Šta građani Srbije misle o ulasku u EU

Optimista je, kažu, nedovoljno obavešteni pesimista. Šta onda reći na podatke da svaki osmi građanin Srbije očekuje da bi zemlja mogla da se pridruži Evropskoj uniji već 2025. godine, ali zato gotovo svaki treći veruje da se to neće desiti nikad. Nekih 38 odsto misli da bi se to moglo dogoditi do 2030. godine.

Srbija je, međutim, jedina država u regionu Zapadnog Balkana u kojoj je podrška ulasku u Evropsku uniju ispod 50 odsto (42 odsto), dok je taj procenat najviši na Kosovu (91 odsto) i u Albaniji (84 odsto).

Istovremeno, čak 35 odsto ispitanika kaže da bi za njih lično ulazak Srbije u EU značio, pre svega, mogućnost da slobodno putuju, 31 odsto očekuje ekonomski prosperitet, a gotovo četvrtini bi to značilo zbog mogućnosti da studiraju ili rade u EU.

Za skoro petinu građana Srbije ulazak u EU znači mir i stabilnost, dok 5,7 odsto u tome ne vidi ništa dobro, a oko četiri odsto misli da se time gubi ekonomska nezavisnost.

Sve su to podaci iz Balkanskog barometra 2021, istraživanja koje svake godine sprovodi Savet za regionalnu saradnju, sakupljajući i analizirajući podatke prikupljene od građana i kompanija Zapadnog Balkana o tematskim oblastima kao što su zaposlenost, trgovina, investicije, korupcija. Ove godine bilo je uključeno 6000 građana i 1200 kompanija iz šest zemalja Zapadnog Balkana.

Jednaki zbog EU i straha od kazni

Rodna ravnopravnost

Rodna ravnopravnost

Vesti 02.06.2021. 11:12

Jednaki zbog EU i straha od kazni

"Evropska unija i dalje gleda da upadne u svoju omiljenu zamku"

Zaharova o sankcijama

Zaharova o sankcijama

Svet 21.06.2021. 14:37

"Evropska unija i dalje gleda da upadne u svoju omiljenu zamku"

Šta nam još ovo istraživanje govori o stavovima građana Srbije? Pa, na primer, da više od polovine građana Srbije želi pre da ona jača ekonomske veze s Kinom i Rusijom nego sa zemljama iz regiona. Uprkos tome, čak 86 odsto ispitanih, što je najviši procenat u poređenju sa ostalim državama, veruje da regionalna saradnja pozitivno utiče na političku i ekonomsku situaciju u zemlji.

Istovremeno, 84 odsto ispitanika reklo je da jaz između bogatih i siromašnih raste.

U Srbiji je, kada se poredi sa zemljama regiona, najveće poverenje u vladavinu prava: 52 odsto građana smatra da se zakoni primenjuju efikasno, dok 38 odsto smatra da je zakon jednak za sve.

Kada se dođe na temu zapošljavanje, međutim, većina bi ipak da radi ili u javnom sektoru (27 odsto) ili u javnim preduzećima (35 odsto), dok svega 11 odsto njih preferira rad kod privatnika. Osnovne prednosti rada u javnom sektoru su „siguran posao“ (43 odsto) i bolji uslovi za rad (23 odsto), što znači manje prekovremenog rada i manje posla generalno. Svega dva odsto ispitanih je kao razlog navelo osećaj dužnosti prema društvu.

S druge strane, oni koji bi da rade kod privatnika to bi učinili zbog bolje plate (32 odsto), veće mogućnosti za napredovanje (25 odsto), odnosno prilike za profesionalno usavršavanje i razvoj (16 odsto).

A koje su glavne prepreke da se do posla dođe? Prema oceni 44 odsto ispitanika, posao se lakše nađe „ako znaš prave ljude“, dok čak 34 odsto misli da za njih nema odgovarajućeg posla. Bezmalo četvrtina nezaposlenih veruje da je izložena diskriminaciji na osnovu godina (bilo da su premladi ili prestari), dok petina nema dovoljno radnog iskustva.

A kada je reč o vremenu korone, iako je 43 odsto građana Zapadnog Balkana uvereno da im je Evropska unija najviše pomogla, procenat onih koji u Srbiji imaju takvo mišljenje je mnogo niži – svega 16 odsto.