Toma Fila: "Plašim se onoga što sledi"

Bez obzira na godine i iskustvo, jasno mu je šta je prevagnulo. "Normalno, moja žena je bila i ostala protiv. ’Dokle ćeš’, kaže, ’da nešto radiš, kog đavola’. Još 2014. godine kada sam završio sa suđenjima u Hagu rešio sam da odem u penziju, da se povučem potpuno. Predao sam kancelariju Mihajlu Bakraču i Vladi Petroviću i povukao se. Otišao sam u vikendicu. Posle sedam dana jedina mogućnost je bila da ’ubijem’ ženu ili ona mene! Gde bre, gde sam ja naučio da sedim mirno? Ne, ne ide to...“

 Dakle, nešto je moralo da se radi. Zbog čega politika, a ne povratak advokaturi?

"Realno, u advokaturi sam stekao ugled, nikada skandal nisam napravio, ništa ukrao ili nekoga oštetio. Zato sam u poziciji da kažem ono što zaista mislim. Tu sam u prednosti. Pa, tri puta sam u Skupštini Srbije ustajao i govorio protiv iznetih predloga. Pričali su po ćoškovima da to nije trebalo da uradim. Jedini sam govorio da onaj Zakon o eksproprijaciji ne valja, a da tek ne valja Ustav. Rekao sam javno da ću glasati protiv. Sad, koliko se to Ivici dopalo ili nije... Nije mu se dopalo.“

 Nije komentarisao?

Ne. Kod nas je ipak neka demokratija. Ja sam im to i uveo.“

Pomenuste Hag. U danu kada izlazi ovaj broj "Ekspresa“ navršava se 16 godina od smrti Slobodana Miloševića. I dalje se spekuliše o pravom uzroku smrti.

"Nema tu ništa čudno, imao je anginu pektoris. Nekima je prosto potrebno da pričaju gluposti. Milošević je bolovao od angine pektoris, to je jedina bolest koju je imao. E sada – od čega je umro? Pa, umro je od iscrpljivanja. Pušio je, a imao je tamo u zatvoru sobu sa hrpom dokumenata, ogromne količine materijala je dobijao i bavio se time neprestano. Tako sam i ja naučio, kao i on – papiri, pregledanje papira i vođenje beleški. Isto je godište kao i ja, 20 dana mlađi. Poslednji koji ga je video bio je Momir Bulatović koji je trebalo da svedoči. Kada je Bulatović došao kod Miloševića, on mu je rekao ’Ne mogu s tobom da razgovaram, pričaj sa advokatima, iscrpljen sam, hoću da se odmorim’. Legao je da spava i nije se probudio. Nije tu bilo nikakvog otrova. Milošević je ubijen iscrpljivanjem.“

Toma Fila: "Dačić ima samo jednu manu..."

Izbori

Izbori

Vesti 24.02.2022. 17:13

Toma Fila: "Dačić ima samo jednu manu..."

Da li se SPS plaši rezultata izbora?

Zvezda padalica

Zvezda padalica

Vesti 05.02.2022. 07:05

Da li se SPS plaši rezultata izbora?

Više ga, ipak, SPS ne pominje, zaboravljen je.

"Ne, nije. Pominju ga, niko ga se nije odrekao od nas. Ali, dolaze novi, mladi ljudi. Ovi koji su nekada bili oko Miloševića danas su prilično neprimetni. Jednostavno, dolaze mladi, nije više ono što je bilo.“

Beograd je u percepciji većine isključivo najveći grad u Srbiji i regionu. Mali broj o njemu razmišlja kao o najvećoj „fabrici“ u ovom delu Evrope. Da li poznajete obim posla koji bi Vam dopao ruku ako biste postali gradonačelnik?

"Postoje ekipe ljudi koji se time bave. Nemam ideju da se namećem time što ću nešto da rušim ili da zidam. Postoje ljudi koji se time bave, imamo ih jer smo godinama deo vlasti. Jedino što bih hteo jeste da sve bude pošteno, da nastavim kako sam naučio u svom poslu. U ovoj advokatskoj kancelariji smo uvek primali sirotinju, sve koji su bili pogođeni, naročito političkom nepravdom. Tako nešto nikada nisam naplatio. Ni Jovanki Broz, ni Miloševiću, nikome koga sam branio zbog političkog progona. Ko god da je bio na vlasti. A branio sam progonjene i u vreme Miloševićeve vlasti, u Titovo vreme, kasnije... Ako budem gradonačelnik, primaću i pomagati ljude kojima je naneta nepravda. Eto, prilikom gostovanja na RTS-u kandidat jedne od stranaka opozicije mi je rekao ’Pa vi ste oštriji od mene’! A zašto ne bih bio? I ja hoću čist vazduh, da fekalije ne idu u Savu i Dunav... Time ću da se bavim. A prvo što me interesuje jeste da se očisti Beograd, da ne bude crn kao ’Beograđanka’ koju smo zbog boje nekada zvali udovica.“

Mislite li da kao pojedinac imate veći "kapacitet“ nego SPS, koji je dugo u opsegu od sedam do devet odsto glasova na izborima?

"Od 10 do 11 odsto, tu je.“

Da li kao Toma Fila odskačete iznad tih 11 odsto koje navodite?

"Vidite, prema istraživanju se trenutno nalazim negde oko 10 odsto podrške u Beogradu, dok je stranka na oko šest procenata. Malo sam popularniji, tako se dešava... Osnovno je da SPS, sa svim opterećenjima odranije, nije dovoljno jak da bi sam vladao. I mi uz nekoga idemo. Dobićemo na izborima 14 odsto glasova, mada bih lično i sa 11 odsto bio zadovoljan. Iskreno vam to kažem, nije ovo propagandna priča. Uglavnom, imamo više glasača po Srbiji nego u Beogradu i zato je moja borba ovde velika.“

Otkrijte tajnu, ko su pouzdani glasači SPS-a?

"U svakom slučaju, nisu bogataši. Oni su privrženi drugim strankama. Nama je naklonjen neki srednji sloj i sirotinja. Bogataša kod nas nema.“

Kako ih nema, za kratko vreme uspeli ste da sakupite pola miliona evra za kampanju?

"Znam, ali svi su davali koliko je ko mogao. To je malo para za mnogo ljudi. Šta je, recimo, pola miliona evra za jednog Karića? Ne bi on to ni primetio...“

Ne znam, nisam video pola miliona evra.

"Pogledajte vile koje ima. Jednu da proda, dovoljno je nama za kampanju. Naši su članovi izdvajali svoje pare. I svi poslanici su dali svoje donacije. Ja, eto, ne primam platu, nisam hteo. Zašto bih je i primao? Advokat sam, zaradio sam, a i nasledio sam, dovoljno za do kraja života.“

Da li Vas i dalje traže kao advokata?

"Traže me lično, ali ja više ne idem. Primim u kancelariji stranku pa preporučim nekog od svojih mlađih kolega. U sud dugo ne idem. Znate, sa 81 godinom da ulazim u sudnicu nema smisla. Tamo su mladi od 30, 40 godina. Video sam odavno da imaju puno poštovanja prema meni. Nije to onda advokatska borba. Ne možete se boriti sa 81 godinom protiv nekog ko ima 30.“

Nije izazov?

"Nije, nije.“

A šta Vam tokom advokatske karijere nije bilo potaman?

"Pretnje. Najviše sam ih dobijao kada sam Jovanku Broz zastupao. Na vlasti su bili Stane Dolanc i ta kompanija. Pokušavali su da me zastraše, slali svoje emisare. Nisu uspeli, naravno.“

Koje vrste pretnji su Vam upućivane?

"Da će mi uraditi ovo ili ono, da će mi poslati poreznike, da ću da budem uhapšen, da može da se desi da me neko i ubije. Bilo je i dobronamernih ljudi koji su mi govorili ’šta će ti to, najbolje da to batališ, šta će ti ta Jovanka Broz, ona je neprijatelj...’ Naravno, Jovanka je još davno došla kod mog oca i prenela da joj je Tito rekao ’ako budeš u problemu, obrati se Filoti Fili jer se on nikog ne plaši’. Tada sam još bio mali.“

Kako Vam sada izgleda stranačka svakodnevica? Šta radite, kako animirate članstvo i glasače?

"Imamo mlade i sposobne ljude koji pričaju o tome šta je učinjeno i šta nameravaju da rade. Rekao sam vam da nemam nameru da se u to mešam. Mene interesuju ljudska prava i to je jedino čime ću se baviti. Da sam se angažovao na republičkom nivou, onda bih svakako više govorio o borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije. To je rak-rana ove zemlje. Gde god prođete Srbijom – svuda ćete to čuti.“

Da li biste to uradili i da nekog stranačkog kolegu uhvatite s "prstima u medu“?

"Verujte mi da bih. Čak i kada bih uhvatio nekog iz svoje advokatske kancelarije. Prošao sam svašta u životu. Kod advokata, generalno, samo plaćanje poreza nije baš najčistije. To jeste. Ali, da vidim ili saznam da je neko primao mito, da na to ne reagujem, to mi je nezamislivo. Družio sam se i sa sudijama, pa se događalo da mom klijentu izrekne najstrožu moguću kaznu da ne trepne. Radi po zakonu, niti se nervira on, niti ja. Pa šta ako se družimo? Nije bilo prljavih dogovora niti pritisaka. Toga jednostavno nije bilo. Ja sam radio krvne delikte i niko mi se nije mešao. Sada se svi mešaju. Komunisti su imali po jednog svog sudiju, pa čim on dobije predmet jasno vam je koliko je sati. Sve drugo je bilo u redu.“

U poslednje vreme stiče se utisak da su predstavnici SPS-a uzleteli u javnim nastupima, da su nekako osokoljeni, ubeđeni u dobar rezultat na izborima i potom osvajanje važnih političkih funkcija?

"Mi smo stavili taj slogan ’Ivica Dačić – premijer Srbije, Toma Fila – gradonačelnik Beograda’ jer verujemo da ako budemo imali dovoljan broj glasova to možemo i da tražimo. Zaista smatramo da Ivica Dačić može da bude premijer. Lično, mislim da je on najinteligentniji i najiskusniji političar, to sam milion puta rekao, i zvanično i kako god hoćete, da bi bio najbolji predsednik vlade. I da bi taj tandem sa Vučićem kao predsednikom države napravio nešto. E, sada se ’pokrenuo’ i Bajatović jer je tema Rusije u prvom planu, svi pričaju o nafti i gasu. Da je došlo do nekih štrajkova u prosveti, pričali bi o Branku Ružiću.“

SPS svojim stavovima odskače u odnosu na državu kada je problem Ukrajine u pitanju.

"Jeste. Dosta je proruski orijentisan SPS, gledao sam kako 13.000 ljudi u nedelju 6. marta na našem skupu skandira Rusiji. Ne mislim da je potrebno uopšte skandirati, iako sam rusofil po prirodi. Ali, hrišćanin sam, pravoslavac, nije mi blizak nikakav rat, a kamoli sa Ukrajincima koji su nam isto prijatelji, dragi ljudi. Na kraju, ne zaboravite da su i Ukrajinci 1945. godine oslobađali Beograd, taj njihov Drugi korpus. Ne možemo da kažemo da su Rusi potpuno u pravu što su napali Ukrajinu. Razumem zašto su napali, ali ne odobravam napade. Nije to dobro.

Biće velikih problema. Inače u životu nisam optimista, stalno me u okruženju kritikuju da ’govorim crno’. Što se tiče politike u svetu i ovoga što se sada događa, ne znam... Do izbora ćemo moći ovako ili onako, ali posle nisam siguran šta će da bude.“

Teško da ćemo na duži rok moći da vodimo politiku koja nama najviše odgovara?

"Mnogo teško. Bogami, posle izbora... Da vam kažem, onaj Napoleonov maršal je rekao ’sve se može osvojiti bajonetima, ali na bajonet ne može da se sedne’. Bojim se da ćemo doći u situaciju da nas neko primorava da sednemo na bajonet.“

Imate li saznanja šta nas očekuje: pritisci, ucene, zahtevi...?

"Sigurno je da će toga biti. Jedina smo zemlja u Evropi koja nije uvela sankcije Rusiji. S druge strane, ako uvedemo sankcije, izgubićemo Kosovo. Mnogo je gadno. Verujte. Plašim se toga, znate i svi vi. Ne znam kako ćemo.“

Nemate ideju šta bi moglo da se uradi?

"Ne znam, ali se bojim za ovu zemlju. Imam ovoliko godina, baš me briga da li ću da umrem sada ili za godinu dana. Nije to bitno. Ali ovaj narod.... Nije floskula, dužan sam i Beogradu i Srbiji, sve sam uradio u životu, postigao ime, ovu lepu kancelariju, imovinu stekao, pa kako bi moglo da me ne interesuje šta će biti sa Srbijom! Da pobegnem? Pa mogao sam da odem u Grčku kada sam hteo, imam familiju tamo. I deda mi je rođen u Grčkoj, mogu da dobijem državljanstvo kad hoću. Ne treba mi. Srbija mi treba! Zato brinem. Ali, nemam rešenje za problem koji nas je snašao. Daj bože da ga neko ima.“

Idealan scenario bio bi da se rat u Ukrajini okonča ovog trenutka, ali je to, po svemu sudeći, neostvarivo u dogledno vreme.

"Postoji nada svih nas da će to da se desi. Međutim, niko od nas nije uspeo da shvati šta se sve događa. To što Rusija kaže da hoće da razoruža Ukrajinu, da priznaju Krim da je deo Rusije, to je priča za koju verujem da očekuju. Ali, koji su konačni ratni ciljevi, dokle će ovo da traje, to, mislim, ne zna niko. Svi smo se nadali da će ratni sukob da se završi za tri, četiri, sedam dana, ali on traje. Kako god, oni koji budu došli na poziciju odlučivanja u Srbiji, neka im je bog u pomoći. Ne vidim rešenje. Ali, možda sam ja samo pesimista po prirodi.“

Vaša stranka uspešno pliva na ovom talasu. Kažete i sami da je proruski orijentisana. Da li je to okolnost koja bi trebalo da ukaže na neophodnost da se nađete u pobedničkom timu posle izbora?

"Bez nas nema uspešne vlasti. Ali, mislim isključivo na koaliciju sa naprednjacima jer su oni na istoj poziciji.“

Kada sagledate trenutne nevolje, one kojih je ranije bilo i izvesno će nekih drugih biti u budućnosti, zašto se ljudi uopšte odlučuju za bavljenje politikom kada su svesni da će doći u situaciju u kojoj je nemoguće donositi odluke samo na osnovu ličnog uverenja?

"Ne znam. Ja sam četiri, pet godina u SPS-u, od početka sam bio uz Slobodana Miloševića, ali nikada nisam hteo da se bavim politikom. Moje ime je bilo dovoljno da podigne rejting. To je suština. I šta drugo da uradim? Ali, opet ponavljam, kada bih pobedio u trci za gradonačelnika pokušao bih da se bavim samo ljudskim pravima. To najbolje znam. A da se bavim time kuda bi trebalo da ide koja linija metroa, da rušim neke zgrade ili zidam nove, premeštam spomenik, da procenjujem da li nešto vredi ili ne vredi... ne pada mi na pamet. Postoje ljudi koji odlično znaju taj deo posla.“ 

Šta čujete od ljudi mimo politike, kakav im je kvalitet života, kako razmišljaju, da li misle da bi vlast trebalo da se menja ili ne?

"Moj stav je jednostavan – kako narod kaže. Ako narod bude glasao na drugi način, moje je da prihvatim. Jedino ne prihvatam da mi, uslovno rečeno, intelektualci, budemo uvek u opoziciji. Ovde u najvećem broju ne postoje intelektualci koji su za vlast, pa kakva god vlast bila. To znam i iz istorije. I kada su bile demokrate na vlasti, oni su bili protiv. Kada su bili socijalisti, takođe su bili protiv. Uvek su protiv. Taj takozvani krug ’dvojke’ koji je neko proglasio intelektualnim... Pa, ja sam čitavog života u krugu ’dvojke’. Neka narod odluči. A šta narod odluči, to je demokratija. Ako bude glasao za naprednjake, naravno da je u redu. Ako ne bude tako glasao, opet je u redu. Oko toga ne bi trebalo gubiti vreme. Naš problem sada je spoljna politika, a ne unutrašnja.

U samoj Srbiji mi malo smeta što se više ne daje akcenat na privatne preduzetnike srpskog porekla, da se njima pomogne. Da se pomognu i pokrenu mala i srednja preduzeća. Jer, kada vi dovedete veliku stranu firmu ona zaposli 400-500 radnika i gotovo. A mi imamo 50.000 preduzetnika u zemlji. Neka svako od njih dodatno zaposli po jednog ili dvoje radnika, to je bar 100.000 novih zaposlenih. Ako je potrebno, i da država plaća neko vreme njihov angažman. Pa da vidite da neće biti nezaposlenih. Svi zajedno strani investitori nemaju ni približno toliki broj zaposlenih.“

Naši preduzetnici su sposobni da tako nešto realizuju?

"Da, sposobni su.“

Da li imaju novca?

"Imaju novca, ali nemaju poverenja. To je ono što ja želim u Beogradu da uvedem. Zato kažem – ljudska prava. Da onaj ko ti veruje ne drži pare u nekoj banci, već da pokrene preduzetništvo. Ali im je potrebno omogućiti uslove i steći poverenje.“

Da li dopiru do Vas abrovi šta kolege advokati kažu o Vašoj kandidaturi?

"Oni su podeljeni, kao i uvek. I moji drugovi advokati koji su protiv, uvek protiv. Ja i ne znam da li su ikada bili za nekoga. I s Đinđićem su bili nezadovoljni. Ima jedna priča... Dosta vremena sam proveo u pozorištu i upoznao se s tim da slabiji glumci uvek jedva čekaju da se promeni upravnik pozorišta, očekujući da će novi da ih angažuje u većoj meri. Onda kada postave novog, on opet angažuje druge glumce, a ovi nezadovoljni su odmah i protiv njega. To su ljudi, kako je govorio naš narod – uvek antiprotivni. Uvek su protiv nečega. Ali, nisam nikada čuo i saznao za šta jesu. To jeste problem i ove opozicije. Da su protiv Vučića, to je u redu. Da su protiv Dačića, i to je u redu. Protiv mene, i to je u redu. Ali, za šta su? Za koji program? To je poenta priče.“

Strahujete li da možete doći u situaciju da Vas pominju i pamte kao uspešnog advokata i neuspešnog političara?

"Ja i ne mislim da sam političar. Meni je važno da sam uspešan advokat. Ovo drugo... bilo pa prošlo. Bio sam godinu i po dana poslanik i rekao Ivici – od mene je to dosta, vidi ti to s nekim drugim. Ne osećam neku vezanost za to. Što se desi, desiće se. Živeću s tim. Mnogo bi mi bilo krivo da neko proceni da je neuspešna bila moja advokatska karijera, a ona traje skoro 50 godina, od 1. jula 1963. godine kada sam postao advokatski pripravnik, a ’65. postao najmlađi advokat. Eto koliko to traje! Ne bih voleo da kažu da mi je karijera bila neuspešna. To bi me strašno pogodilo. A ovo, pa ja ću da se trudim da dobijem izbore, a ako ne dobijem, nikom ništa."