Život
30.12.2021. 06:05
Vojislav Tufegdžić

Visokotehnološki kriminal

Šta je realna, a šta umišljena pretnja sa društvenih mreža?

Deca, dete, internet, društvene mreže
Izvor: Shutterstock

Pre nešto više od tri godine, nakon otvaranja poglavlja 24 u pregovorima sa Evropskom unijom pod nazivom "Pravda, sloboda i bezbednost“, Republika Srbija je donela prvu Strategiju za borbu protiv visokotehnološkog kriminala, sa pratećim akcionim planom za njeno sprovođenje.

Cilj strategije je usklađivanje domaćeg zakonodavstva sa međunarodnim standardima i pravnim normama EU, pre svega u borbi protiv svih oblika visokotehnološkog kriminala, što uključuje i seksualno zlostavljanje dece na internetu. Dokumentom na 46 strana jasno su definisane uloge i nadležnosti državnih organa koji će se direktno baviti ovom problematikom.

Mada strategija jeste svežijeg datuma, u Srbiji je još 2010. usvojen zakon o državnoj organizaciji u borbi protiv ove vrste kriminala. Prema njemu je, ukratko, visokotehnološki kriminal definisan kao vršenje krivičnih dela uz pomoć računara, računarskih sistema, mreža i podataka, kao i njihovi proizvodi u materijalnom ili elektronskom obliku, pod čim se podrazumevaju računarski programi i autorska dela koja se mogu upotrebiti u elektronskom obliku.

Kao treći oblik navedena su krivična dela "protiv sloboda i prava čoveka, polne slobode, javnog reda i mira i ustavnog uređenja i bezbednosti Republike Srbije, koja se zbog načina izvršenja ili upotrebljenih sredstava mogu smatrati krivičnim delima visokotehnološkog kriminala“.

Za postupanje u ovim predmetima u Višem javnom tužilaštvu obrazovano je posebno odeljenje, kao i posebni tužilac, u okviru MUP-u Služba za borbu protiv visokotehnološkog kriminala, a u Višem sudu u Beogradu odeljenje nadležno za teritoriju Srbije.

Prava opasnost

Mimo organizovanog kriminala u kojem se tehnološka inovativnost koristi za ostvarivanje nelegalne materijalne dobiti, najosetljivije oblasti su svakako pedofilija i primeri ugrožavanja pojedinaca. Dok su za prvo nedvosmisleno utvrđeni kriterijumi i definisane forme, za drugo je to i dalje pod upitom jer se ni detaljnije upućeni ne slažu u oceni šta predstavlja iznošenje mišljenja i navodnu kritiku, a šta nedvosmislenu pretnju po bezbednost pojedinca ili grupe okupljene oko neke ideje ili pokreta.

Do pre četiri, najviše pet godina, suštinski se o ovoj oblasti nije previše razmišljalo i javno diskutovalo, još manje nešto konkretno činilo. Tek sa otkrivanjem prvih pedofilskih grupa povezanih sa inostranstvom, zatim i nesrećnim sudbinama mahom maloletnika, koji su neposredno i preko grupa na društvenim mrežama bili žrtve vršnjačkog iživljavanja, čitava tema pobudila je veće interesovanje javnosti.

Tako je nedavno zbog samoubistva devojke predstavljene u javnosti kao influenserka na razgovor u policiju priveden njen kolega, pod sumnjom da je svojim stavovima iznetim na "mreži“ možda uticao na tragičnu odluku ove devojke.

Gotovo istovremeno, u drugoj oblasti koju obuhvata visokotehnološki kriminal, policija je uhapsila više osumnjičenih za neovlašćeno deljenje linka za gledanje piratske verzije filma "Toma“ na društvenim mrežama. Film je postigao veliku popularnost pa je pojavljivanje piratske verzije producentima usred prikazivanja na bioskopskim platnima izvesno nanelo znatnu materijalnu štetu.

Broj predmeta koji se u Srbiji vode isključivo kao visokotehnološki kriminal teško je precizirati. Pre svega jer se prepliću sa organizovanim kriminalom, kojem je tehnologija samo "saveznik“ u izvršenju najtežih krivičnih dela.

"Stvorio se preširok prostor za klasifikovanje i tumačenje ovih krivičnih dela. Koliko sam uspeo da saznam od kolega koji se direktno time bave, postupa se uglavnom po predmetima za koje se kaže da uznemiravaju javnost. Tu spada pozivanje na nasilje bilo kog tipa, pretnje, ugrožavanje institucija i njenih predstavnika ili je direktno usmereno protiv pojedinaca iz javnog života.
Pošto je nemoguće pratiti banalne prijave koje stižu u policiju, one moraju da se selektuju“, objašnjava policijski inspektor, navodeći da su kolege iz posebnog tima za ovu vrstu kriminala ponekad očajne zbog toga šta sve građani prijavljuju kao krivična dela tog profila.
 

Međutim, banalnosti se događaju mimo prisustva šire javnosti, pa i mimo znanja specijalista za ovu oblast.

Sasvim drugačije generacije

U moru onoga što bi se moglo imenovati kao tehnološki kriminal česti su primeri nad kojima bi se, uglavnom u neverici, pripadnici generacija koje su zakoračile u četvrtu deceniju života i stariji, smejali. Slučaj iz osnovne škole u Beogradu je dobra ilustracija. Naime, učenik petog razreda je tokom časa krišom snimio telefonom nastavnika dok je predavao sa maskom na licu. Nakon toga je umesto originalnog zvuka nasnimio govor jednog od junaka iz crtanih filmova i tako montiran klip podelio preko društvene grupe u kojoj je aktivan. Bilo im je smešno do trenutka dok snimak nije stigao do zaposlenih u školi.

Brzo je ustanovljeno ko je načinio snimak, pa je usledilo pozivanje učenika na razgovor kod razrednog starešine, potom direktora škole, pa razgovor sa psihologom, a potom su pozvani i roditelji da bi im bilo saopšteno kako će o sankcijama odlučivati disciplinska komisija škole. Da bi sve imalo krajnje ozbiljnu formu, zbog dečjeg nestašluka kako se to nekada nazivalo, a od pre nekoliko godina "preimenovalo“ u kršenje Zakona o obrazovanju, roditeljima je na kućnu adresu poslato pismo iz škole s potpisom direktora i pečatom ove obrazovne ustanove.

U dopisu je, uz poziv deteta i roditelja na "saslušanje“ pred komisijom, objašnjeno koje odredbe zakona su prekršene, te naglašeno da ukoliko se roditelj ne pojavi dete će "zastupati“ školski psiholog, a nakon toga o svemu obavestiti nadležni centar za socijalni rad... Poseban deo priče je mogućnost nastavnika iz montiranog video-klipa da, ako se oseti povređenim što je bio predmet šale među učenicima, podnese privatnu tužbu!

Društvene mreže, ineternet, komentari, virtuelna mržnja
Izvor: Shutterstock

To je, u najkraćem, cena onoga što je nekada, u vreme kada tehnologija nije upravljala novim zakonima, dečjom maštom i realnim okruženjem, nazivano nestašlukom. Naravno, elementarno pitanje koje bi možda predupredilo sve loše što na časovima takozvani pametni telefoni mogu da proizvedu jeste zašto je deci dopušteno da na klupama uz udžbenike i sveske smeju da drže i uključene telefone. Jer, ako su već prisutni na času, jasno je da im telefoni nisu nikakvo sredstvo za rad.

Psiholozi uveravaju da roditelji današnjih osnovaca ni približno nisu u stanju da shvate razmere tehnološkog sveta u kojem njihova deca funkcionišu.

"U samo nekoliko godina nepojmljivo se promenio svet u koji je tehnologija uvela decu uzrasta između 10 i 14 godina. Možda smo donedavno verovali da su današnji mlađi punoletnici svojevrsni zavisnici od mobilnih telefona i društvenih mreža, ali generacije iza njih su nas na loš način opovrgle u tom stavu.

Opsednutost virtuelnim svetom u kojem se nalaze tokom svog slobodnog vremena, nazovivrednostima i popularnošću koji se nameću u njihovim grupama i okruženju, nisu dovoljno znani ni tinejdžerima, kamoli njihovim roditeljima. Nažalost, stariji se često s podsmehom ophode prema tom problemu, ali je to daleko od povoda za zbijanje šala“, kaže dečji psiholog iz Beograda koji sa uverljivim objašnjenjem ne želi da se javno pominje.

Razlog za to je činjenica da, tvrdi, njegove kolege i on sam nikada nisu imali više posla, da su im termini za razgovore s mališanima i, po potrebi, njihovim roditeljima, popunjeni i po tri nedelje unapred, te da bi ih pojavljivanje i iznošenje konkretnih primera moglo dovesti u neprijatnu situaciju pred onima kojima pružaju stručnu pomoć.

U stalnom strahu

Upravo su škole idealan primer za banalnosti. Ocu učenika prvog razreda gimnazije nije bilo prijatno kada ga je u osam ujutru telefonom pozvao direktor škole, prvo rekao da je s njegovim sinom sve u redu, da sedi prekoputa njega, da se ne brine, ali da bi bilo dobro da što pre dođe jer je njegov sin, verovatno, žrtva vršnjačkog nasilja, zbog čega bi trebalo da obavesti policiju.

Istog dana se ispostavilo da je u pitanju bila dečja ujdurma koju stariji ne mogu niti smeju tako da tretiraju, da je autor nepodopštine drug iz klupe pomenutog dečaka, da je to učinio s njegovim odobrenjem, a onda je postavio na grupu u kojoj se nalazi još nekoliko devojčica iz odeljenja. Jednoj od njih je to bilo veoma zabavno pa je prosledila dalje, a onda je sve završilo kod direktora.

Sledio je poziv roditeljima, razgovor dečaka i oca sa školskom komisijom, naravno i psihologom, zahtevom jednog od starijih nastavnika da vinovnici odmah budu izbačeni iz škole, smanjivanje ocena iz vladanja svim učesnicima iz društvene grupe...

Najteži zadatak je, ipak, ostao pred roditeljima. Osnovni je bio da objasne deci od 15 godina da nije ispravno njihovo tumačenje reakcije nastavnika sa "nije bilo ništa, sve je to glupo“, te da preko društvenih mreža ni međusobno ne smeju da zbijaju takve šale. Makar i na svoj račun. Makar i u pokušaju da time zadobiju simpatije devojčice ili dečaka koji im se dopadaju...

Naravno, roditelji su morali da imaju u vidu okolnost da nastavno osoblje prosto ne sme da previdi takve ispade jer će možda u nekom slučaju šala završiti drugačije. Uostalom, ako ne postupe po slovu zakona, i sami nastavnici bi mogli da budu sankcionisani. U realnosti, nastavnici i profesori takvu budnost i dodatne obaveze uglavnom smatraju suvišnim, ali to javno neće izgovoriti jer im neki primeri o kojima su mediji iscrpno izveštavali ne dozvoljavaju svođenje problema, u ogromnom broju slučajeva, na pravu meru.

Komentari
Dodaj komentar

Povezane vesti

Kako da ne budemo nemi posmatrači nasilja na internetu?
Influenseri, internet

Mladi i društvene mreže

19.12.2021. 06:01

Kako da ne budemo nemi posmatrači nasilja na internetu?

Nemi posmatrač. Šta to znači? Koja je njegova uloga? Koliko je značajno njegovo delo? Čini se kao da, svi mi, zanemarujemo probleme koji se dešavaju oko nas, sve dok u javnosti ne odjekne neka poražavajuća vest. Poražavajuća za nas kao društvo, nas kao neme posmatrače. Vest je ta da se mlada devojka, influenserka, ubila. Danima se traži krivac, upiru se prsti na određene osobe. Sada, kada je više nema, glavna tema postalo je digitalno nasilje. Da nismo zakasnili?
Close
Vremenska prognoza
light rain
18°C
22.05.2022.
Beograd

Najnovije

Vidi sve

Najčitanije

Vidi sve

Iz drugačijeg ugla

Vidi sve