Šta želi Podgorica?

Kada su ga negde u drugoj polovini devedesetih godina novinari na konferenciji za štampu pitali za mišljenje o učestalim zahtevima crnogorskog rukovodstva (čitaj Mila Đukanovića) da se „preurede odnosi“ u SR Jugoslaviji, jer je Podgorica, prema njihovom mišljenju, bila u neravnopravnom položaju u odnosu na Beograd, Vuk Drašković, lider Srpskog pokreta obnove, tada najjače opozicione partije u Srbiji, dugo je izbegavao da pruži odgovor.

Vajkao se da ga ne pitaju to, da „nije to sad tema“, jer je tadašnja srpska opozicija imala preča posla – učvršćivanja vlasti u tek osvojenim opštinama posle lokalnih izbora koje je Milošević pokušao da pokrade.

Sve odmahujući rukama, gotovo je preklinjao: „Ma, nemojte me to pitati.“ Uporni novinari, međutim, nisu odustajali. Priteran uza zid, Drašković, koji u tom trenutku ni u mislima nije mogao da ima kako će desetak godina kasnije biti šef diplomatije, nakratko se zamislio, pogladio bradu, okrenuo se i krajnje nediplomatskim rečnikom obratio se znatiželjnom novinaru: „Kada me već vučete za jezik, reći ću vam moje mišljenje. Ni manjeg k...., ni veće dreke!“

Dve i po decenije kasnije dreka iz Podgorice je ostala, a poslednji krik odlazeće garniture DPS-a predstavlja proterivanje ambasadora Srbije iz Podgorice. Ambasador Vladimir Božović proglašen je za personu non grata 28. novembra i od njega je zatraženo da napusti Crnu Goru.

Usmena upozorenja

„Nakon dužeg i kontinuiranog mešanja u unutrašnje stvari Crne Gore, ponašanja i izjava nespojivih sa uobičajenim i prihvatljivim standardima obavljanja diplomatske funkcije, nakon više usmenih i pisanih upozorenja na neprihvatljivost ovakvog ponašanja, juče je ambasador Božović nelegalnu i nelegitimnu Podgoričku skupštinu 1918. nazvao ’oslobođenjem’ i ’slobodnom voljom’ crnogorskog naroda, čime je još jednom, na najdirektniji način, omalovažio državu koja mu je dala diplomatsko gostoprimstvo“, navodi se u saopštenju crnogorskog Ministarstva spoljnih poslova.

Time je, kako ocenjuju, unizio i najviše zakonodavno i predstavničko telo - Skupštinu Crne Gore, koja je 29. novembra 2018. godine usvojila Rezoluciju o poništenju odluka Podgoričke skupštine kojima je, kako tvrde, ukinut dotadašnji suverenitet Crne Gore, njena teritorija prisajedinjena Kraljevini Srbiji i nasilno detronizovan kralj Nikola Petrović Njegoš. Ovakav potez crnogorskih vlasti usledio je kao reakcija na Božovićev istup na skupu „Parlamentarizam u Crnoj Gori i dani ujedinjenja“, sa kojeg je pozvao na građenje dobrih odnosa između dve države „na temeljima svoje slavne istorije i prošlosti”.

„Takva istorijska podsećanja treba da nam služe da budemo braća, prijatelji, najbliže komšije, da budemo zajedno u ljubavi, da budemo okrenuti jedni ka drugima i da se međusobno poštujemo i pomažemo“, naveo je Božović i istakao da treba da gradimo bratske i prijateljske odnose, uvažavajući jasne i nepobitne činjenice, sa pravom da ih možda i različito gledamo, poimamo i tumačimo.

Povezane vesti - Falsifikatori

„Velika i slavna Mojkovačka bitka, kao primer hristolike žrtve za svog bližnjeg i za slobodu, bila je uvod u oslobođenje Crne Gore i Podgoričku skupštinu - kao slobodan izraz narodne volje za ujedinjenje sa bratskom Srbijom. Bez obzira na neko novo njihovo gledanje, emocije i odnose koje može izazvati neki događaj iz prošlosti, moramo se sa dužnom pažnjom i poštovanjem setiti svih tih ljudi, njihovih dela i to uzeti kao istorijsko pamćenje koje nam samo može poslužiti za dobro u sadašnjosti i budućnosti“, rekao je Božović.

Božović je, doduše morao da zna da se, kako je to ocenio spoljnopolitički analitičar i novinar Boško Jakšić, „u ocenama o Podgoričkoj skupštini kreće po minskom polju”, te da je reč o potezu koji se može tumačiti kao nediplomatski.

“Ambasador i njegovo ministarstvo treba da znaju da su takve ocene o Podgoričkoj skupštini iritantne i za sadašnju vlast u Podgorici, ali su iritantne i uvek jer je crnogorsko društvo podeljeno. Nije posao Božovića da daje ocene o kvalitetu i istorijskim dometima o nečemu što se dešavalo pre jednog veka. Ona vlast koja ne želi da uđe u konflikte, ona svog diplomatskog predstavnika savetuje da se toga kloni“, ocenio je takođe Jakšić u izjavi za N1, ali uz ocenu da je odluka o proterivanju preterana i prenagljena.

Odgovor na to kako crnogorske vlasti tumače njegove stavove Božović nije dugo čekao, jer je već sledećeg dana dobio poruku da je nepoželjan i da bi trebalo da se vrati u Srbiju.

Zanimljiv je, međutim, trenutak u kojem se odlazeća vlada u Podgorici odlučuje na ovako radikalan diplomatski potez. Dešava se to samo nedelju dana pre očekivanog izglasavanja nove vlade u kojoj prvi put posle tri decenije neće biti predstavnika Demokratske partije socijalista Mila Đukanovića.

Kome sada odgovara dizanje tenzija? Zbog čega neko toliko radikalizuje situaciju bez potrebe i kao da ciljano od Srbije pravi neprijatelja, iako niko u Beogradu to nije i ne želi da bude? Zbog čega bi neko takav potez ostavio u amanet novoj vladi koja bi, bar prema očekivanjima iz Beograda, trebalo da poradi na normalizaciji odnosa između dve države?

Ostavljaju probleme

A upravo to je, prema oceni nekadašnjeg šefa srpske diplomatije Vladislava Jovanovića, jedan od glavnih razloga za ovaj potez odlazećeg ministra spoljnih poslova.

„Odgovori na pitanje šta hoće Crna Gora od Srbije nameću se sami. Neki su vidljivi, neki su manje vidljivi. Oni vidljivi ukazuju na to da prethodna vlada želi da novodolazećoj garnituri ostavi što više problema kako ona ne bi bila u stanju da se dubinski pozabavi onim što je prethodnih 30 godina rađeno. Jer, ako bi to počeli da rade, velika je verovatnoća da bi došlo do diskvalifikacije ljudi iz bivšeg režima, a možda bi neki završili i u zatvoru“, kaže Jovanović za „Ekspres“.

Povezane vesti - Sigurnu mafijašku luku ruši samo reforma ANB

Na to da iza svega postoji nekakav plan, prema Jovanovićevom mišljenju, ukazuje i to što ovakve poteze povlači tehnička vlada koja po pravilu ne bi trebalo da se bavi takvim stvarima.

Njen posao bi, prema rečima sagovornika „Ekspresa“, trebalo da bude samo da olakša preuzimanje vlasti novom ministarskom sastavu, a ne da joj otežava posao.

„Nije reč samo o nastojanjima odlazeće vlade. Ima tu i interesa krugova koji nisu iz Crne Gore. Njihov je cilj da se nova vlast ne učvrsti previše, pre svega zbog straha da bi u tom slučaju mogla da uradi nešto suprotno njihovim interesima. A to se pre svega odnosi na odluke odlazeće vlasti u vezi sa priznavanjem nezavisnosti Kosova i ulaska Crne Gore u NATO i to bez referenduma“, kaže Jovanović.

Cilj je, dakle, prema njegovim rečima, što više vezati ruke novoj vlasti kako ona ne bi mogla da se bavi stvarima iz prošlosti. Istovremeno im se daje do znanja da ni oni sami neće biti slobodni da rade baš sve što požele, odnosno da „neće biti revizije nekih postupaka koji su rađeni u interesu pre svega onih snaga koje nisu u samoj Crnoj Gori“.

Na pitanje da li to onda znači da je proterivanje ambasadora Božovića, zapravo, urađeno po diktatu sa strane, Jovanović ocenjuje da pre svega može da se govori o različitim vidovima podsticanja na poteze koji bi otežavali položaj nove vlade.

Prema Jovanovićevim rečima, simptomatično je i da je tehnička vlada odbila da se povinuje željama i očekivanjima iz Evropske unije da, kao što je Srbija povukla recipročnu odluku o proterivanju crnogorskog ambasadora u Beogradu Tarzana Miloševića, povuče odluku o proglašavanju ambasadora Božovića nepoželjnom osobom.

Povezane vesti - Đe se đenu čojstvo i junaštvo

„To baš i nije nešto što bi se moglo očekivati od zemlje koja pretenduje na članstvo u Evropskoj uniji“, primećuje Jovanović.

Iz svega bi se, dakle, moglo zaključiti kako je u svemu ovome Srbija samo kolateralna šteta nastojanja odlazeće crnogorske vlasti, ali i nekih drugih krugova, da oteža situaciju naslednicima DPS-a, prikrije sve što je rađeno u prethodne tri decenije, ali i dodatno radi na podizanju tenzija između nekadašnja „dva oka u glavi“.

Nismo se mešali

„Srbija zaista ničim nije isprovocirala ovakav postupak, nije se mešala u unutrašnje stvari Crne Gore... Videćemo kako će se prema svemu postaviti nova vlada koja bi trebalo da bude izglasana u petak. Sigurno je samo da određenim krugovima nikako ne bi išla u korist normalizacija odnosa Beograda i Podgorice, jer bi to moglo da dovede u pitanje sve što je crnogorska vlast do sada uradila, pre svega kada je reč o njenoj kosovskoj politici“, zaključuje Jovanović.

I dok se sa jedne strane u Crnoj Gori zaista osnovano može govoriti o poštovanju prava tamošnjih građana koji se izjašnjavaju kao Srbi, gotovo groteskno zvuči ocena Crnogorske nacionalne zajednice Beograda da je položaj Crnogoraca u Srbiji „nikad gori“.

Maliciozni bi rekli da im verovatno smeta što je ponestalo direktorskih mesta u srpskim firmama ili je možda opao kvalitet ponude stanova na beogradskom Vračaru, ili pak kafa u „Moskvi“ više nije tako dobra.

Povezane vesti - Od delije do đetića i nazad

Šalu na stranu, ako je to u ovom slučaju moguće, tek iz Crnogorske nacionalne zajednice podsećaju da je broj Crnogoraca opao sa 150.000, koliko ih je bilo 81. godine, na sadašnjih 37.000. Uzrok takvog stanja je, kažu, nebriga same države Crne Gore, a kako poručuju, ne očekuju ni od nove vlasti bolji odnos.

„Uzroka takvog stanja ima više, i subjektivnih, i nebrige same države Crne Gore koja poslednjih 30 godina od srpskog nacionalizma nije poklanjala mnogo pažnje položaju Crnogoraca i uopšte identitetu - kazao je za RTCG Mirko Zečević, predsednik Crnogorske nacionalne zajednice Beograd.

A iz izjave potpredsednice Crnogorske nacionalne zajednice Beograd Jelene Đurović, koja ističe da se oni u Beogradu osećaju vrlo nesigurno, moglo bi da se zaključi kako je položaj Crnogoraca u Beogradu nalik onome koji su Jevreji imali u nacističkoj Nemačkoj.

„Mi pogotovo u Beogradu nemamo način ni da se sretnemo ni da se vidimo, nemamo prostorije, naša ambasada je silovana grafitima, ne možemo da uđemo tamo, mi se osećamo kao zečevi koji ako neko krene da nas napadne niko se ne bi radovao, ali nikoga ne bi interesovalo“, kazala je Đurovićeva.

Više pročitajte u štampanom izdanju Ekspresa. . .