Vesti
06.01.2022. 13:34
Vesti
24.01.2022. 08:15
BiH
Vučićeva drugarska molba Dodiku
Tri dana bilo je potrebno Miloradu Dodiku da pruži kakav-takav odgovor na molbu Aleksandra Vučića njemu i svim političkim snagama u Republici Srpskoj da učestvuju u radu zajedničkih institucija Bosne i Hercegovine i da na „najbolji način štite interese srpskog naroda i Republike Srpske“.
A odgovor srpskog člana Predsedništva BiH i lidera Saveza nezavisnih socijaldemokrata glasi – predstavnici iz entiteta Republika Srpska (RS) učestvovaće u zasedanjima u institucijama BiH „samo onda kada procene da je to potrebno“.
"Tražićemo da se otklone razlozi zašto srpski predstavnici ne učestvuju u radu u zajedničkim institucijama", rekao je Dodik na konferenciji za medije u Banjaluci 17. januara.
Istakao je pritom da na snazi ostaju zaključci Narodne skupštine Republike Srpske iz jula 2021. godine o tome da se predstavnici RS ne vraćaju u institucije BiH sve dok se ne ukloni izmena Krivičnog zakona BiH koju je "nametnuo Valentin Incko", bivši visoki predstavnik BiH, a koja se odnosi na negiranje genocida.
Da li će taj odgovor imati i nekakve dopune, moguće je da će biti poznato već 27. januara. Tada, na Savindan, biće, naime, organizovan "veliki Sabor Srbije i Republike Srpske", koji će uključiti i zajednički sastanak dveju vlada kada će se, kako je još 14. januara saopšteno iz kabineta predsednika Srbije, "odlučivati o strateškim ekonomskim projektima i daljem unapređenju saradnje u svim oblastima".
Vučićeva molba Dodiku stigla je, inače, nakon što su Sjedinjene Američke Države odlučile da uvedu sankcije lideru SNSD-a, kao i još nekolicini njegovih saradnika, te lokalnoj Alternativnoj televiziji iz Banjaluke.
Srbija je jedan od garanata Dejtonskog sporazuma. Srbija ima i posebne veze sa Republikom Srpskom i, kao matična država, ima i obavezu da brine o srpskom narodu preko Drine. Ta, pozicija, međutim, može da bude i uzrok raznih komplikacija, naročito kada se dođe u situaciju poput ove u kojoj rukovodstvo bosanskih Srba dođe u sukob sa predstavnicima međunarodne zajednice.
Jer, Srbija s jedne strane nema drugog izbora nego da zastupa interese Srba preko Drine, ali s druge – to ne sme da uradi tako da na bilo koji način ugrozi interese svojih građana.
Upravo zato bi najbolja varijanta i bila da se Dodik vrati institucijama u BiH i da kroz njih pokuša da ostvari maksimum za Srbe u RS. U tome bi, naravno, mogao da računa i na podršku iz Beograda, jer je jedna stvar kada podržavate nečiju institucionalnu borbu, a potpuno druga kada dajete podršku nekome ko te institucije bojkotuje i što vas potencijalno uvodi u sukob sa međunarodnom zajednicom. Jedno je jasno, i sa time se slaže većina poznavalaca situacije u Bosni i Hercegovini i na Balkanu.
Ukoliko Dodik nastavi sa politikom blokada i pričom o mogućoj secesiji, time će samo izazvati još žustriji odgovor sa Zapada i gurati sebe još više u naručje Moskve.
Zbog veza RS sa zvaničnim Beogradom, to bi, međutim, bila vrlo komplikovana situacija za vlasti u samoj Srbiji.
Na to je upozorio i lider opozicionog SDS-a Mirko Šarović, ocenjujući da je Dodik RS doveo u tešku situaciju, uključujući i Srbiju, čiji predsednik "uz sve probleme i izazove sa kojima se suočava, mora da se bavi krizom koju je Dodik izazvao u BiH".
Predsednik Foruma za etničke odnose iz Beograda Dušan Janjić ocenio je, međutim, da Dodik ipak neće ići „do kraja“, jer bi to bilo "vrlo ograničeno i domet toga bi njega vrlo brzo izolovao".
"To bi onda značilo ne samo odlazak iz javnog i političkog života i krivična i druga odgovornost, već i nečastan politički kraj. Zato ja mislim da je realnija ova druga opcija, da povratak u institucije BiH bude praćen dogovorima unutar RS“, rekao je nedavno Janjić.
Komentari
