopolitičke situacije, što je neminovno donelo novu dinamiku u nastavku.“

Ovo što se sada dešava samo je nastavak toga.

"Svedoci smo već nekoliko godina da je u našem okruženju i pre nego što je eskalirala ova kriza došlo do značajnog povećanja vojnih sposobnosti, a naročito kada je u pitanju naoružanje. Najveći deo zemalja oko nas su članice NATO-a. One su, koliko god je bilo u njihovoj moći, sledile novoproklamovane ciljeve porasta vojnih sposobnosti i značajnog uvećanja vojnih izdataka do nivoa od dva odsto BDP-a. To je Rumuniji i Mađarskoj, a koje od svih u regionu imaju znatno veći BDP, donelo ogromna dodatna sredstva za naoružavanje. Vrlo velike količine relevantnog naoružanja je naše okruženje dobilo kroz donacije.

U širem regionu, to jest u Evropi, novonastala situacija izazvala je tektonske poremećaje pa je na primer Nemačka povećala za 100 milijardi evra jednokratno ulaganje u odbrambene tehnologije, kao i dugoročno uvećanje vojnog budžeta, a i ostale ’stare evropske sile’ su povukle slične poteze. Tako da naš napredak u ovom domenu liči na ’gađanje pokretne mete’. To jest, postignete neki napredak, a onda se ispostavi da se lestvica podigla još, pa morate još da skočite da biste nadoknadili novonastalu razliku. I inače, naša startna pozicija bila je znatno gora od više zemalja u okruženju. Na kraju, kako sada stvari stoje, nakon poslednjih pet-šest godina paralelnog razvoja, mi smo ipak popravili poziciju, bez obzira što su se i ostali veoma trudili da napreduju.“

I šta je konkretno nabavljeno?

"Tri su bila glavna puta snabdevanja. Najsloženije naoružanje nabavljano je iz uvoza. Da sumiramo, pošto je manje-više sve poznato: 30 komada modernizovanih lovačkih aviona, helikoptera i borbenih bespilotnih letelica, šest komada PVO sistema malog dometa, potreban broj sistema srednjeg dometa, dva radara velikog dometa, streljačko naoružanje i oprema za specijalne jedinice i više stotina optoelektronskih sistema, što se sada pokazuje kao jedan od ključnih sistema vojne tehnike, više hiljada savremenih radio-uređaja itd.

To je dovelo do odgovarajućeg skoka više ključnih sposobnosti vojske. Na primer, sposobnost zaštite vazdušnog prostora je višestruko uvećana, kao i sposobnost protivvazdušne odbrane, nabavkom sistema srednjeg dometa do 100 kilometara...“

Mislite na kineski FK-3?

"…Da, a osim toga nabavili smo i značajnu količinu PVO sistema vrlo malog dometa, a to su rakete ’mistral 3’ dometa 7,5 kilometara, tako da su broj i vrsta ciljeva koji PVO sada može da gađa, kao i verovatnoća njenog preživljavanja u aktuelnim uslovima višestruko porasli. Sposobnost vertikalnog lifta, to jest helikopterskih jedinica je umnogostručena. Komandno-informacioni sistemi generalno su unapređeni što zahvaljujući uvoznim sistemima, što zahvaljujući domaćim.“

Neke donacije je i Srbija dobila?

"Kad je reč o donacijama, u poslednjih pet godina dobili smo 84 komada oklopnih borbenih vozila, tenkova, borbenih izviđačkih vozila, borbenih patrolnih vozila kroz ruske i američke donacije. Sa prethodno isporučenim donacijama to je nekih 105 komada takvih vrsta složenih borbenih sistema. Takođe, dobili smo i 29 komada teških inženjerijskih mašina iz Amerike i Kine, medicinsku, ronilačku i nastavnu opremu, i drugo.

U svakom slučaju, strateški gledano, glavni izvor opremanja vojske na koji se mi tradicionalno oslanjamo jesu domaći proizvodni potencijali i naš vojnoindustrijski kompleks. To je naš posebni adut koji je u poslednje vreme bio uspešniji nego kod zemalja u okruženju.“

Namenska industrija u Jugoslaviji bila je kompleks sa velikim potencijalom. Koliko ona danas korespondira sa potrebama Vojske Srbije? Koliko može da zavisi od potreba Vojske Srbije, a koliko zavisi od izvoza?

"Ponosimo se činjenicom da baštinimo skoro 180 godina dugu industrijsku tradiciju u proizvodnji naoružanja. To je strateška postavka koju naša država nije menjala skoro dva veka, mada je menjala i državno uređenje i granice i svašta se u našem okruženju menjalo. Država se oslanjala i ulagala u sopstvenu vojnu proizvodnju, koliko god da je to mogla da priušti. Naravno, kad nasledite takav industrijski kompleks, osim velikog potencijala, imate i nasleđene probleme.

Vrh razvoja odbrambene industrije u sadašnjem obliku postignut je negde tokom osamdesetih godina prošlog veka. Ona je razvijana kao sistem jugoslovenske odbrambene industrije u kome su u Srbiji bile fabrike streljačkog naoružanja, razne vrste municije, municijskih, hidrauličkih, automotivnih, optoelektronskih i drugih komponenti, a proizvođači složenih borbenih sistema uglavnom su bili koncentrisani u Bosni, iz strateških razloga koje je diktirala geografija Jugoslavije.“

I u Hrvatskoj.

"Jedna kapitalna fabrika, ’Đuro Đaković’, napravljena je u Hrvatskoj, ali to je rezultat tadašnjih složenih međurepubličkih odnosa. Uglavnom, tehnološke linije u koje se najviše investiralo nisu ostale u Srbiji. Najveći deo srpskih, tada izgrađenih fabrika, tehnološki i organizaciono bio je dimenzionisan da zadovolji potrebe odbrane države Jugoslavije sa kapacitetima koji sasvim sigurno premašuju naše aktuelne potrebe. Tako da je taj deo naše odbrambene industrije pretežno orijentisan na izvoz. To nije slučaj samo sa našom odbrambenom industrijom, već i šire u regionu, a i globalno.

Ključ razvoja ondašnjih odbrambenih tehnologija, Vojnotehnički institut i druge glavne razvojne institucije bile su i ostale u Srbiji. To je bio osnov koji je omogućio da postignemo sadašnji nivo u razvoju vojne industrije i da uspostavimo sopstvenu proizvodnju složenih borbenih sistema. U njen dalji tehnološki rast, u poslednjih pet do sedam godina, investirana su značajna sredstva od oko 400 miliona evra.“

Odakle su obezbeđena sredstva?

"Najveći deo je industrija investirala sama iz prihoda ostvarenih pre svega na stranom tržištu, a dobar deo sredstava investirala je i država Srbija. Što se tiče razvoja naoružanja, najbitniji ili ’vrh koplja’ je Vojnotehnički institut koji objedinjava razvojne napore svih ostalih pripadnika vojnoindustrijskog kompleksa.

Njegov najveći deo je grupacija Odbrambena industrija Srbije koja ima 17 preduzeća sa 13.000 do 15.000 zaposlenih. U sistem je integrisano još 55 preduzeća kojima je Ministarstvo odbrane verifikovalo sposobnosti za proizvodnju naoružanja i izdalo odgovarajuću dozvolu. Sve zajedno to je nekih dvadesetak hiljada ljudi, vrlo visoke stručnosti, koji rade na razvoju i proizvodnji nove generacije naoružanja, koje je u poslednjih pet godina uvedeno u Vojsku Srbije i to više od 150 tipova, od jednostavnih do najsloženijih borbenih sistema.“

Kakva je njihova perspektiva?

"To je najsavremenije naoružanje u svojoj generaciji. Deo toga su modernizovani sistemi, a deo toga su potpuno novi sistemi. Svaka od ovih fabrika razvila je poneki proizvod za 21. vek, najčešće u saradnji sa VTI-om. Znači došlo je do značajnog tehnološkog skoka na vrlo širokom frontu.“

I ključno je pronaći kupca za sve to?

"Ne više težišno… Ministarstvu odbrane nije primarna spoljna prodaja, odnosno da nalazi kupce po svetu. Nama je, pre svega, primarno da se razvije naoružanje koje je potrebno za opremanje Vojske Srbije. I to je ono što je glavni uspeh. Mi imamo saradnju i sa globalnim nosiocima odbrambenih tehnologija i naravno da su veoma dobrodošli i izvozni projekti koji se uklapaju u naše razvojne projekte i koji doprinose da se smanje sopstveni troškovi razvoja i postavljanja proizvodnje. A kad se globalno zakomplikuju stvari, kao što se sada dešava, ono što pravite kod kuće najbolji je oslonac za podizanje vojne moći.“

Za nešto ipak ne postoji mogućnost proizvodnje u zemlji. Jedan izvor snabdevanja sa strane biće odsečen u narednom periodu. Mislim na Rusiju. Da li to znači da se sada orijentišemo ka Zapadu?

"Brojne su posledice sukoba koji se dešava. On je eksplodirao za nas prilično neočekivano. Naša državna politika, što se tiče tog sukoba, jeste neutralnost, apsolutna. Mi smo u političkom smislu iskazali šta smo imali da iskažemo.“

Ali realna situacija je...

"Nekoliko stvari u našem postupanju pokazalo se kao ispravno. Prvo, naša dugogodišnja strategija da se ne oslanjamo samo na jedan izvor, kada su u pitanju odbrambene tehnologije. Nabavke koje su do sada napravljene dovele su do zadovoljavajućeg nivoa širokog fronta sposobnosti. Nabavka nove generacije aviona spada u planove koji se donose za sledeći desetogodišnji period.

Dosadašnja borbena dejstva u pomenutom sukobu pokazuju da smo prilično dobro procenili pravce kada je u pitanju opremanje, kada su u pitanju odbrambene tehnologije. Potvrđuje se koliko je bitno povećanje zaštite borbenih oklopnih vozila, koliko su bitne bespilotne letelice, pogotovu one naoružane, koliko je bitna trupna PVO, koliko je bitno povećanje sposobnosti artiljerije, njenog dometa, efikasnosti, žilavosti, koliko su bitne sigurne komunikacije koje se ne mogu prisluškivati ili ne mogu ometati, a što su sve sposobnosti u koje smo mi investirali.“

Očigledno je da će novi višenamenski avion biti zapadnog porekla.

"…A pre toga, kada je u pitanju kapitalni razvoj vazduhoplovstva, predstoji nam da završimo projekat opremanja helikopterima.“

Francuskim, "pume“?

"Po ugovoru, koji je potpisan, u toku je proizvodnja dodatne količine helikoptera H-145 čime će se dopuniti ta eskadrila. To je ’Erbasov’ helikopter koji se proizvodi u Nemačkoj. Ima francuskih komponenti. ’Pume’ je poručio MUP, Ministarstvo odbrane nije. Kada su u pitanju potrebne sposobnosti lovačke avijacije, možemo da kažemo da nam je projekat modernizacije MiG-29 doneo očekivano, a i sposobnosti višenamenskog aviona, tačnije da efikasno napada ciljeve na zemlji.

Okruženje se po tom pitanju opet dramatično menja. Rumunija, Bugarska i Mađarska su značajno podigle tu sposobnost. Evo sada će i Hrvatska. I pošto nabavka to jest ugovaranje, pa zatim proizvodnja, pa isporuka novog višenamenskog aviona dugo traje, minimalno pet godina, sada smo započeli aktivnosti na obezbeđenju sledeće generacije. Hrvatska je, na primer, kupila polovne avione, i za njihovu isporuku je potrebno dve, dve i po godine.

Do punog sticanja sposobnosti, dok se završi obuka, infrastruktura, dok se savlada naoružanje proći će još neka godina. Lovci su samo jedan od elemenata sistema PVO, a vazdušno osmatranje je sledeći. Mi smo potpisali ugovore čija će realizacija dovesti do rekonstrukcije radarske mreže iznad Srbije kakva se nije desila 30-40 godina.“

Znači u slučaju novih aviona potrajaće osam do deset godina?

"Pa, nije baš, manje od toga, ali opet je to značajan vremenski period. Započeti su pregovori već sada. I to nije jedini tip aviona o kojem su u toku pregovori. Već se planira zamena flote jurišnih i školsko-borbenih aviona. U pregovorima smo sa u ovom trenutku proizvođačima najsavremenijih aviona takvog tipa na svetu. I u toj kombinaciji između nabavke višenamenskih aviona lovaca, četvrte plus ili neke naredne generacije, i ovih veoma potentnih višenamenskih školsko-borbenih aviona pronaći će se odgovarajući miks u zameni postojeće flote.“

Ko će zameniti "galeba“?

"Pre svega se računa da se nastavi upotreba modernizovanog ’orla’ i modernizovanog G-4 na nekom nivou osavremenjavanja pre svega avionike, da bi se prelazak pilota u neki budući kokpit učinio što bezbolnijim. Naši pitomci koji se sada školuju da postanu piloti na avionima za osnovnu obuku ’lasta’ već su familijarni sa veoma savremenom avionikom. Sada je u svetu u toku razvoj nove generacije veoma potentnih školsko-borbenih aviona. Među njima se rađa nova generacija supersoničnih aviona koji, osim što su avioni za vrlo naprednu obuku, imaju i vrlo dobre borbene potencijale i mogu da pomognu lovcima u zaštiti vazdušnog prostora.“

Da li Srbija ide ka tom supersoničnom školsko-borbenom avionu?

"Da, ide. U opciji je više tipova. I mi smo već pre više od jedne godine započeli razgovore, na primer, sa američkom stranom, istražujući mogućnosti da nekim avionima kojima se u ovom trenutku oprema američko vazduhoplovstvo i mi zadovoljimo našu potrebu. To nije jedini avion čija se nabavka razmatra.“

Sa kim se još razgovara?

"Pa, da ne ispričamo baš sve. Mislim da je dovoljno.“

Bitan faktor je obuka ljudi za nove tehnologije. Šta se na tome radi?

"Sve do sada opisane nabavke i aviona i helikoptera i drugog naoružanja, svaki od tih ugovora imao je komponentu integralnog logističkog obezbeđenja, koji podrazumeva isporuku zemaljske, kontrolno-merne opreme i paketa rezervnih delova, kao i vrlo opsežnu obuku tehničkog i letačko-borbenog sastava, to jest i onih koji upravljaju vazduhoplovima, PVO sistemima, radarima i onih koji će da ih održavaju...

I uspeli smo da pod dosta povoljnim uslovima dobijemo i paket industrijske saradnje koji povećava tehnološku sposobnost naše industrije. Na primer, za ’Momu Stanojlovića’, u okviru projekta nabavke helikoptera, dobijeno je osposobljavanje za najviše nivoe održavanja helikoptera, kao i opremanje i sertifikovanje zavoda za proizvodnju delova za potrebe ’Erbasa’.

Kroz sve ugovore strani partneri imaju obavezu da podignu razvojnost, znači da obuče naše inženjere u najsavremenijim tehnologijama i metodama za razvoj opreme i naoružanja, kao što je predmet nabavke. ’Erbas’ će napraviti i još jedan dodatni razvojni centar u našem Vojnotehničkom institutu. Postignuto je, dakle, da se izvrši obuka ne samo onih koji će da rukuju i održavaju novo naoružanje, nego i onih koji će kasnije tako nešto da konstruišu i proizvode.“

Zbog čega se dugo čeka na dozvole za izvoz naoružanja i robe posebne namene?

"Sistem izdavanja dozvola je dosta kompleksan i na svakoj dozvoli postoje najmanje pet potpisa. Krov sistema je Ministarstvo za trgovinu i telekomunikacije. Deo procedure koji obavlja Ministarstvo odbrane se u principu dosta brzo završava. Ali u novim međunarodnim okolnostima veoma su se zakomplikovale stvari u oblasti izvoza naoružanja.“

Komentari
Dodaj komentar

Povezane vesti

"Štit 2022" - šta smo sve mogli da vidimo (FOTO)
VOJSKA SRBIJE - STIT 2022

Vojska Srbije

01.05.2022. 21:26

"Štit 2022" - šta smo sve mogli da vidimo (FOTO)

Vojska Srbije prikazala je deo sposobnosti i novog naoružanja, u subotu na vojnom aerodromu "Pukovnik-pilot Milenko Pavlović" u Batajnici. Pod nazivom "Štit 2022" svoje sposobnosti prikazao je više više od 1.000 pripadnika Ratnog vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane, Kopnene vojske, 72. brigade za specijalne operacije i 63. padobranske brigade.
Close
Vremenska prognoza
mist
7°C
08.12.2022.
Beograd

Katar 2022

Vidi sve

Najnovije

Vidi sve

Iz drugačijeg ugla

Vidi sve