Scena
10.09.2021. 08:35
Vesti
10.09.2021. 17:15
Tanjug
Jelena Milić
"Teroristički napad na SAD uticao i na Srbiju"
Osnivač Centra za evroatlantske studije Jelena Milić izjavila je da je teroristički naprad na SAD, koji se desio 11. septembra 2001. godine bila ogromna finansijska, politička, emotivna trauma pored ogromne državne traume gubitaka toliko velikog broja ljudi, bezbednosi udarac na koji se moralo odgovoriti.
Podsetila je u izjavi za Tanjug da je tada u terorističkim napadima u SAD poginulo skoro 3.000 ljudi, što je više nego u napadu na Perl Harbur i tada vojno neutralnu SAD, kada je poginulo 2.500 ljudi, i kada je odlučeno da uđu u Drugi svetski rat.
Napad je bio razlog i zašto su 2014. godine 83 zemalje ušle u globalnu koaliciju za borbu protiv ISIS i Srbija među njima, a što je od izuzetne važosti, između ostaog i zato što je to bio privi primer sarađne sa Nato na međunarodnom planu.
Sada 20 godina kasnije, sve jače su čak i škole razmatranja koje kažu da je tek ustoličena administracija Džordža Buša mlađeg imala opciju da ne bombarduje i ne ide u Avganistan, nego da razdvaja Talibane i Alkaidu i pokušava da dobije počinioce od samih Talibana i akcijama komandosa sanira neke stvari.
U fokusu
10.09.2021. 09:14
Buđenje džihadista
Dodala je da drugi smatraju da je rezultat dvadesetogodišnjeg ostanka u Avganistanu uspešan, jer od tog momenta u SAD nije bilo terorističkog napada takvih razmera, ali u Evropi jeste - Pariz, London, Madrid, Berlin.
Imajući u vidu da se teroristički napad dogodio nešto manje od godinu dana posle 5. oktobra, Milić kaže da se godinama pita šta bi bilo sa vladom Zorana Ðinđića i Srbijom da se to nije desilo.
"Pitam se šta bi se desilo da ogromna pažnja i fokus nije otišao na to kako će se odgovarati na te užasne terorističke zločine", rekla je Milić i dodala da postoji neshvatanje koliko je bilo teško u takvim okolnostima sarađivati sa Hagom i sprovoditi bilo kakve reforme u Srbiji.
"Koliko je za podršku takvom projektu nenasilne promene vlasti bilo potrebno da dalje ostanete partneri da novim strukturama pomažte ne samo finansijski i politički i bezbednosno, a sve se svelo na pritsak o privatizaciji. To je tužna konsekvenca, jeziv splet okolnosti kroz koji su tadašnja administracija i država Sbrija prošli", rekla je Milić i dodala da je ipak sada pametnije da se razmišlja kakve geopolitčke promene donosi odluka SAD da prekine sa beskonačnim ratovima.
Prema njenim rečima, sledi i deklasifikacija dela dokumenata o 11. septembru, o raznim sumnjama i okolnostima umešanosti trećih strana i nekordinaciji i nesintezi različitih agencija untuar Vlade SAD, obevaštajnih i političkih.
Milić kaže da između ostalog ti dokumeti pokazuju da su zvaničnici iz saudijskog Ministarstva za islam bili direktno upleteni u pomoć onima koji su vrbovali, dočekivali ih u SAD ...
Svet
01.09.2021. 09:40
"Odbijam da otvorim novu deceniju rata u Avganistanu"
Svet
26.07.2021. 18:00
Bajdenov Vijetnam
Sve to, kako kaže, ipak pokazuje da politički zapad, pre sega SAD, kad procene da im je neka država od strateskog interesa u stanju sa pogledaju neke slabosti, čak i velike slabosti poptu masakriranja novinara Kašogija.
"U stanju su da naprave i ogromne pomake u realizaciji stvari što je prostor za buduće pregovore oko Kosova", rekla je Milić i naglasila da je za Srbiju bitno kretaje u pravcu formiranja strateškog parterstva.
Kaže da je za Srbiju jako dobro što je i tada i sada sistematski bila uključena u globalne napore u borbi protiv terorizma.
"To je negde fakturisano", rekla je Milić i navela da se u Vašingtonskom sporazumu Beograd složio da sa Prištinom razmenjuje informacije iz baze podataka u putničkom saobraćaju, vezne sa američkim službama u okviru borbe protiv terorizma i prevencije dolaska terorista u SAD.
To pokazuje da je i Vašingtonski sporazum deo Abrahamovih sporazuma kojih se Bajden odriče ali i dugoročnih načina evakuacije iz Avganistana, rekla je ona i podsetila da je iz Kabula već evakuisano 140.000 ljudi.
Dodala je da smatra da je jedna od naučenih lekcija iz svega toga činjenica koliko je važno biti dobar u strateškim odnosima sa SAD.
Milić kaže da zato zabrinuta koliko javnost nije prepoznala značaj Vašingtoskog sporazuma.
"To nisu samo odrebde, sporazumi su teški, jer je Srbija za stolom nasledila vrlo limitiranu situaciju, ali su omogućili vrstu fleksibilnosti i trend drugačijeg pogleda na stavari. Stvari su metamorfozirale i u Avgasnitanu i na Kosovu i u evroazijskom svetu, i sve to daje prostor za novi pristup starim i okoštalim rešenjima", rekla je ona i naglasila da je po njoj Vašingtonski sporazum upravo to.
Komentari
