Vesti
05.02.2022. 07:05
Đoko Kesić i Marko R. Petrović

Zvezda padalica

Da li se SPS plaši rezultata izbora?

SPS, Ivica Dačić 4.2.2022.
Izvor: TANJUG / STRAHINJA ACIMOVIC

U Socijalističkoj partiji Srbije, utisak je, malo ko od njenih visokih funkcionera se obradovao konačnom odlukom predsednika Srpske napredne stranke da ove dve, u vlasti već deset godina, "sestrinske partije“ na parlamentarne i lokalne izbore 3. aprila idu u dve kolone.

Poslednji pokušaj socijalista da odobrovolje naprednjake da idu na izbore zajedno propao je u subotu 29. januara na sastanku sa predsednikom Vučićem u prostorijama SNS-a.

Da li će socijalisti platiti cenu sopstvene bezbojnosti nastale u deobi desetogodišnje vlasti? Da li su oni kao politički organizam leve orijentacije izgubili klasične orijentire – jednakost, pravdu, socijalnu jednakost – što poslednjih meseci javno govore stariji njihovi članovi, najjasnije će se videti na izborima.

Branko Ružić, predsednik Izvršnog odbora SPS-a i ministar obrazovanja, u kratkom telefonskom razgovoru za "Ekspres“ kaže da se ne događa ništa dramatično i da će socijalisti i posle predstojećih izbora sa naprednjacima da čine vladajuću koaliciju.

Sličnog je mišljenja i Nikola Šainović, jedan od osnivača Socijalističke partije Srbije. Jer kako on gleda na situaciju, ne događa se ništa ekstremno.

"To što dve vladajuće partije idu odvojeno na izbore je sasvim normalno. U suštini to je jedan pragmatičan potez prema političkoj situaciji i raspoloženju građana. Jer, stranke uvek donose onakve poteze koji su po njihovim viđenjima najbolje pred izbore. A saradnja socijalista i naprednjaka će se nastaviti i posle izbora“, samouvereno priča Šainović za "Ekspres“.

Na našu primedbu da je moguće da je desetogodišnje suvladalaštvo donelo i neke nove dileme, te da se možda ta matrica saradnje sa naprednjacima potrošila i da se SPS moguće nalazi pred ozbiljnim iskušenjima, gospodin Šainović objašnjava da već dugo sluša slične priče o nekakvom utapanju socijalista u druge partije.

"Kada je SPS podržavao Koštuničinu vladu, tada je počela ta priča. Posle je SPS podržao vladu sa Demokratskom strankom, pa je izašao onda kada je Tadić izgubio na izborima. Na kraju SPS je podržao i vladu većinskih naprednjaka.

Dačić je bio predsednik prve vlade sa naprednjacima, pa je onda SPS učestvovao u toj vladi kada je vlada mogla i bez SPS-a. Znači, ta saradnja je imala kontinuitet. I to se jednostavno nastavlja.

Priča da će se SPS utopiti je zabluda jer ljudi ne znaju SPS. To je politička partija koja ima svoje stabilno članstvo, ne može da pravi razne političke kombinacije na političkoj sceni i da ostane partija.

Da vas podsetim, od ’90. godine naovamo nestalo je desetak partija, čak neke veoma velike, koje su imale veliku međunarodnu pomoć, ne da su se utopile, nego su nestale. A SPS je opstao“, priča Šainović.

A onda kroz pitanje nabraja, gde je Srpski pokret obnove, gde su demokrate i svi njihovi derivati nastali iz originalne Demokratske stranke kojoj je na čelu bio Dragoljub Mićunović, pa i Demokratska stranka Srbije Vojislava Koštunice.

"Mnogih partija nema u političkom životu. Politička scena Srbije traži uporno članstvo i žilavu partijsku organizaciju, a to je SPS. Svi ti koji govore iz različitih partija, gledaju u leđa SPS-u“, zaključuje Šainović.

On nas uverava i kako je SPS počeo da podmlađuje svoje članstvo i to veoma uspešno. Danas su, naime, mladi socijalisti značajan deo poslaničke grupe SPS-a u parlamentu. SPS je, kako kaže, primio nove članove koji su rođeni posle 5. oktobra 2000. godine, tako da "socijalistička ideja i socijalistička partija imaju dubok koren i zato će trajati“.

"A u uslovima koji su pred nama, mislim da će jačati, jer ideje jednakosti i ravnopravnosti jačaju i u svetu. Znači da se priča o liberalnom kapitalizmu, o kraju istorije se pokazala kao nerealna, da ne kažem glupa, jer istorija nema kraja...

Na kraju, da biste se vi za nešto borili i to ostvarili morate učestvovati u vlasti i davati tome svoj doprinos. A SPS je učestvovao u vlasti, u različitim vladama od 2004. naovamo. Da zaključim, SPS je partija u kontinuitetu, u borbi u uslovima kakvi jesu. Znači ne nekim zamišljenim akademskim uslovima, nego u uslovima kakvi jesu. I SPS ide sam na izbore, išao je i na prošle izbore sam. Ne vidim tu neke prelomne trenutke. Ja vidim kontinuitet. SPS će posle ovih izbora sarađivati sa Srpskom naprednom strankom“, zaključuje Nikola Šainović.

Jedan drugi dugogodišnji, vrlo ugledni član SPS-a, takođe se slaže da je odluka o dve liste naprednjaka i socijalista ispravna jer će na ovaj način dobiti više glasova nego na zajedničkoj listi što, kako kaže, potvrđuju i istraživanja javnog mnjenja.

Naš sagovornik, međutim, insistira na anonimnosti jer, kako kaže, "ne želim javno da se sporim sa vrhom svoje partije, ali uz anonimnost želim da joj pomognem“. Neki rezultati aprilskih izbora, prema njegovom mišljenju, već danas su jasni.

"Na predsedničkim izborima pobediće Aleksandar Vučić, a na parlamentarnim većinu će da osvoji Srpska napredna stranka. SPS će ući u parlament, i to je poznato. Međutim, ono što mene brine, a moralo bi da brine i Dačića, jeste ozbiljna neizvesnost da li ćemo ući u Skupštinu grada Beograda. Jeste cenzus samo tri odsto, ali ako izlaznost bude visoka, to stvara ozbiljnu zebnju“, zabrinut je sagovornik "Ekspresa“.
 

Na naše pitanje – zar većina članstva SPS-a ne živi u soliterima na Novom Beogradu, naš sagovornik odgovara da je dobar deo članstva živeo tamo, da su to bili učesnici Drugog svetskog rata, bivši oficiri JNA i oni što su ih u žargonu zvali "Prva proleterska“. Ali i tada je, dodaje, SPS imao više članova u provinciji nego u velikim gradovima, pogotovo u Beogradu.

"Beograd ima jednu petnaestinu članova SPS-a. Zbog toga ne znam šta će da se desi. Jer ako SPS ne uđe u Skupštinu grada Beograda, onda je moguće da SNS neće imati većinu u gradskom parlamentu. Time se gubi Beograd i zato je ta stvar veoma rizična.

S druge strane, ako SNS ostvari samostalnu većinu u parlamentu Srbije, što je realno, zašto bi onda uzeo SPS u vlast kada su oni išli odvojeno? Jer ni sada nije morao da uzme SPS u vlast, ali ih je uzeo i crpeo ih. Zašto bi oni to uradili ponovo? Dobro, možeš se obrazložiti time da su socijalisti podržali Vučića kao predsedničkog kandidata. Ali, iskreno govoreći, on kao predsednički kandidat dobija izbore kao brzi voz“, priča naš sagovornik.

On se, međutim, pribojava i još jednog mogućeg scenarija, a koji ne zavisi od samih socijalista. Naš anonimni sagovornik, naime, sumnja da će opozicija posle izbora pokušati da ospori izbore.

"Tu mogu da naprave gužvu. Koliku, to nisam u stanju da predvidim. Jer oni su tu istu stvar radili i 2017. godine, zašto ne bi radili u aprilu“, dodaje on.

Postavlja se i pitanje čija je ideja da socijalisti i ovog puta idu sami na izbore. Jedan od onih koji je bio za tu opciju, što je i javno iznosio, jeste i bivši ministar za zaštitu životne sredine Goran Trivan. Ivica Dačić je, s druge strane, zastupao tezu da se ide zajedno sa naprednjacima. Pitanje je, dakle, da li je možda Trivan govorio ono što Dačić misli ili Dačić apsolutno nema više nikakvu većinu ni unutar rukovodstva pa je morao da prihvati stav koji su zastupali drugi.

Podsećamo sagovornika i da je unutar SPS-a prisutan narativ da bi Branko Ružić mogao da preuzme vođstvo socijalista od Dačića.

"To bi za stranku bilo daleko najbolje. Samo ne znam kako će to da se desi. Jer, ne vidim baš volju Dačića da odstupi. A, inače, što se tiče Ružića, ja o njemu imam najbolje moguće mišljenje“, kaže naš sagovornik.
 

Ako se pogledaju izborni rezultati socijalista, primetan je značajan silazni trend kada je reč o broju osvojenih glasova u poslednjih deset godina. U tom periodu socijalisti su ostali bez gotovo polovine svojih glasača. Sa više od 560.000 glasova u 2012, spali su na jedva 330.000 glasova 2020. godine. I samo zahvaljujući tome da je i izlaznost na izbore manja, socijalisti konstantno imaju od 20 do 26 poslanika u parlamentu.

A ako se uzme u obzir da su i do sada išli bez naprednjaka na izbore, a tek posle ulazili u koaliciju sa njima, realno jeste postaviti pitanje zbog čega se sada diže toliko buke oko nečega što i nije novitet.

I Bojan Klačar, programski direktor Centra za slobodne izbore i demokratiju, podseća da je ista debata vođena i pred prethodne izbore, ali se, ipak, slaže sa ocenom da među socijalistima postoji izvestan strah, ili oprez, kada je reč o izborima za beogradsku skupštinu.

"Dakle, procenat ljudi koji podržavaju SPS se smanjuje. Ali ta vrsta straha ili opreza od rezultata SPS-a je, rekao bih, više vezana za Beograd, a ne toliko za nacionalni nivo. I moram reći da je taj oprez i dalje opravdan“, kaže Klačar za "Ekspres“.

A kada je reč o nacionalnom nivou, odluka SPS-a, kako kaže, i nije mogla da bude drugačija od one koju su doneli.

"U slučaju zadržavanja relativno dobrih rezultata SPS-a, mnogo bolja varijanta i za SNS i za njihovu saradnju jeste da idu odvojeno. Na taj način maksimalno šire svoje biračko telo. Time isključuju mogućnost da neki nezadovoljan birač socijalista ne izađe na izbore ili ne bude voljan da glasa jer sarađuju sa SNS-om, ali i obrnuto“, kaže Klačar.

Situacija, međutim, ipak nije ista kao prethodnih godina. A razlika je u tome što se pokazuje da sa protokom vremena SPS ne postaje snažnija politička stranka, već da ima sve manju podršku birača.

"A to je posledica ne samo bliskosti sa naprednjacima i činjenice da neki njihovi glasači počinju da glasaju za SNS, nego i prirodnog odliva njihovog biračkog tela“, kaže Klačar.

On dodaje da je veoma važna stvar i ta što je ulog na ovim izborima, kako kaže, izuzetno veliki, jer su i ciljevi koje su ispred sebe postavili SNS i vladajuća koalicija izuzetno veliki.

"A to je – pobeda u prvom krugu predsedničkih izbora, zadržavanje apsolutne većine u republičkom parlamentu i zadržavanje vlasti u Beogradu. Izuzetno je veliki politički ulog i zbog toga se, čini mi se, i vodi ta debata o odvojenom nastupu SNS-a i SPS-a“, kaže Klačar.

Svi će, naravno, nestrpljivo iščekivati jutro posle izbora, odnosno trenutak kada budu bili poznati prvi preliminarni rezultati glasanja. Pitanje koje, možda, muči neke od socijalista jeste i to da li SPS, sa padom broja osvojenih glasova, dobija i status manje neophodnog partnera naprednjaka u izvršnoj vlasti?

"To može da bude druga tema. Čini mi se da je ove godine dobar deo ljudi u SPS-u više optirao za jednu listu, nego za dve liste. Suštinski razlog je zapravo činjenica da se SPS na neki način plaši rezultata izbora 3. aprila. Plaše se da će ti rezultati pokazati da je nastavljen trend pada i da oni kao samostalna politička organizacija imaju sve manju koalicionu vrednost. I mislim da su baš zbog te vrste bojazni od reakcije javnosti na eventualno manji broj glasova u odnosu na onaj iz 2020. godine, i u odnosu na onaj iz 2018. godine kada je reč o Beogradu, u SPS-u više preferirali zajednički nastup sa SNS-om“, kaže Klačar.

Socijalisti, međutim, prema njegovom mišljenju, nisu imali dovoljan manevarski prostor koji bi im obezbedio opciju zajedničkog nastupa. Odluka o samostalnom učešću na izborima stoga je, kako kaže, bila jedina moguća.

Ima i onih koji ocenjuju da je, zapravo, o samostalnom izlasku socijalista na izbore odlučio predsednik SNS-a Aleksandar Vučić. Klačar, međutim, kaže i da su politički procesi takvi da je za socijaliste, čak i da su u situaciji da postupaju potpuno autonomno, da imaju volju i spremnost da donose odluke kakve žele, i dalje jedino i najbolje rešenje nastavak saradnje sa SNS-om.

"Trenutna konstelacija snaga u političkom životu je takva da SPS nema mnogo manevarskog prostora. Baš kao što, na primer, ni Narodna stranka nije mogla da odluči da ne podrži Zdravka Ponoša kao predsedničkog kandidata, kojeg je predložila Đilasova Stranka slobode i pravde. Kada se sve stvari stave na sto, socijalisti, jednostavno, moraju da biraju između rešenja koja jedino imaju. A i dalje je za njih najbolja varijanta da nastave ovu saradnju“, ocenjuje Klačar.

On se slaže da je delimično u svemu tome prisutna i politika svršenog čina, ali ponavlja i da bi izlazak iz koalicije sa SNS-om za SPS u ovom trenutku bio lošija odluka.

"Oni su prosto svesni da saradnja sa SNS-om utiče na njihove rejtinge, na to koliko su prepoznatljivi, koliko ljudi mogu da ih razdvoje od onoga što je politika SNS-a. Ali, u ovom momentu, izlazak iz te koalicije značio bi neparticipiranje u izvršnoj vlasti, ali i diskutabilnu saradnju sa potencijalnom opozicijom. Znači, neki krug neprijatelja bi se proširio. I to je nešto što u ovom momentu Socijalističkoj partiji Srbije kratkoročno ne odgovara“, kaže Klačar.

Mogla bi se, dakle, uzeti kao gotovo nesporna činjenica to da bi politička budućnost socijalista bila mnogo upitnija bez saradnje sa naprednjacima. Ne treba, međutim, smetnuti sa uma da su socijalisti, i to baš pod Dačićevim vođstvom, imali nekoliko "pretrčavanja“ i to u poslednjem trenutku, odnosno, što bi se fudbalskim žargonom reklo, "u nadoknadi vremena“.

Klačar se slaže da u saradnji sa SNS-om oni svakako gube u podršci koju imaju, ali s druge strane to im omogućava da stranka ima relativno snažnu infrastrukturu i da može da funkcioniše kao ozbiljna politička organizacija.

Nije, naravno, nemoguće, a ako računaju da se ozbiljno bave politikom onda je i vrlo verovatno, da socijalisti razmišljaju i o nekim drugim modalitetima nastupa u nekim promenjenim političkim okolnostima, ali svakako ne na dva meseca uoči izbora.

"Kao što sam rekao, u pogledu delovanja SPS nema previše opcija za samostalnost. Sve odluke koje donose moraju da sameravaju spram onoga što se dešava u koaliciji. SPS uvek mora jednim okom da gleda i na ono što rade naprednjaci. A onim drugim eventualno može da se bavi sopstvenom politikom“, kaže Klačar.

Pitanje koje će, prema njegovom mišljenju, socijalisti morati da reše, iako to pokušavaju već godinama, jeste dolazak do mlađe populacije.

"U tome očekujem promene u njihovom radu. Ali neke krupne promene, bez promene u stranačkom životu, bez pada rejtinga vladajuće koalicije i porasta opozicije, ja ne očekujem kod SPS-a. U ovom momentu, jednostavno, ne postoji politički prostor u kojem bi SPS mogao drugačije da se postavi nego da bude sastavni deo koalicije sa SNS-om. Tek ako bi dolazilo do potresa, do neke vrste političkog zemljotresa i gde bi ta koalicija gubila na snazi, a gde bi opozicija dramatično rasla, tek u tim okolnostima mogao bih da očekujem neku vrstu drugačije strategije SPS-a. Dok toga nema, nastaviće da deluju veoma slično onome što je bila praksa njihovog delovanja kao i do sada“, zaključuje Klačar.

 

SOCIJALISTIČKI VREMEPLOV
 
1990. – Nastanak SPS-a ujedinjenjem Saveza komunista Srbije i Socijalističkog saveza radnog naroda Srbije, 17. jula. Za predsednika izabran Slobodan Milošević. Na izborima u decembru osvajaju 194 od 250 poslaničkih mesta.
1996. – Kraj apsolutne dominacije SPS-a, jer opozicija osvaja vlast u gotovo svim većim gradovima u Srbiji. Pobedu je, međutim, opozicija morala da potvrdi na ulici, u tromesečnim protestima zbog izborne krađe. SPS se sve više vezuje za JUL, što izaziva i nezadovoljstvo među tvrdokornim socijalistima.
1997. – SPS i JUL formiraju vladu u koju ulazi i Srpska radikalna stranka, i koja ostaje na vlasti do 5. oktobra 2000. godine.
2000. – Slobodan Milošević gubi od Vojislava Koštunice na izborima za predsednika SRJ, a SPS gubi na izborima za Saveznu skupštinu 24. septembra. Posle demonstracija 5. oktobra formira se i prelazna republička vlada, koja je trajala do januara 2001. godine. Socijalisti i definitivno prelaze u opoziciju, mada deo „odmetnika“ predvođenih Branislavom Ivkovićem podržava vladu Zorana Đinđića.
2001. – Slobodana Miloševića isporučuju Hagu 28. juna.
2004. – Socijalisti pružaju podršku manjinskoj vladi Vojislava Koštunice čime praktično vraćaju dug Koštunici što je sačuvao SPS od lustracije i uništenja. Prethodno su na Kongresu 2003. godine prihvatili put ka EU kao vlastito opredeljenje.
2006. – U Sheveningenu 11. marta umire Slobodan Milošević, a u decembru Ivica Dačić postaje predsednik stranke.
2008. – Ponovo na vlasti. Uprkos tome što se Dačić na završnoj konvenciji u Nišu zaklinjao da će podržati buduću vladu SRS-a i DSS-a, socijalisti ipak ulaze u koaliciju sa DS-om. Dačić postaje ministar unutrašnjih poslova. Iste godine dve stranke potpisuju Deklaraciju o političkom pomirenju.
2012. – Situacija slična kao i 2008. godine, samo u suprotnom smeru. Iako je, kako je sam priznao, Dačić na predsedničkim izborima glasao za Borisa Tadića, socijalisti posle parlamentarnih izbora ulaze u vladu sa naprednjacima. Dačić postaje premijer.
2014. – Posle izbora Ivica Dačić postaje prvi potpredsednik vlade i ministar spoljnih poslova.
Komentari
Dodaj komentar

Povezane vesti

Političke kampanje: Kako pretvoriti lajk u glas
Onlajn glasanje

Društvene mreže

08.01.2022. 06:05

Političke kampanje: Kako pretvoriti lajk u glas

Nedavno održani ekološki protesti u Srbiji i kampanja koja je bila zastupljena najvećim delom baš na društvenim mrežama učinili su da se zapitamo kako bi u budućnosti mogle da izgledaju političke kampanje u Srbiji. Da li će postati više online... Možda već pred naredne izbore u aprilu
Close
Vremenska prognoza
clear sky
21°C
16.08.2022.
Beograd

Najnovije

Vidi sve

Najčitanije

Vidi sve

Iz drugačijeg ugla

Vidi sve