Vesti
05.05.2024. 12:10
Vesti
31.05.2024. 20:00
Marko R. Petrović
Socijalisti
Spojeni sudovi i pobrkani lončići
U suštini, ono što je predsednik Socijalističke partije Srbije Ivica Dačić rekao u poslednjem intervjuu jednom dnevnom listu ne razlikuje se od onoga što je doskorašnji socijalista, a odnedavno naprednjak Zoran Baki Anđelković, jednom prilikom, pre nekoliko meseci, rekao na sednici Predsedništva SPS-a.
Anđelković je samo bio sažetiji i jezgrovitiji.
“Je l’ zvao neko Vučića da pita kakav je stav naše partije?“, pitao je tada Anđelković stranačke drugove dok su razmatrali brojna pitanja, pored ostalog i izlazak na jedne od prethodnih izbora.
Dačić je to malo “proširio“, pa je tako na pitanje “da li vas je sa SNS-om uvezala bojazan da bi SPS mogao da ostane ispod cenzusa u velikim centrima?“, odgovorio:
“Trenutno je cenzus tri odsto, a naš objektivni rezultat je mnogo vredniji od toga. Nije reč o nekim rezultatima ili strahu za pojedina odbornička i poslanička mesta, nego o sinergiji jednog zajedničkog osećaja koji postoji. Podsetiću da je na izborima bilo skoro tri odsto glasova, koji su bili nevažeći, jer su ljudi zaokružili broj jedan i dva na listi, odnosno SNS i SPS. Ne treba bacati te glasove, nego treba jednostavno sve to spojiti i mislim da su ljudi dobro reagovali na zajedničku listu.
Nema tu nikakvih primedbi na da li sad neko tu ruši svoj identitet, niti od strane SNS-a niti od strane SPS-a. I to je najveća dobit svega toga jer ćemo u krajnjoj liniji imati jedan veliki napredak i u broju glasova, i zato što nas pritisci na Srbiju teraju da idemo zajedno, jer ćemo samo tako imati snage da se odupremo svim napadima.“
Ta izjava dolazi pred izbore u Beogradu i još 89 gradova i opština 2. juna, na kojima socijalisti nastupaju u koaliciji sa Srpskom naprednom strankom. A do zajedničkog nastupa došlo je nakon, mogli bismo da kažemo, otrežnjujućeg rezultata socijalista na izborima 17. decembra. Socijalistička partija Srbije dotakla je gotovo pa svoj izborni minimum. Na republičkom nivou osvojili su svega 6,5 odsto glasova, što im je drugi najlošiji rezultat u poslednjih 15 godina.
Ništa bolje nisu prošli ni u Beogradu, gde su uspeli da osvoje glasova toliko da obezbede svega pet odborničkih mandata.
Već tada je bilo jasno da se SPS posle duže vremena nalazi u situaciji u kojoj bi bilo logično da izvrši određene reforme i/ili personalna rešenja.
Više je razloga za loš rezultat socijalista na decembarskim izborima. Prvo, birači koji su u aprilu 2022. godine otišli od SNS-a ka SPS-u vratili su se naprednjacima.
Drugo, adut na osnovu koga su socijalisti napravili dobar rezultat 2022. godine nije bio na političkoj agendi u decembru 2023, a to je rat u Ukrajini i odnos Srbije i Rusije. Treće, SPS je imao limitiran manevarski prostor za vođenje kampanje jer se nalazio u koaliciji s velikom strankom s kojom deli birače i u kojoj nije mogao da se pozicionira nauštrb politike koju je vodio SNS.
No, izgleda da se umesto za stranačku reformu i personalne promene, koje bi u datoj situaciji bile očekivane i logične, Dačić odlučio za drugačiji pristup, a to je predizborna koalicija sa SNS-om. Rezultat u tom smislu isključivo zavisi od Aleksandra Vučića i što više bude dobio on, na više će moći da računaju i socijalisti.
Uz to, Dačić neće morati da strepi hoće li mu se Vučić u izbornoj noći javiti na telefon, kao što je to bio slučaj pre dve godine. Nivo stresa je, dakle, sveden na minimum.
Vesti
20.04.2024. 10:05
S kim će SPS na lokalne izbore
Socijalisti su ranije uvek smatrani za određenu političku konstantu jer, šta god da se dešavalo, oni bi osvajali oko 10 odsto glasova. Da li su decembarski izbori ipak bili prekretnica i da li će naredni lokalni izbori označiti početak kraja SPS-a i njegovog eventualnog utapanja u SNS?
Zajedničkim izlaskom na listi koja nosi Vučićevo ime socijalisti dobijaju kvote i sigurne mandate, kao i manji izborni trošak, ali gube na vidljivosti i političkom identitetu. I pitanje je da li će i kako iz tog “zagrljaja“ moći da se oslobode.
Ne tako davno Dačić je javno priznao kako mu se nije dopalo kada je, jedno vreme posle petooktobarskih promena i odvođenja Slobodana Miloševića u Hag, vodio partiju koja je bila u opoziciji.
Zbog toga je tada odlučio da vrlo brzo uhvati priključak sa vlastima, na bilo koji način – bilo manjinskom podrškom vladi, bilo stupanjem u otvorenu koaliciju.
I bio je to trenutak u kojem je Socijalistička partija Srbije počela svoju “evoluciju“ iz, praktično, jedine stranke sa nekakvom ideologijom u interesnu grupu čiji je jedini cilj bio da zauvek bude u vlasti, bez obzira na to kojem političkom spektru pripadaju potencijalni partneri.
Ta evolucija socijalista bila je postepena. Na primer, treba li podsetiti socijaliste da je upravo njihova stranka dala podršku manjinskoj vladi Vojislava Koštunice?
Da li se sećaju socijalisti da je u vladi koja je “postavila pogrešno pitanje Međunarodnom sudu pravde u Hagu“, zbog čega je Srbija i dobila “katastrofalan odgovor“, Ivica Dačić bio prvi potpredsednik, zamenik predsednika i ministar unutrašnjih poslova?
U međuvremenu, naravno, došlo je i do famoznog “pomirenja“ između Socijalističke partije Srbije i Demokratske stranke, sa sve deklaracijom koju su potpisali Ivica Dačić i Boris Tadić.
Ispostavlja se, dakle, da, navodno, Dačić opravdano nosi nadimak “Mali Radojica“ – jer nema toga što neće da istrpi zarad opstanka na vlasti.
Iz istog razloga ne treba sumnjati i u spremnost socijalista da s vremena na vreme politički flertuju sa onima za koga bi im se moglo učiniti da imaju šanse da se dokopaju vlasti.
Ne treba zaboraviti kako je baš 2008. godine, posle izbora koji su usledili nakon što je Koštunica “vratio mandat narodu“, kada je Kosovo proglasilo nezavisnost, Dačić u poslednjem trenutku okrenuo leđa Demokratskoj stranci Srbije i Srpskoj radikalnoj stranci, i umesto da realizuje što je obećao, da sa njima formira vladu, preleteo demokratama koje su ga nagradile vicepremijerskim mestom i resorom unutrašnjih poslova.
Slično se Dačić postavio i četiri godine kasnije, kada je posle parlamentarnih i prvog kruga predsedničkih izbora maja 2012. godine koalicija Socijalističke partije Srbije, Jedinstvene Srbije i Partije ujedinjenih penzionera Srbije sa demokratama radila na formiranju parlamentarne većine, a lideru Demokratske stranke Borisu Tadiću obećao podršku u drugom krugu protiv Tomislava Nikolića.
Kada je, međutim, u drugom krugu predsedničkih izbora pobedio tadašnji lider Srpske napredne stranke, socijalisti su brzo zaboravili na sve prethodne dogovore sa demokratama i formirali vladu sa naprednjacima. Štaviše, Ivica Dačić dobio je funkciju predsednika vlade.
Pitanje je, naravno, da li će socijalisti ikad više biti u prilici da na taj način kapitalizuju svoju evoluciju od čvrsto ideološki profilisane partije do interesne grupacije koja je u tom segmentu premašila čak i ono što je svojevremeno bio G17, odnosno Ujedinjeni regioni Srbije.
Ništa, naravno, nije nemoguće, pa ni to. Saradnja SNS-a i SPS-a nastaviće se, ali je sasvim sigurno da poverenja među partnerima, ako ga je ikada i bilo, sigurno neće biti na nivou na kojem je bilo ranije.
Ako pođemo od ’90-ih godina, socijalisti su već iskoristili pet od devet “mačjih političkih života“. A možda se pokaže da su i neka još otpornija živuljka.
Ili će, posle svega, ipak doći do nekih unutarstranačkih reformi, organizacionih i personalnih, koje će omogućiti da SPS posle svega ponovo dobije svoj identitet.
Jer nema sumnje da i u samom SPS-u ima ljudi koji bi više voleli da stranka izađe iz senke moćnog koalicionog partnera pa makar i platili veću cenu. Bilo bi to, doduše, i svojevrsno čistilište jer bi tu situaciju mnogi iskoristili da definitivno napuste socijalistički brod i ukrcaju se na neku lađu koja mnogo sigurnije plovi.
Vesti
30.05.2024. 13:35
CESID o kampanji, o tome da li postoji izborna tišina i kakva se izlaznost očekuje
Komentari
