Ubedljiva pobeda SDA na izborima za parlament FBiH

Posle obrađenih 93,48 odsto biračkih mesta, SDA je osvojila 222.745 glasova ili 30,58 odsto.

Na drugom mestu je Socijaldemokratska partija BiH (SDP BIH) sa 112.069 glasova, odnosno 15,39 odsto, dok je koalicija predvođena HDZ-om BiH treća s 99.144 glasa ili 13,61 odsto.

Stranka za BiH osvojila je 65.985 glasova ili 9,06 odsto i trenutno je na četvrtoj poziciji.

Među pet političkih stranaka je i koalicija predvođena Narodom i Pravdom (NiP) Elmedina Konakovića, koja je osvojila 47.553 glasa, odnosno 6,53 odsto.

Slede Demokratska fronta (DF) sa 44.288, odnosno 6,04 odsto glasova, a prema sadašnjim rezultatima cenzus su prešle i Koalicija NES, PDA i Naprijed, Naša stranka i HDZ 1990 s partnerskim strankama.

Minić: Želim da budem predsednik svih građana RS

Savo Minić (SNSD), koji je prema preliminarnim rezultatima Centralne izborne komisije (CIK) Bosne i Hercegovine (BiH) novi predsednik Republike Srpske (RS), izjavio je da želi da bude predsednik svih građana ovog entiteta u BiH.

"Izašli smo pred narod, isporučujemo stabilnost, to ćemo nastaviti. Želim da budem predsednik svim građanima Republike Srpske. To shvatam kao odgovornost. Raduje me ovakav rezultat SNSD", rekao je on u svom obraćanju javnosti.

Dodao je da je SNSD vodio "modernu i dostojanstvenu kampanju", kao i da će RS među prvima u BiH formirati novu vlast.

"Nastavićemo da isporučujemo stabilnost", kazao je Minić.

Strani mediji o izborima u BiH

Opšti izbori održani u Bosni i Hercegovini (BiH) privukli su značajnu pažnju stranih medija, koji glasanje uglavnom predstavljaju kao mnogo više od borbe domaćih političkih stranaka za vlast, preneli su sarajevski mediji.

Navodi se da u izveštajima Rojtersa, Asošijeted presa (AP), Euronjuza, Al Džazire i Gardijana dominiraju četiri teme: budućnost evropskog puta BiH, nastavak etničkih i političkih podela, odnos prema Rusiji, kao i sve izraženije nezadovoljstvo građana, posebno mladih.

Rojters, dodaje se, današnje izbore predstavlja kao glasanje koje bi moglo značajno da utiče na ambicije BiH za članstvo u Evropskoj uniji (EU), ali i na šire geopolitičko pozicioniranje zemlje između EU, Sjedinjenih Američkih Država (SAD) i Rusije.

Rojters posebnu pažnju posvećuje i uticaju velikih međunarodnih sila na političke procese u BiH, navodeći različite interese EU, SAD i Rusije.

Dalje se navodi da AP izbore u BiH stavlja u kontekst nastavka političkih i etničkih tenzija, uz poseban fokus na lidera Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) Milorada Dodika, koji se prvi put posle skoro tri decenije ne nalazi na glasačkom listiću, ali i dalje ima značajnu ulogu u političkoj kampanji svoje stranke.

AP naglašava i Dodikove veze s Moskvom, kao i njegov nedavni sastanak s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.

Slično izveštava i Euronjuz, koji ukazuje na ruski uticaj, političke podele i zastoj na evropskom putu BiH.

Al Džazira je izbore u BiH ocenila kao jedne od najkomplikovanijih izbora na svetu, posvetivši poseban tekst objašnjavanju sistema vlasti nastalog posle Dejtonskog mirovnog sporazuma, prema kojem građani biraju predstavnike na državnom, entitetskom i kantonalnom nivou, dok se deo institucija formira indirektno.

Al Džazira je istakla i najveću novost ovogodišnjih izbora – širu primenu novih tehnologija, uključujući biometrijsku identifikaciju birača i skeniranje glasačkih listića, s ciljem smanjenja mogućnosti izbornih nepravilnosti.

Istovremeno, naglašava se da eventualni izborni rezultat sam po sebi neće rešiti problem dugotrajnih blokada, jer će napredak prema EU zavisiti i od sposobnosti budućih vlasti da postignu dogovor o reformama.

Britanski Gardijan se u reportaži iz Sarajeva pita - mogu li izbori i političari učiniti bilo šta kako bi zaustavili odlazak mladih ljudi iz BiH?

Reporteri ovog lista preneli su razgovare s mladim ljudima iz Sarajeva, u Federaciji BiH, i Istočnog Sarajeva, u Republici Srpskoj, koji govore o političkoj apatiji, etničkim podelama i nedostatku perspektive.

Gardijan je naveo procene prema kojima je stotine hiljada ljudi napustilo BiH tokom protekle decenije, zaključivši da je iseljavanje iz te zemlje jedna od najvećih dugoročnih posledica političke i ekonomske stagnacije.