Vesti
08.01.2022. 06:05
Teodora Stojanović i Mihailo Paunović

Društvene mreže

Političke kampanje: Kako pretvoriti lajk u glas

Onlajn glasanje
Izvor: Shutterstock

Nedavno održani ekološki protesti u Srbiji i kampanja koja je bila zastupljena najvećim delom baš na društvenim mrežama učinili su da se zapitamo kako bi u budućnosti mogle da izgledaju političke kampanje u Srbiji. Da li će postati više online... Možda već pred naredne izbore u aprilu

"Prvo pravilo politike, klinac – nikada ne dozvoli istini da stane na put dobre priče“, rekao je Naki Tompson, koga u seriji "Boardwalk Empire“ tumači sjajni Stiv Bušemi, već u prvim minutima ovog klasika.

Oni koji su gledali seriju znaju da je Naki, između ostalog, predstavljen kao pravi maher u pričanju dobrih priča, onih koje lako razumete, u koje brzo poverujete, zbog čega su često omamljujuće. Besplatno udeljena lekcija iz politike poznata je svakom uspešnom političaru i upravo njeno poznavanje ili nepoznavanje predstavlja nit koja deli uspešne od neuspešnih govornika.

Ono što je podjednako bitno kao i dobro prezentovani narativ jeste da znate kome se obraćate. Kada je ciljna grupa precizno utvrđena, reči nisu prazne, već dobiju eho efekat. A prostor gde ta reč, najčešće, najjače odzvanja jeste naravno internet.

Moć političkog advertajzinga na društvenim mrežama, verovatno, prvi su prepoznali Amerikanci.

Sve je počelo još sa Barakom Obamom, koji je upravo društvene mreže koristio radi promovisanja svoje kampanje. Međutim, njegov slučaj dobio je na značaju, čini se, tek nakon što je svet dobio potvrdu o moći interneta, odnosno kada je Donald Tramp pobedio na unapred izgubljenim izborima.

Tramp verovatno nikada ne bi postao predsednik da nije imao podršku sa strane, čitaj "Kembridž analitike“. Iako je već tada bila pozicionirana kao kompanija koja uspešno vodi digitalne kampanje širom sveta, slavu će steći tek nakon Trampove pobede na izborima.

Trampova pobeda izvojevana je zahvaljujući malom, prljavom triku psihologa Aleksandra Kogana. Reč je o aplikaciji u vidu malog kviza koji je uz dogovor sa Fejsbukom uspeo da implementira na ovu platformu.

U kvizu je učestvovalo oko dvesta sedamdeset hiljada korisnika Fejsbuka. Preuzimanje i učestvovanje u kvizu Koganu je omogućilo da prati njihove aktivnosti, ali i da prikupi podatke njihovih prijatelja, čime je lako došao do podataka oko 80 miliona korisnika Fejsbuka, odnosno pre svega ljudi koji imaju pravo glasa u SAD.

Kako je kasnije utvrđeno, Kogan je prikupljene podatke prosledio "Kembridž analitici“ koja je tačno znala šta treba da radi. Jer kada imate podatke 80 miliona glasača kojima uz pomoć mikrotargetiranja možete da se obratite i ispričate im omamljujuću priču – ponovo ste u igri.

Američka politika prepoznala je da se glas pušten u virtuelnom svetu poput požara širi i u realnom. Tako je priča mnogo efikasnija i ima širi doseg od one ispričane na skupovima gde glasači mašu američkim zastavicama.

U Srbiji je, međutim, i dalje dominantan tradicionalan pristup obraćanja potencijalnim glasačima. Televizija, stranački skupovi, izlazak na teren i kucanje na vrata i dalje su prva opcija u političkoj kampanji. Međutim, nedavno održani ekološki protesti u Srbiji i kampanja koja je bila zastupljena najvećim delom baš na društvenim mrežama učinili su da se zapitamo kako bi u budućnosti mogle da izgledaju političke kampanje u Srbiji. Da li će postati više online... Možda već pred naredne izbore u aprilu.

O tome postaje li internet sve više pogodno tlo za političko oglašavanje, kao i koliko je realno očekivati da se domaći političari odreknu već utvrđenog pristupa udvaranja potencijalnim glasačima razgovarali smo sa Đorđem Krivokapićem, suosnivačem SHARE fondacije.

Kako Krivokapić u razgovoru za "Ekspres“ objašnjava, da bismo govorili na tu temu neophodno je da razumemo da u Srbiji trenutno demografski gledano imamo tri grupe. Najstariju grupu koja pretežno gleda televiziju, grupu koja je srednjih godina i koja gleda televiziju tako što drži mobilni telefon u rukama, i treću grupu koju čine najmlađi birači koji ne gledaju televiziju, već su isključivo na internetu.

"Te tri grupe su skoro iste veličine. Za prvu grupu ključne vesti dolaze posredstvom televizije, za drugu grupu sa portala, a za treću grupu sa društvenih mreža. I to su zapravo tri različita pristupa informisanja“, ističe Krivokapić, a potom objašnjava kako on smatra da će političke kampanje u budućnosti izgledati.

"Svakako da će kampanje na internetu biti intenzivnije nego što su bile ranije. E sada, da li će se na internetu lomiti izbori... Mislim da i dalje neće. Smatram da je ova prva grupa koja gleda televiziju i koja se slabije informiše preko interneta grupa najlojalnijih birača i u pogledu njih internet ne može mnogo da uradi. Za njih političari moraju da se bore ne posredstvom televizora, već kampanjom od vrata do vrata.

Što se tiče druge dve grupe, to može imati određeni uticaj i možemo da vidimo aktivniju kampanju na internetu, ali moj je osećaj da će biti više antikampanja nego kampanja. Odnosno da možemo da očekujemo, naročito u naredna tri do četiri meseca, povećanje dezinformacija i kampanje lažnih vesti koje se mogu kombinovati sa različitim stvarima, poput targetovanog advertajzinga... Ne zbog toga da bi vas naterali da glasaju za vas, koliko da nekoga usmere u pravcu da odustane od svog postojećeg izbora. To je neki moj osećaj na osnovu svega što znam i pratim u prethodnom periodu“, smatra Krivokapić.

Društvene mreže, takođe, pružaju novim i manje popularnim kandidatima da postave svoje ime na političku mapu i da uz pomoć internet platformi plasiraju svoja mišljenja i ciljeve mnogo pre nego što se odluče da krenu u zvaničnu kampanju. U Srbiji je najbolji primer za to verovatno Savo Manojlović, direktor za kampanje "Kreni-promeni“ i predsednik Udruženja za zaštitu ustavnosti i zakonitosti. Na krilima ekoloških protesta i oglašavanja preko društvenih mreža stekao je simpatije dela javnog mnjenja.

Gotovo da se pred svake izbore dotaknemo činjenice da u Srbiji veliki broj ljudi, gotovo 50 odsto, ne izlazi na izbore. Apstinenti su zbog toga posebno primamljiva kategorija i sve političke stranke bi da "otkinu“ deo tog kolača bez obzira na rejting. Međutim, taj broj se unazad godinama ne menja mnogo. Postavlja se pitanje da li su možda baš internet i društvene mreže prostor putem kog bi političke stranke mogle da ih pridobiju. Krivokapić smatra da je to solidna hipoteza baš iz razloga što su po svim istraživanjima najmlađa ciljna grupa koja najmanje glasa upravo oni koji niti gledaju televiziju niti redovno posećuju portale.

"Hipotetički, upravo kampanja na internetu, ali pozitivna kampanja, mogla bi da ovu grupu glasača ’izvuče’ na izbore. Međutim, čini mi se da to nije samo stvar marketinga, već da je neophodno stvoriti energiju i agendu u koju bi verovali. Možda tu postoji prostor da neke opozicione stranke naprave više. Mislim da pozicija njima nema mnogo toga da ponudi, ali opozicija bi mogla da ponudi pozitivan program koji bi njima dao nadu da izlazak na izbore menja nešto“, smatra Krivokapić.
 

Sagovornik "Ekspresa“ objašnjava da su upravo zelene teme one koje posebno zanimaju mlađe generacije, ali da to samo po sebi nije dovoljno.

"Ekološki protesti dolaze sa interneta. E sada, da li će to biti artikulisano na pravi način i da li će moći da prepoznaju jasne političke opcije koje to zastupaju ili će se stvoriti džungla informacija i različitih aktera tako da će biti teško za koga da se glasa, to ćemo videti. To je opet pitanje manipulacija koje smo pominjali. Suštinski zeleni imaju šansu da dobiju neke nove neopredeljene glasače. Mlađe glasače. Ali i to tako neke druge opcije imaju priliku da manipulacijama i dezinformacijama ponište tu njihovu prednost“, zaključuje Krivokapić.

Komentari
Dodaj komentar

Povezane vesti

Šta je realna, a šta umišljena pretnja sa društvenih mreža?
Deca, dete, internet, društvene mreže

Visokotehnološki kriminal

30.12.2021. 06:05

Šta je realna, a šta umišljena pretnja sa društvenih mreža?

Pre nešto više od tri godine, nakon otvaranja poglavlja 24 u pregovorima sa Evropskom unijom pod nazivom "Pravda, sloboda i bezbednost“, Republika Srbija je donela prvu Strategiju za borbu protiv visokotehnološkog kriminala, sa pratećim akcionim planom za njeno sprovođenje.
Close
Vremenska prognoza
clear sky
7°C
06.12.2022.
Beograd

Katar 2022

Vidi sve

Najnovije

Vidi sve

Iz drugačijeg ugla

Vidi sve