Foto
28.06.2025. 07:05
Vesti
02.07.2025. 20:15
Slavko Brkić
Digitalizacija odbrane
Šta sve vojska Srbije ima od naoružanja
Nema sumnje da će mnogi građani sa nestrpljenjem da čekaju septembar i najavljenu vojnu paradu, veću nego ikad, na kojoj bi, prema najavi predsednika Srbije, trebalo da učestvuje čak oko 10.000 pripadnika Vojske Srbije.
To bi, ako su spekulativni podaci o brojnom stanju Vojske Srbije, na koje se poziva pored ostalih i portal "Global fajerpauer“, koji se bavi rangiranjem oružanih snaga svih država, a prema kojima Vojska Srbije ima oko 25.000 aktivnih pripadnika, značilo da bi, praktično, skoro svaki drugi srpski vojnik učestvovao na pomenutoj paradi.
Biće to prilika i da se prikaže sve ili bar većina onoga što je, prema predsednikovim rečima, u poslednjih 12 godina, a naročito u poslednjih godinu dana urađeno na napretku i modernizaciji armije.
"Radićemo veliku vojnu paradu da ljudi vide ono što ne znaju da imamo. To smo krili, to su ogromne promene u Vojsci Srbije“, naveo je Vučić dan pre održavanja sednice proširenog kolegijuma načelnika Generalštaba Vojske Srbije.
Govoreći o bezbednosnim izazovima, Vučić je rekao da je Srbiju u više navrata nadletao dron NATO zemalja, kao i da su "snimali iz okolnih zemalja i prelazili na našu teritoriju“, ali da Srbija nije reagovala "kako ne bi znali šta imamo“.
"Mali broj ljudi zna šta smo doneli u zemlju, najviše pet. Vaša vojska time postaje strahovito ubojita“, rekao je Vučić, dodajući da se planira razvoj takozvane digitalne armije.
Bez detalja
A posle sednice, koja je održana u ponedeljak 23. juna, rekao je da je "ovo jedan od prelomnih sastanaka za promene koje slede u Vojsci Srbije“.
"Menjali smo doktrinu po kojoj naša vojska mora biti neuporedivo snažnija iako ne mogu o svakom detalju da govorim“, kazao je Vučić u ponedeljak 23. juna posle sednice proširenog kolegijuma načelnika Generalštaba Vojske Srbije.
On je rekao da je na sednici ocenjeno da bi u slučaju agresije na Srbiju otpor vojske bio "nesrazmerno ili značajno veći nego 1999. godine“, a da je bilo i ocena da bi odgovor Vojske Srbije bio "apsolutno odvraćajući i za najsnažnijeg agresora“.
On je kazao da je na sednici proširenog kolegijuma načelnika Generalštaba Vojske Srbije doneta odluka o usvajanju koncepta formiranja "digitalne platforme armije“.
"Imaćemo uskoro velike i moćne bespilotne letelice koje će imati širok vidokrug. Sve što vidi ta letelica, što vidi vojnik, tenkisti na terenu, vidimo i mi u komandnim sobama. Biće nam potrebno četiri-pet godina da provedemo taj program u delo. Radićemo na tome s najboljim u svetu. Imaćemo jednu od najmoćnijih malih armija u svetu“, rekao je Vučić.
Digitalna armija
Koncept digitalne armije se, inače, ne pominje prvi put. Još pre devet godina Srbija je bila u pregovorima, tada sa Azerbejdžanom, o proširenju saradnje u oblasti vojne industrije, kako u oblasti već isporučenih tehnologija tako i kada je reč o potencijalnom razvoju novih tehnologija.
Saradnja između dve države se u tom trenutku uglavnom bazirala na izvozu municije proizvedene u Srbiji u Azerbejdžan. Osim toga, tri godine ranije Azerbejdžan je, kako je tada javila novinska agencija APA, pokazao interesovanje da prihvati ponudu "Jugoimporta SDPR“ da se uključi u proizvodnju paketa opreme "Vojnik budućnosti VB-10“. To je projekat na kojem su u srpskoj kompaniji radili već duže vreme, a reč je bila praktično o digitalizaciji pešadije, odnosno o opremanju vojnika najsavremenijom vojnom i elektronskom opremom.
"Jugoimport“ je, naime, partnerima u Azerbejdžanu prvo ponudio da za svoju vojsku kupe paket opreme VB-10, a potom i zajedničku proizvodnju. Do šire saradnje, međutim, nije došlo.
Razvoj projekta VB-10 je, inače, započet još u prvoj deceniji 21. veka. Potom je na red došao projekat 1500, koji je predstavljao projekat opremanja specijalaca. Projekat je predstavljen početkom 2017. godine, a podrazumevao je opremanje snaga za brzo reagovanje Vojske Srbije novom, supermodernom opremom, uglavnom iz inostranstva.
Vesti
31.03.2025. 15:30
Zveckanje oružjem - "nacionalni sport" balkanskih zemalja
Popunjenost
Predsednik Srbije izjavio je da je vojska osigurala skoro punu popunjenost – odnosno više od 85 odsto svih specijalnih jedinica, što, kako je rekao, nikada ranije nije bio slučaj.
Govoreći o vojnom roku, kazao je da će biti vraćeno redovno služenje, ali da je plan da u međuvremenu jedinice Vojske Srbije budu "što je moguće više“ popunjene profesionalnim vojnicima.
"Razgovarali smo, vraćaćemo redovan vojni rok. Vraćaćemo redovan vojni rok, ali hoćemo da profesionalci u međuvremenu budu što je moguće snažniji i da što je moguće jače popunimo našu jedinicu“, kazao je Vučić odgovarajući na pitanja novinara posle sednice proširenog kolegijuma načelnika Generalštaba Vojske Srbije.
Kako je dodao, sve će biti urađeno jedno po jedno.
Predsednik Srbije upozorio je i na, kako je naveo, stvaranje vojnog saveza između Prištine, Tirane i Zagreba, uz napomenu da se "svakog meseca poziva i Sofija da im se pridruži“. On je to ocenio kao "vojnu osovinu“ i upitao zašto se stvara takav savez ako Srbija, kako tvrdi, nikoga ne ugrožava.
"Okruženi smo NATO zemljama. Koga mi možemo da ugrozimo? Nikoga. Ali moramo da budemo spremni da sačuvamo svoju zemlju“, rekao je Vučić.
Kako je istakao, u okviru nove vojne doktrine, Vojska Srbije mora imati "neuporedivo veću snagu kako bi sačuvala slobodu“. Najavio je i da će se u naoružanju naći "mnogo vrsta dronova“.
Ipak, sve izjave predsednika o opremi nabavljenoj u tajnosti trebalo bi uzeti sa bar malo rezerve. Nabavka opreme i naoružanja strogo je regulisana zakonom i praktično je nemoguće sakriti da je nešto kupljeno, kako od domaće tako i od strane javnosti. U suprotnom, moglo bi se sumnjati da je reč o nekoj vrsti nelegalne trgovine. A za time nema potrebe. Poslednji put kada je Srbija, odnosno SR Jugoslavija, tome pribegavala bilo je sredinom ’90-ih godina prošlog veka kada zbog međunarodnih sankcija nije bilo moguće nabavljati naoružanje i vojnu opremu legalnim tokovima.
Tako su se u naoružanju Vojske Jugoslavije, ali i MUP-a Srbije, na volšeban način tada našli helikopteri Mi-17 i Mi-24, koji su obilato korišćeni tokom sukoba sa OVK-om na Kosovu. Pomenute letelice nabavljene su u Ukrajini, a plaćene su novčanim transakcijama izvršenim sa Kipra.
Danas je situacija drugačija. Na kraju krajeva, Srbija nije krila ni kada je nabavljala lovce MiG-29, ni helikoptere Mi-35 i H-145M, kao ni kineski protivavionski sistem FK-3. S ponosom je predstavila i tenkove i oklopna vozila koje joj je donirala Rusija. Štaviše, kupovina novih lovačkih aviona tipa "rafal“ od Francuske objavljena je na sva zvona.
Izvoz – stop
Aleksandar Vučić izjavio je da Srbija danas ne izvozi ništa od municije.
"Sada smo sve zaustavili. Moraju da budu specijalne odluke ako će nešto da ide. Municija ide u naše kasarne i naše stokove“, rekao je.
Odgovarajući na pitanje N1, on je kazao da je "jedna situacija šta smo izvozili posle 7. oktobra 2023. godine i terorističkog napada Hamasa na Izrael“, a da je danas druga situacija.
"Mi smo zaustavili bukvalno sve i šaljemo svojoj vojsci“, kazao je Vučić i istakao da Srbija nije nikada izvozila oružje, već samo municiju.
Naglasio je da od tog izvoza u Srbiji direktno živi 24.000 ljudi, a indirektno oko 150.000.
"Ja da ostavim 150.000 ljudi bez hleba neću, moj posao je bio da im otvorim tržište. Otvarao sam im skoro sva azijska tržišta, američko tržište. ’Prvi partizan’ izvozi vrhunsku municiju u SAD, oni to i potroše jer je to vrhunska municija“, kazao je predsednik Srbije.
Ministarstvo odbrane dan kasnije je saopštilo da se, "u skladu sa instrukcijama predsednika republike, vrhovnog komandanta Vojske Srbije i predsedavajućeg Saveta za nacionalnu bezbednost Aleksandra Vučića, obustavlja izvoz naoružanja i vojne opreme proizvedenih u Republici Srbiji“.
"Ubuduće za izvoz naoružanja i vojne opreme proizvedenog u fabrikama odbrambene industrije, pored saglasnosti ostalih nadležnih ministarstava i agencija, biće obavezna i saglasnost Saveta za nacionalnu bezbednost u skladu sa članom 16. stav 4. Zakona o izvozu i uvozu naoružanja i vojne opreme“, navodi se u saopštenju Ministarstva odbrane.
U navedenom članu piše da ministarstvo nadležno za poslove spoljne trgovine može u postupku odlučivanja o zahtevu (za izdavanje dozvole) iz stava 1. ovog člana obaviti konsultacije sa drugim organima, organizacijama i agencijama nadležnim za primenu ovog zakona.
Vesti
30.05.2022. 21:10
"Vraćanje vojnog roka ne kosi se sa neutralnošću"
Vesti
05.05.2025. 13:10
Ako želite u specijalce, prijavite se, konkurs je otvoren (VIDEO)
Komentari
