Vesti
26.07.2022. 16:15
Vesti
30.08.2022. 14:52
Đoko Kesić
Dijalog
U državu Kosovo niko više ne veruje
Što se grbavo rodi, to ni vreme ne ispravi! Ova sentenca mogla bi da bude najpreciznija definicija suštine odgovora na pitanje – šta je tzv. država Kosovo danas?
Od 17. februara 2008, dana kad je obavljeno samoproglašenje "Kosova kao nezavisne države", prošlo je više od 14 godina. Taj istorijski hod u južnoj srpskoj pokrajini je u suštini tumaranje u magli, koje se konstantno odvija po ivici novog otvorenog međunacionalnog sukoba, daleko od demokratskih načela modernog društva, završio se nedavno u Briselu pretnjom novim raskolima i ratom. Zašto to kriti?
Tzv. državu Kosovo, posle svega, moguće je krstiti raznim epitetima, a nikako državom. Pitanje je – ko u tu "državu" veruje? S tim u vezi je i mišljenje Nedžmedina Spahijua, političkog analitičara, koji tvrdi da veliki deo albanske zajednice na Kosovu ne veruje da će ta "država postojati za nekoliko godina".
"Mislim da nije problem što veliki deo srpske manjine ne priznaje državu Kosovo, već je problem pre u albanskoj zajednici zbog koje je stvorena tzv. država Kosovo, koja na istu gleda sa skepsom", kaže Spahiju...
"Imam nekoliko desetina opklada sa meni bliskim ljudima da posle tri, 10 ili 20 godina, država neće postojati, što znači da ljudi ne veruju u državu Kosovo. Kako će ubediti srpsku manjinu, koja ne može tako lako da prihvati novu realnost, ne može tako lako da prihvati državu Kosovo, kada veliki deo Albanaca ne veruje da će država Kosovo postojati... A zemlje Kvinte vrše pritisak na srpsku zajednicu na Kosovu da prizna državljanstvo (tzv.) Kosova", objašnjava Spahiju.
Ne mali broj istoričara i sociologa dodaje da tzv. država Kosovo nema svoju naciju, što je osnov osnivanja i postojanja nacionalne države. Teoretičari sa Zapada osporavaju ovu tezu konstatacijom da su nacionalne države prevaziđene te da se belodano pokazalo da su anahrone, nasledila su ih građanska društva. Zagovornici ovog tumačenja prećutkuju da se de fakto danas građanska društva ugase kad se suoče sa ozbiljnim izazovima kao što je ukrajinska kriza.
Jer, šta su danas zemlje EU, gde je osporeno pravo drugačijeg mišljenja, smenjuju ministre u zemljama EU koji su se drznuli da ukrajinsku krizu javno ne zovu "ruska agresija", a mediji moraju da se drže diktiranog narativa. Uostalom, kao državna zajednica u bilo kom obliku, samostalno Kosovo u istoriji nije postojalo čak ni u tragovima.
Sa delom naših tvrdnji u izvesnom smislu slaže se i Timoti Les, profesor Centra za geopolitiku Univerziteta Kembridž, odgovarajući Nedžmedinu Spahijuu "da su Albanci na Kosovu zabrinuti za bezbednost svoje teritorije i ne žele da daju autonomnu oblast Srbima (Zajednicu srpskih opština) kada nisu sigurni da će uspeti da zadrže ostatak..."
"U nedostatku bilo kakve šanse za priznanje od strane Srbije, jedina prava opcija da Kosovo okonča svoje stanje limba jeste spajanje sa Albanijom. To je takođe ono što većina kosovskih Albanaca želi, pošto je Kosovo veštačka tvorevina, država kojoj nedostaje nacija", rekao je Les.
Profesor Timoti Les ocenjuje da je "Velika Albanija" gotovo neizbežna. Ali, dodatno objašnjava da ne vidi nikakvu neposrednu perspektivu da Kosovo ili Albanija poguraju ovaj cilj dalje od nivoa političke retorike zbog međunarodnog veta i povremenog simboličkog gesta.
"U stvarnosti, pretpostavljam da će se čekati, kao što čekaju i drugi u regionu, na promenu geopolitičkih okolnosti i dolazak vremena kada će velike sile pristati na široko preuređenje Balkana", kaže Timoti Les.
Vesti
24.08.2022. 13:57
Lajčak o sastanku Vučića i Kurtija u Briselu: "Nije bilo uzalud"
Čekajući dogovor ili prisilu nove preraspodele geopolitičkih moći i uticaja na Jugozapadnom Balkanu, Zapad užurbano priprema teren za ta događanja. To oni svakako neće priznati, ali belodano cilj im je da golom silom dovedu u red srpsko pitanje. Prisiljavaju Srbiju da "uzajamnim priznanjem" reše kosovski čvor.
U Crnoj Gori padaju vlade, stvara se pometnja u kojoj DPS Mila Đukanovića vraćaju iz političke mrtvačnice. U BiH Republika Srpska, po diktatu otvorenih laži i surove sile, pretvara se u košuljicu koja je daleko od Dejtona. Treći, hrvatski entitet, nije poželjan jer bi se u BiH stvorio presedan – Srbi i Hrvati bi se iskreno udružili.
Visoki predstavnik, polulegalna persona koja predstavlja UN u BiH, hoće da menja Ustav BiH, a paralelno sa Sarajevom pravi građansku BiH. Kao da se građanska država pravi jednom prisilnom političkom odlukom.
Ali, vratimo se Srbiji i tzv. Briselskom sporazumu. Poslednji susret u prestonici jedva postojeće EU izveo je Srbiju pred streljački vod. „Priznati ’državu Kosovo’, ne sprečavati njenu implementaciju u sve međunarodne asocijacije, platiti ratnu odštetu Kosovu... Sve su to na prvi pogled apsurdi, odnosno maksimalistički zahtevi Prištine, koji su uobičajeni u početku pregovora“, objašnjava za „Ekspres“ jedan karijerni srpski diplomata koji je želeo da ostane anoniman. Srbija mora da se drži hladne glave i strpljenja. To što Kurti traži, kako kaže, već je viđeno, a Srbija mora da ima na umu Rezoluciju 1244.
"Kristofer Hil, ambasador SAD u Srbiji, kaže da je ona prevaziđena, pregazilo ju je vreme!? Pitao bih ga, ko se trudi da se Rezolucija 1244 zaobiđe? Pa upravo SAD. Pitao bih ga da sam bio u studiju N1 kako to da se on zgražava nad agresijom Rusije na Ukrajinu, a ne pominje, to ga voditelj i ne pita – šta su to SAD radile u SRJ 1999. i u nizu drugih zemalja pre i posle? Uvek moramo da imamo na umu da je Kosovo NATO država, veštačka tvorevina nastala u incestu NATO alijanse i silovanog međunarodnog prava. Istorija nas uči da sve načinjeno silom od sile i strada", kaže naš sagovornik.
Ključno pitanje za Srbiju je kako nastaviti pregovore u Briselu? Predsednik Aleksandar Vučić izvukao je snažan argument koji je malo ko očekivao: Srbi sa KiM će se povući iz svih prištinskih institucija, iz parlamenta, iz vlade, Srbi policajci će napustiti posao, sudije, zaposleni u tužilaštvu... Drugim rečima, nestao bi Briselski sporazum, sve bi se vratilo na početak.
Aljbin Kurti, predsednik privremene vlade u Prištini, čovek je koji liči na đaka iz magareće klupe, iz čije pojave se čita da strahuje hoće li precizno da izdeklamuje tekst koji mu pišu u Vašingtonu. Posle najave predsednika Vučića, ambasador Hil u pomenutom studiju odgovara da se nada da do toga neće doći, naglašava. "Srbi su kooperativni i spremni da pregovaraju, ali sa Prištinom hitno mora da se razgovara..."
Hoće li briselski poredak pasti na Kosovu i Metohiji? To bi se moglo dogoditi ukoliko Priština ostane pri navedenim zahtevima.
Vesti
02.08.2022. 18:10
"Na Kosovu varnica može izazvati lančane sukobe"
"Kad nema nikakve šanse da se Briselski sporazum primeni u celini, kad je očigledno da prištinska strana uopšte nema nameru da razmatra ZSO – i da nema pritisaka na nju u tom pravcu, taj sporazum postaje besmislen. Pa je sasvim logično da Srbi odustanu od onog dela sporazuma koji su već primenili i sve vrate u pređašnje stanje. I onda smo na nuli", izjavio je za "Politiku" Zoran Milivojević, diplomata u penziji.
Sa njim se slaže i docent Fakulteta političkih nauka Stefan Surlić:
"To bi značilo da srpski predstavnici izađu iz institucija Kosova, da se ponište integracije sudstva, policije, kao i da se dalje ne učestvuje na izborima u okviru kosovskog sistema. Ipak, ovakav scenario može vratiti stanje stvari na severu u 2011. godinu s puno neizvesnosti i potencijala za otvoreni srpsko-albanski sukob."
Vreme je za rekapitulaciju. Da se podvuče crta?
Briselski sporazum potpisan je aprila 2013. godine. Od tada do danas i slepcu je jasno da je Evropska unija sve vreme Srbe vukla za nos. Od Srbije u korist NATO Kosova uzimali su deo po deo ovlašćenja, Srbiji su nudili šargarepu u vidu članstva u EU, pritiskajući je istovremeno osudama da je nekooperativna, da se nije lišila srpskog hegemonizma, da tajno podgreva srpsku neposlušnost ne samo na Kosovu, nego u BiH i Crnoj Gori... Nisu bili spremni da prisile Prištinu da formira ZSO koji obezbeđuje status i opstanak srpskog naroda, institucionalno obezbeđuje normalan život Srbima u 10 opština. Prema Briselskom sporazumu, ZSO je vezan za centralnu vlast u Prištini, Srbima istovremeno omogućava pravo veta na sve odluke koje dovode u pitanje njihov neposredni interes i život...
Vesti
22.05.2022. 16:10
Kristofer Hil o Kosovu, Ukrajini, budućnosti Srbije
Kurti za ZSO ni da čuje! Kristofer Hil diplomatski uvijeno kaže da o modelima ZSO-a treba razgovarati i videti šta je prihvatljivo za obe strane?!
Ako za 12 godina, koliko traju pregovori Beograda i Prištine, nismo naučili briselsku lekciju, ako u novim počecima, ako ih bude, nismo razumeli šta između redova govori ambasador Hil, ništa bolje nismo zaslužili. Ambasador, odnosno SAD, braniće NATO državu svim sredstvima, uključujući i praksu da sve što piše u postignutim sporazumima Vašington zgazi u primeni već sutradan.
Komentari
