Vesti
30.09.2025. 16:05
Vesti
04.11.2025. 18:35
Mihailo Paunović
Kosovski Kurtijev čvor
Izbori koji ne rešavaju ništa
Poslednjih devet meseci politička scena na Kosovu liči na čekaonicu.
Čekalo se formiranje vlade, izbor predsednika Skupštine, prebrojavanje glasova… Kako je vreme prolazilo, postajalo je sve jasnije da su razlike među političkim činiocima nepremostive – do te mere da ih nije moguće prevazići ni konstruktivnim razgovorom, ni tradicionalnom političkom trgovinom koja obeležava svaki postizborni period.
Zbog toga je ono o čemu se šuškalo još od marta nedavno postalo realnost i, kako stvari stoje, jedini logičan sled – vanredni parlamentarni izbori.
O novom izbornom procesu na Kosovu govori se sve glasnije od kako Aljbin Kurti nije uspeo da obezbedi potrebnu većinu za formiranje vlade. Iako mu je Vjosa Osmani, predsednica Kosova, dodelila mandat za sastav nove vlade u Prištini, lider Samoopredeljenja nije uspeo da obezbedi potrebnu većinu – dobio je 56 glasova podrške od 120 poslanika, pet manje od minimalne granice od 61 glasa.
Od tog trenutka, opcije za izlazak iz višemesečne institucionalne i političke krize na Kosovu svele su se na dve mogućnosti – da vladu formiraju stranke aktuelne opozicije ili da se raspišu vanredni parlamentarni izbori.
Iako je odavno jasno da kosovska opozicija, sa ovakvom preraspodelom političke moći, ne juri preterano za vlašću, već čeka nove izbore kako bi eventualno prišila još koji procenat, Vjosa Osmani kao predsednica Kosova ima obavezu, ali i rok od 10 dana, koji je počeo da teče 26. oktobra, da pozove sve političke stranke na konsultacije i odredi novog mandatara, onog koji ima najbolje šanse i koji će pokušati da formira većinu u Skupštini. Novi kandidat za premijera koga ona odredi ima 15 dana da obezbedi izbor vlade. Ako u tome ne uspe, predsednica raspisuje nove izbore koji se moraju održati u roku od 40 dana od raspisivanja. Predsednik druge stranke po broju glasova na izborima održanim 9. februara, Memli Krasnići iz Demokratske partije Kosova, izjavio je nedavno da će zatražiti od Vjose Osmani da se odmah ide na izbore.
Da su novi izbori možda jedina preostala opcija za prevazilaženje krize priznao je i lider Samoopredeljenja uz isticanje da je Demokratski savez Kosova "kategorično“ odbio vladu koju bi on vodio, kao i da je NISMA odbila da bude deo buduće vlade.
"Dva puta smo pozvali LDK-u i bili smo u kontaktu sa NISMOM. Mnogo sam se trudio da odvojim LDK od PDK-a. Četiri godine ovog mandata pokazale su da je vlada bila stabilna. Ja i Samoopredeljenje odlučni smo da branimo državu, a ne vlast. Biramo izbore“, rekao je Kurti i istakao da nije isključeno da izbori budu održani tokom zime, ili na proleće:
"Vremenski rokovi brzo teku. Nažalost, možda ćemo imati i dva puta izbore. Možda smo mogli da izbegnemo decembarske izbore i da imamo samo one na proleće“, rekao je Kurti.
Dok se Kurti žali kako niko od političkih lidera ne želi sa Samoopredeljenjem u koaliciju, predsednik Demokratskog saveza Kosova poručuje da ga ne čudi zašto Kurti to ne razume, dodajući da data reč ima težinu i da ne postoji pozicija, moć ili ponuda koja može narušiti tu vrednost.
"Stav DSK-a je nepromenjen. Imamo suštinske razlike sa Samoopredeljenjem. To je nacionalni doprinos DSK-a – da emancipuje političku scenu, ne sarađujući sa pokretom koji je izazvao mržnju i podele, koji je izolovao Kosovo, ne veruje u pragmatične i osnovne vrednosti. Pokret koji uzurpira vladu uprkos odluci Vrhovnog suda i koji je prekršio Ustav 30 puta. Obmanjuje narod, govori ʼimam glasove, testirajte me’, a nije sposoban da izađe i kaže kao muškarac da ih nema od prvog dana, da mu treba politički dogovor i da nije kraj sveta ako te svi odbiju. Budi jednom muškarac i ne laži tako jednostavno“, izjavio je nedavno Abdidžiku.
U situaciju u kojoj Aljbin Kurti ne može, a opozicija ne želi ni da pokuša da formira vladu glasačke kutije već se zagrevaju, a datum vanrednih parlamentarnih izbora sve glasnije se spekuliše.
U takvoj političkoj atmosferi ostaje pitanje da li će vanredni izbori doneti stvarni preokret na političkoj sceni ili će samo produbiti krizu i ponovo izneti neefikasnost na površinu.
Upućeni ističu da bi vanredni parlamentarni izbori mogli da donesu promene u izbornim rezultatima stranaka, ali da one neće biti dovoljne da stranke izbegnu potrebu za koalicionom vladom.
Ista ta koaliciona vlada glavni je razlog zbog kog je Kosovo devet meseci politički blokirano. Podsećanja radi, prema konačnim rezultatima koje je objavila Centralna izborna komisija, Pokret Samoopredeljenje je na februarskim izborima osvojio 48 poslaničkih mandata, Demokratska partija Kosova 24, Demokratski savez Kosova 20 mesta, Srpska lista devet i koalicija Alijansa za budućnost Kosova i Socijaldemokratska inicijativa osam mesta u Skupštini.
Kada su glasovi prebrojani, postalo je jasno da prostora za dogovor gotovo da nema. Iako lider Samoopredeljenja osam meseci kasnije ističe da je pokušao da postigne dogovor sa svojim političkim protivnicima, zaboravlja da je pred redovne parlamentarne izbore svaki trenutak koristio da ih kritikuje i ocrni. U tom periodu se mogućim posledicama nije previše bavio jer je verovao da će njegova partija osvojiti dovoljno glasova da sama formira vladu. Međutim…
Ukoliko se predviđanja analitičara obistine i vodeće političke partije na Kosovu, na sve izvesnijim vanrednim parlamentarnim izborima, osvoje približno isti broj glasova kao na februarskim izborima, postavlja se pitanje da li novi izbori nude bilo kakvo rešenje? Umesto izlaza iz institucionalne i političke blokade, izbori bi mogli postati još jedno poglavlje iste priče – lideri koji ne uspevaju da postignu konsenzus, opozicija koja odbija odgovornost i građani koji i dalje čekaju na stabilnu i funkcionalnu vladu.
Vesti
02.11.2025. 09:35
KFOR nastavlja s dnevnim patrolama
Nedžmedin Spahiju u razgovoru za "Ekspres“ kaže da najava vanrednih parlamentarnih izbora na Kosovu ne predstavlja nikakav novi krug, već samo nastavak političke krize koja traje mesecima.
"Verovatno će biti novih izbora… Pominje se decembar. Međutim, to ne znači izlazak iz političke krize. Aljbin Kurti i Samoopredeljenje će verovatno dobiti nešto manje glasova, ali ponovo će biti prvi. To samo povlači sa sobom veću krizu“, ističe Spahiju.
Nedavno održani lokalni izbori na Kosovu dobar su pokazatelj trenutnog odnosa snaga među kosovskim političkim partijama. Izbori su pokazali da je Kurti izgubio deo poverenja birača jer je Samoopredeljenje pobedilo u svega tri opštine u prvom krugu, dok će u čak 17 opština morati da sačeka drugi krug izbora.
"Svakako da se na osnovu lokalnih izbora mogu izvlačiti zaključci kakve rezultate vanrednih parlamentarnih izbora možemo da očekujemo. Kurti jeste dobio manje glasova, ali i dalje je lider najjače stranke. Sa druge strane, pozicija opozicije se za ovih osam meseci nije pogoršala. Stvar je u tome što je na ovim lokalnim izborima učestvovalo mnogo manjih partija i nezavisnih kandidata i njihovo učestvovanje uticalo je na to da sve velike partije osvoje manje glasova od očekivanog“, objašnjava Spahiju, a potom dodaje:
"Kurti će verovatno na novim izborima dobiti oko 50 odsto glasova, ali to neće doneti rešenje. Rešenje bi bilo kada bi kosovska politička klasa bila više patriotska i kada bi se više žrtvovala za nacionalne interese, ali to nije slučaj.“
Da je Kurtijev rejting u padu postalo je jasno još u februaru. Od tada do danas mnogo se toga promenilo, a politički imidž lidera Samoopredeljenja najlošiji je u poslednjih nekoliko godina. Razloga za to je više: od činjenice da upravo Aljbina Kurtija mnogi krive za institucionalnu blokadu u kojoj se Kosovo nalazi, do toga da mu se pripisuje i da je svojom politikom doveo u pitanje odnos SAD prema Kosovu.
Kroz prizmu tih odnosa poslednjih meseci u kosovskoj javnosti, ali i štampi, često se pominjao dolazak Ričarda Grenela u Prištinu. Istorija Grenela i Kurtija već je poznata javnosti pa se postavlja pitanje da li je najavljeni dolazak Trampovog saradnika samo priča koja skriva pritisak na lidera Samoopredeljenja ili stvarnost koja nikako da se realizuje.
"To su samo priče kojima opozicija pokušava da oslabi vlast Aljbina Kurtija. Te priče plasiraju se već godinu dana iz ugla toga da će Amerikanci pritisnuti Kurtija. Već godinu dana priča se o tome i nije se dogodilo“, objašnjava sagovornik "Ekspresa“.
Međutim, Nedžmedin Spahiju u razlozima pada Kurtijevog političkog rejtinga vidi još nešto.
"Rejting mu opada zbog toga što mu je jedina predizborna priča sever Kosova. Ta priča više nije aktuelna, ljudi su na nju zaboravili. Sa druge strane, ljudi vide da ni na jednom polju života nema napretka i zbog toga se glasovi Samoopredeljenja smanjuju. Takođe, veliki broj glasača plaši se povratka opozicije na vlast koja je bila dosta diskutabilna u svom vladanju prethodnih decenija. To ne znači da u vreme Aljbina Kuritija nema problema, ali se zna da Kurti nije korumpiran, ali slabo radi na napretku. Jedina dobra strana jeste to što je sa vlasti sklonio bahate političare.“
U takvom političkom rasporedu snaga, sa iscrpljenim biračima i liderima koji više razmišljaju o taktičkim pozicijama nego o stvarnim rešenjima, Kosovo ulazi u novi izborni ciklus bez jasnog izlaza iz krize. Vanredni parlamentarni izbori, koji bi mogli biti raspisani već početkom zime, mogli bi doneti promene u raspodeli mandata, ali ne nužno i stabilnost.
Jer, ako se posle devet meseci političke blokade ishod ponovi – najjača partija bez većine, opozicija bez volje da preuzme odgovornost – Kosovo će se ponovo naći u istom mestu sa kog je i krenulo. Vanredni izbori tada bi bili samo još jedno poglavlje iste političke priče, a ne njen epilog.
Vesti
21.10.2025. 17:46
Đurić na sednici SB UN: "Na Kosovu etnički motisivani napadi su postali rutina"
Vesti
18.10.2025. 18:47
Kosovo se integriše u prvu instituciju EU
Komentari
