Preporuka za čitanje

Zašto je "babica" izabrana za najlepšu reč na Islandu

Ejdur Ava Olafsdotir rođena je u Rejkjaviku, 1958. Studirala je istoriju umetnosti na Sorboni i sada je predaje na Islandskom univerzitetu, gde je i direktorka univerzitetskog muzeja. Prvi roman, "Uzdignuta zemlja“, objavila je 1998, a pažnju kritike privukla je drugim romanom "Kiša u novembru“ za koji je dobila nagradu "Tomas Gvidmunson“.

Nakon toga objavila je još šest romana. Smatra se jednom od najvažnijih savremenih islandskih književnica.

Autorkine najprevođenije knjige su "Rosa Candida“ i "Hotel Tišina“, roman koji smo svojevremeno predstavili u ovoj rubrici. Obe knjige su nagrađivane i prevedene na više od 30 jezika. "Mis Islanda“ je takođe važna knjiga, koja je postigla uspeh u Francuskoj.

Ejdur Ava Olafsdotir je romansijerka koja je već više od četvrt veka prisutna i zapažena ne samo na islandskoj nego i na evropskoj književnoj sceni. Ona je svoje srednje ime uzela odajući počast slepoj francuskoj svetici iz srednjeg veka, benediktinki Avi, zaštitnici slepih.

Roman "Život životinja“ posvećen je ljudskom rodu, svim našim precima, savremenicima i potomcima i govori o drevnom zanimanju babice, koje pomažu porodiljama da donesu decu na ovaj svet i koje su odgovorne za njihov prvi udah, bez koga ne bi bilo ni poslednjeg. Jer da bi neko umro, mora živeti.

U anketi na Islandu, reč "babica“ 2013. proglašena je za najlepšu islandsku reč. Ne zna se da li je lepša po zvučnosti ili po značenju – etimološki se sastoji od dve reči – majka i svetlost. Dete u majčinom trbuhu raste u mraku i rođenje ga dovodi u kontakt sa svetlošću, od koje se ponekad nikad ne oporavi.

Ispostavlja se da je zanimanje babice štafeta koju je glavna junakinja dobila od svojih predaka. Da se babički esnaf nasleđivao s kolena na koleno, ali da je prvu vatru, onu olimpijsku, upalio muškarac babica – otac svetlosti iz koga su proistekle žene babice.

Babica mora da ima vešte ruke, kojima će da prihvati novorođenče u ovaj svet.

Danas babica izuzetno porađa izvan bolnice, što je u prošlosti činila stalno. Ali obe su iskusile mrtvorođenost, teške porođaje, postporođajne depresije, deformitete, traume i krhkosti.

"PISMA EMBRIONU": Od mučne IGRE SAVESTI do knjige

Jasna Kaluđerović

Scena 19.06.2025. 17:15

"PISMA EMBRIONU": Od mučne IGRE SAVESTI do knjige

Na Islandu, na kome pola godine caruje večna noć, ovaj zanat podrazumeva i savladavanje ekstremnih spoljašnjih prilika i izvanrednu orijentaciju, da bi se došlo do porodilje, jer mnoge su se babice u bespućima noći gubile i vrtele ukrug, ne stižući na svoj cilj. U ovoj zemlji kao da je bog razdvojio svetlost od tame pa su ova dva fenomena bitnija od toplote i hladnoće.

Kao što glavna junakinja romana Dija pomaže majkama da rode, tako i kitovi, delfini traže asistente među pripadnicima svoje vrste, koji im pomažu da donesu svoje mladunce na ovaj svet, jer ne mogu sami.

Mladunci kita i čoveka bespomoćni su i zavisni od majke gotovo godinu dana, što kod ostalih životinjskih vrsta nije slučaj. Naime, čovek od svih životinja na početku najsporije napreduje.

Autorka se zalaže za porođaje u vodi – koji su manje traumatični – jer beba iz tople plodove vode bezbedno prelazi u vode sveta. Neće se nasukati na suvom.

Mnoge životinje i biljke su otpornije i dugovečnije od čoveka. Drvo hrasta, koji je i kod nas sveto drvo, može doživeti pet ljudskih života.

Globalno otopljavanje, topljenje glečera, klimatske promene, mučenje životinja u zoo-vrtovima pozadinske su, ali stalno prisutne teme u knjigama Ejdur Ave Olafsdotir. Čovek uništava prirodu, a to se ljudskoj vrsti vraća kao bumerang.

Bojan Savić Ostojić o romanu "Lusi", o tome zašto ne bi preživeo nove devedesete...