Vesti
11.05.2025. 22:44
Vesti
12.05.2025. 17:40
Slavko Brkić
U fokusu
Studentski protesti - drugi čin
Ono što su predstavnici vlasti najavljivali kao nešto što će se neizbežno dogoditi, što je jedan deo opozicije priželjkivao, a čega se drugi deo pribojavao, dok su istovremeno predstavnici studenata u blokadi govorili da to nije tema, konačno se i dogodilo. Studenti u blokadi pozvali su u ponedeljak 5. maja na raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora.
Vlast je uporno od početka protesta pre skoro šest meseci, koji su usledili posle pogibije 16 ljudi u padu tek rekonstruisane nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu tvrdila da se upravo to i krije u pozadini svega što se dešava u poslednjih pola godine.
Studenti u blokadi koji su proteste počeli uz četiri zahteva, od kojih nijedan nije bio vezan niti za raspisivanje izbora ili formiranje prelazne vlade, takve su ocene uporno odbacivali. Sada, međutim, izbore traže uz obrazloženje da je to jedini način da budu ispunjeni njihovi prvobitni zahtevi, a koji se, pored ostalog, tiču objavljivanja kompletne dokumentacije o rekonstrukciji nadstrešnice, ali i procesuiranja odgovornih za njen pad. Aktuelna vlast, tvrde, to nikada neće uraditi.
"Tražimo momentalno raspuštanje Narodne skupštine i raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora u skladu sa članom 109 Ustava Republike Srbije“, objavili su studenti u blokadi na društvenoj mreži Iks.
"Pozivamo narod da podrži listu kojoj će studenti u blokadi svih visokoškolskih ustanova na teritoriji Srbije preneti svoje poverenje, kako bi na terazijama pravde prevagnula istina“, navedeno je u objavi.
Predstavnici vlasti, očekivano, ali i ne toliko decidno odbacuju studentski zahtev kao nelogičan (Ana Brnabić), ali i upozoravaju da "vlada ima stabilnu većinu“ te da "oni koji traže izbore ne razumeju da to može da bude kraj njihovog sna da mogu nešto da urade na tim izborima“ (Ivica Dačić).
Obraćajući se iz Moskve, gde je prisustvovao obeležavanju 80 godina od pobede nad fašizmom, Aleksandar Vučić rekao je da je nudio izbore početkom decembra.
"Nudio sam izbore mislim 11. decembra, izvinite ako sam pogrešio u dan ili dva. Tada sam rekao ʼimali ste četiri zahteva’, oni su rekli ʼmi se ne bavimo politikom’. Onda smo izašli i rekli – ovo je ono što mi imamo, ispunili smo zahteve, pokazali poštovanje. Oni su mislili da su dovoljno silni i će nekakvom prisilom da dobiju vlast, praveći se naivni i blesavi da to ne žele“, rekao je Vučić za RTS i istakao da više nemamo veliku političku krizu, te da je ona bila nametnuta i plaćana spolja.
Predsednik je naveo i da su "izbori bili izdaja pre tri meseca“.
"Sad hoće da pretvore državne fakultete u partijska sedišta, opštinske odbore i da se onda bavimo politikom. Oprostite, to je čisti kriminal po Ustavu i zakonima ove zemlje i nije slučajno da je dekan Pravnog fakulteta podneo ostavku jer je znao da će biti odgovoran za taj kriminal“, rekao je Vučić i upitao od koga studenti traže izbore jer sa njim, kako je naveo, neće da razgovaraju.
"A onda od koga to traže? Za mene su rekli da sa mnom neće da razgovaraju jer sam nenadležna predmetna institucija, je li tako? Ja sam nenadležna predmetna institucija, neka im te izbore, u skladu sa Ustavom, raspiše neko drugi. Na njihovu žalost, raspisujem ih samo ja“, rekao je predsednik Vučić.
Vučić je na kraju poručio da se neće dugo čekati na izbore.
"Neće dugo čekati na izbore, nek se pripremaju za izbore. Kad će da budu? Onda kada nenadležna predmetna institucija to bude potpisala“, zaključio je Vučić.
Vesti
08.05.2025. 10:21
"Možda Vučić izađe u susret studentima i raspiše izbore, ali..."
Vesti
06.05.2025. 11:00
Studenti u blokadi: "Mi se nećemo kandidatovati"
Činjenica je da ovaj zahtev studenata u blokadi znači potpunu promenu društvene perspektive i ambijenta.
"Sve do sada ovo su bili pre svega društveni protesti. Sa ovim zahtevom, oni dobijaju političku artikulaciju“, ocenjuje za "Ekspres“ Bojan Klačar, izvršni direktor Centra za slobodne izbore i demokratiju.
Njegova je procena da vlast neće brzo reagovati na ovakav zahtev studenata u blokadi, naročito ne na način da brzo raspiše vanredne parlamentarne izbore, pre svega zbog toga što vlast ima dosta razloga zbog kojih ne mora to da uradi.
Osim stabilne većine u parlamentu, tu su i drugi razlozi, među kojima je, prema njegovom mišljenju i to da je pozicija vlasti danas mnogo stabilnija i jača nego pre mesec dana i velikog martovskog protesta u Beogradu, da su pritisci na nju slabiji...
"Drugo, ne treba očekivati izbore pre nego što se dovrši konstituisanje i formiranje tzv. Pokreta za narod i državu u smislu njegovog ustrojstva kao organizacije koja bi učestvovala na izborima. Jer mislim da će na sledećim izborima mesto Srpske napredne stranke da zauzme upravo taj pokret“, kaže Klačar.
Kao datum formiranja pokreta, inače, slovi 28. jun, odnosno Vidovdan.
Klačar, međutim, veruje i da vlast upravo zbog toga neće u potpunosti da zatvori vrata opciji raspisivanja vanrednih zbora, ali ne pre jeseni.
Sa druge strane, zanimljiv je položaj u kojem će da se nađu opozicione stranke, a pre svega u svetlu ideje studenata u blokadi kako bi trebalo da bude formirana izborna lista koju bi oni podržali. Na njoj ne bi bilo studenata, ali bi de facto studenti bili ti koji bi odlučivali o kandidatima koji bi se na njoj našli.
"Stranke opozicije su sada u situaciji da od njih ništa ne zavisi. Drugi diktiraju poteze koje će da vuku. Da izdejstvuju raspisivanje vanrednih izbora ne mogu, pokušali su. I sada imaju dve opcije i obe su za njih u suštini vrlo nepovoljne“, kaže Klačar.
Prva je, kako kaže, da podrže listu koju bi sastavljali studenti, na kojoj ne bi bilo njihovih predstavnika, ali bi na taj način sebe u dužem vremenskom periodu osudili na delovanje van parlamenta.
"Ja, naime, ne verujem uprkos pričama o tome da bi posle eventualnih vanrednih izbora brzo usledili novi, pod novim izbornim uslovima koje bi pripremila eventualno ta neka nova vlada. Nisam siguran da to može tako brzo da se desi. A ako ostanu van parlamenta, to će da oteža njihovo funkcionisanje, ostaviće ih bez resursa“, objašnjava Klačar.
Druga opcija koju navodi je da opozicione stranke ipak odluče da izađu na izbore, samostalno ili u koalicijama, ali bi time rizikovali da ih birači kazne jer bi to mogli da shvate kao "otkidanje“ glasova pretpostavljenoj "studentskoj listi“. Jer, činjenica je da je popularnost studentskog pokreta u poslednjih pola godine i te kako prestigla popularnost celokupne opozicije.
"Na kraju krajeva, i u tom slučaju mogli bi da završe kao vanparlamentarna opozicija“, dodaje Klačar.
Biće da je na to mislio i malo pre pomenuti Ivica Dačić.
Postoji i treća opcija za opoziciju, navodi Klačar, a ona bi mogla da se sastoji iz dve varijante. Prva je da probaju da skrate vreme koje bi proteklo između traženih vanparlamentarnih izbora i onih koji bi trebalo da uslede posle njih, kako ne bi potpuno izašli iz fokusa javnosti.
Druga varijanta je da probaju da nađu nekakav model saradnje sa studentima, na način kako je to, manje više, dogovoreno za predstojeće lokalne izbore u Kosjeriću, te da se na toj listi, koja ne bi bila stranačka, nađu i njihovi kadrovi, ali bez "partijske deklaracije“.
"A to bi mogli da budu ili ljudi koji su prepoznatljivi u lokalnim sredinama, ili eksperti, ali koji su i stranački opredeljeni...“, kaže Klačar.
Sve u svemu, ocenjuje Klačar, pozicija u kojoj su se našli, vrlo je teška i može se opisati kao "politički tamni vilajet“.
Ovo je, naravno, tek početak igre. Studenti, uz objašnjenje prilično komplikovanog i kompleksnog načina na koji žele da sastave listu, najavljuju njeno saopštavanje u roku od već dve nedelje. A kad to urade, sasvim je sigurno da će ljude koji se na njoj budu našli izložiti "baražnoj vatri“ stranaka vladajuće koalicije i onih njima bliskih.
Uz to, neće verovatno biti dovoljno samo da saopšte imena svojih kandidata, već će morati da uz njih predstave i program koji nude. A to će biti još jedan izazov za njih i potencijalno dobra meta za predstavnike vlasti.
Lokalni lakmus
Početkom juna mogao bi da usledi prvi test odnosa vlasti sa jedne strane i studenata u blokadi i opozicije sa druge strane, a to su redovni lokalni izbori u Zaječaru i Kosjeriću.
"To jesu prvi izbori posle početka protesta i faktički će kampanja za te izbore u celosti da se sprovede za vreme protesta i krize u kojoj se Srbija nalazi. Njihovi rezultati će zbog toga svakako biti vrlo zanimljivi jer će se moći steći ilustracija kako se protesti reflektuje na podršku strankama. To će biti ilustracija, ne i test, koji se može interpolirati na ishod parlamentarnih izbora. Ključnu stvar koju ćemo videti nakon ovih izbora jeste da li je i u kojoj meri ugrožena politička legitimacija Srpske napredne stranke“, ocenjuje Bojan Klačar, izvršni direktor CeSID-a.
Vesti
07.05.2025. 14:55
Anketna komisija o padu nadstrešnice: "Istraga tužilaštva sužena, izuzet komercijalni ugovor"
Vesti
06.05.2025. 14:12
"Blokaderima zahtevi bili paravan, sve je od početka bila politika"
Vesti
06.05.2025. 10:38
Ivica Dačić o vanrednim parlamentarnim izborima
Komentari
