Ubistvo Ćuruvije: Zločin bez kazne

Druga činjenica koja je uznemiravajuća jeste da ni četvrt veka nije bilo dovoljno da se odgovorni za ovo ubistvo privedu pred lice pravde i pravosnažno osude na odgovarajuće kazne. To, dakle, znači da su odgovorni za organizaciju i izvršenje ubistva (ako su i sami živi) još na slobodi.

Treća činjenica je da su osumnjičeni za Ćuruvijino ubistvo – Radomir Marković, Milan Radonjić, Miroslav Kurak i Ratko Romić odlukom Apelacionog suda u Beogradu definitivno oslobođeni krivice i više im se za ovo ubistvo ne može suditi. I svi oni mogu da nastave život kao slobodni građani, osim Radomira Markovića koji služi višedecenijske zatvorske kazne zbog zločina na Ibarskoj magistrali i ubistva Ivana Stambolića.

Ostaje, međutim, mnogo više nejasnoća, nedoumica i pitanja bez odgovora jer, uprkos tome što su mnogi tvrdili da je “sve jasno“, da je “policijski slučaj rešen“, na kraju je ispalo da sve to nije bilo dovoljno da sud presudi onima koje je tužilaštvo teretilo za ubistvo vlasnika “Dnevnog telegrafa“ i “Evropljanina“.

Zapravo, ceo slučaj je od samog početka bio vrlo specifičan i delikatan – od okolnosti pod kojima je Ćuruvija ubijen (tokom NATO bombardovanja, a nakon medijskih napada na njega i dok je bio “na merama“, odnosno dok ga je pratila RDB), preko toga da godinama posle atentata kao da ništa nije rađeno na rešavanju slučaja, ili makar nije rađeno dovoljno (početkom 2009. godine, specijalni tužilac Miljko Radisavljević izjavljuje čak da nema dokaza za pokretanje sudske istrage), do toga da je suđenje počelo čak 16 godina posle ubistva, a epilog doživelo četvrt veka nakon zločina.

Tome treba dodati i činjenicu da je za ceo proces javnost s pravom bila izuzetno zainteresovana, toliko da se ponekad činilo da se suđenje odvija u medijima, a ne u sudnici, odnosno da su i tužilaštvo i odbrana i sud bili pod velikim pritiskom javnosti.

Apelacioni sud je, dakle, preinačio prvostepenu presudu kojom su okrivljeni bili osuđeni na ukupno 100 godina robije i oslobodio ih.

Kako je navedeno, prvostepeni sud je presudom koja je osporavana žalbama “prekoračio optužbu, povredio identitet optužbe i presude i nije rešio predmet optužbe, a pritom je i selektivnom ocenom dokaza u potpunosti zanemario određene činjenice koje proizlaze iz izvedenih dokaza, a koje međusobno posmatrane pružaju osnov za drugačije presuđenje“.

Oglasio se i Stejt department o "slučaju Ćuruvija"

Tužan dan za novinarstvo

Tužan dan za novinarstvo

Vesti 03.02.2024. 10:10

Oglasio se i Stejt department o "slučaju Ćuruvija"

Dan kada je ubijen Slavko Ćuruvija

Pre 23 godine

Pre 23 godine

Vesti 11.04.2022. 08:26

Dan kada je ubijen Slavko Ćuruvija

Po oceni Apelacionog suda, i pored svih izvedenih dokaza, tokom postupka nije utvrđeno postojanje organizovane kriminalne grupe, niti je utvrđeno ko je, kada i gde, kao što se navodi u dispozitivu optužnice, učestvovao u sačinjavanju prethodnog dogovora i plana za lišenje života vlasnika, direktora, glavnog i odgovornog urednika dnevnog lista “Dnevni telegraf“ i nedeljnika “Evropljanin“ Slavka Ćuruvije, a nije izveden nijedan dokaz u prilog navodima optužbe, da je takav nalog dat od strane NN lica “iz najviših struktura vlasti“.

U čemu je prvostepeni sud prekoračio optužbu? Prema oceni apelacije, u tome što je u presudu kao neposrednog izvršioca uveo N.N. lice koje se u optužnici ne spominje, već se kao navodi da je u Ćuruviju pucao Kurak. To je, međutim, u svom svedočenju nedvosmisleno osporila Branka Prpa, Ćuruvijina partnerka koja je u trenutku ubistva bila sa njim: “Kada neko stoji iznad vas s pištoljem uperenim u vašu glavu, dok vi ležite na zemlji, onda ga dobro gledate. Ja sam gledala u ubicu, i ubica je gledao u mene. Nas dvoje smo se gledali, nisam ja njega videla iz daljine. Videla sam ga direktno nad sobom u trenutku kada je odlučivao da li će da me likvidira kao što je prethodno likvidirao Slavka do kog sam ležala. E, pa ta osoba koja je u njega pucala nije bio Kurak. Jer Kurak ima karakteristično lice koje bih zapamtila. Baš zato što su to granične ljudske situacije, naša čula budu naročito izoštrena. To jeste strašan šok, ali vi se nalazite pred smrću i gledate u smrt. Prema tome, ja sam gledala tog čoveka koji nije imao masku na licu i taj čovek nije bio Kurak.“

To je, dakle, “selektivna ocena dokaza“ i “zanemarivanje određenih činjenica koje proizlaze iz izvedenih dokaza“, a koje međusobno posmatrane “pružaju osnov za drugačije presuđenje“.

Možemo postaviti pitanje kako se prvostepeni sud odlučio na uvođenje N.N. lica u presudu mimo optužnice? Da li je to bio način da se donese kakva-takva osuđujuća presuda, a kojom bi se potom odlučivala apelacija? Ako je tako, onda bismo već tu mogli da postavimo pitanje pritisaka na sud da donese takvu presudu.

Više je, međutim, onih koji veruju da je sud bio pod pritiskom da oslobodi okrivljene.

O opstrukcijama u procesu aprila prošle godine govorio je i Veran Matić, predsednik Komisije za istraživanja ubistava novinara, navodeći da su se one najviše ogledale u ograničenom pristupu informacijama i dokazima, a i u pretnji svedocima i inspektoru Draganu Kecmanu.

“Ja sam kao predsednik Komisije prijavljivao te slučajeve pretnji i nije bilo reagovanja“, rekao je Matić.

Može se, svakako, diskutovati i o tome da li su srpska policija, a naročito tužilaštvo, dorasli svom zadatku. A pre svega treba postaviti pitanje zašto se toliko čekalo na početak suđenja. Da li je izgubljeno dragoceno vreme kada je možda još bilo moguće prikupiti validne materijalne dokaze koji bi doveli do osuđujuće presude? Jer sa protokom vremena, ta mogućnost je sigurno opadala.

U tom, svetlu, opet, svakako nije bez značaja ni činjenica da je Radomir Marković na čelu RDB ostao gotovo tri meseca posle petooktobarskih promena. A upravo taj period je, prema ocenama mnogih, mogao da bude iskorišćen za uklanjanje dokaza koji bi RDB povezali sa nekim zločinima iz perioda 90-ih godina.

Da budemo krajnje iskreni, pitanje je i da li bi slučajevi atentata na Vuka Draškovića i ubistva Ivana Stambolića bili rešeni da nije bilo ubistva Zorana Đinđića. Jer tek kada su u akciji “Sablja“ uhapšeni pripadnici JSO koji su učestvovali u ovim akcijama RDB, rešeni su i ti slučajevi.

Tužilaštvo je, utisak je, pokušalo da preko izjave Milorada Ulemeka Legije iz 2014. godine, da je iz razgovora sa Radomirom Markovićem shvatio da su Ćuruviju ubili Romić i Kurak, pokušalo da dođe do osuđujuće presude, ali je to ipak bilo nedovoljno.

INTERVJU, VERAN MATIĆ: Služba i dalje štiti ubice Ćuruvije

Društvo 08.12.2016. 11:40

INTERVJU, VERAN MATIĆ: Služba i dalje štiti ubice Ćuruvije