Zdravlje
22.07.2022. 16:05
R.E

Saveti

Hrana koja šteti vašem mozgu

mozak, hrana
Izvor: Shutterstock

Jako je važno obratiti pažnju na ishranu jer naš izbor hrane može uticati na opšte zdravlje organizma, a posebno na moždanu aktivnost. Neke namirnice imaju negativne efekte na mozak, pamćenje i raspoloženje i povećavajući rizik od demencije.

Prva stvar koju definitivno treba izbegavati su slatka pića, poput gaziranih napitaka, energetskih pića i voćnih sokova. Velika koncentracija šećera, bilo prirodnog ili dodatog, povećava rizik od dijabetesa tipa 2, koji povećava rizik od razvijanja Alchajmerove bolesti.

Visok unos fruktoze može dovesti do gojaznosti, visokog krvnog pritiska, visokog sadržaja masti u krvi, dijabetesa i arterijske disfunkcije. Ovo može dovesti do povećanog dugoročnog rizika od demencije.

Rafinisani ugljeni hidrati takođe utiču na rad mozga. Ove komponente imaju visok glikemijski indeks, koji naglo povećava nivo šećera u krvi. Unos namirnica sa visokim glikemijskim indeksom mogu dovesti do upalnih procesa u nervnom sistemu koji utiču na pamćenje i druge kognitivne procese.

Trans masti, koje ne dolaze iz prirodnih izvora, poput mesa i mlečnih proizvoda takođe negativno utiču na kognitivne procese. Problem su transmasti industrijske proizvodnje, poznate i kao hidrogenizovana biljna ulja. Ove veštačke trans masti mogu se naći u margarinu, glazurama, grickalicama, gotovim kolačima i unapred upakovanim kolačićima.

Studije su pokazale da kada ljudi konzumiraju veće količine trans masti, imaju tendenciju ka većem riziku razvoja Alchajmerove bolesti, oštećenja pamćenja i kognitivnog pada.

Prerađena hrana, pre svega grickalice, slatkiši i instant obroci. Ova hrana obično sadrži puno kalorija i malo drugih hranljivih sastojaka. To su upravo one namirnice koje uzrokuju gojaznost, što može negativno uticati na zdravlje mozga.

Osim običnog šećera, i veštački zaslađivači mogu imati negativan uticaj na mozak. Posebno aspartam, zaslađivač koji je povezan sa prelaženjem barijere između krvnih sudova i mozga, a kada pređe, izaziva povećane nivoe stresa i veće nivoe depresije, koji su povezani sa kognitivnim propadanjem.

Alkohol je još jedan činilac koji negativno utiče na mozak. Hronična konzumacija alkohola dovodi do metaboličkih promena i poremećaja neurotransmitera, koji su hemikalije koje mozak koristi za komunikaciju.

Ljudi koji se bore sa alkoholizmom često imaju nedostatak vitamina B1. To može dovesti do poremećaja mozga zvanog Vernikove encefalopatije, koja zauzvrat može prerasti u Korsakofov sindrom. Ovaj sindrom karakteriše ozbiljno oštećenje mozga, uključujući gubitak pamćenja, poremećaje vida, konfuziju i nestabilnost.

Riba i morski plodoci koji imaju visok sadržaj žive takođe imaju negativn efekat na kognitivne procese. Nakon što osoba jede hranu koja sadrži živu, ona se širi po celom telu, koncentrišući se u mozgu, jetri i bubrezima. Kod trudnica se takođe koncentriše u placenti i fetusu. Zbog toga je posebno važno da se tokom trudnoće izbegavaju morski plodovi i hrana poput sušija, piše Healthline.

Da li ste znali za negativne posledice ovih namirnica na mozak i da li će uticati na vaše buduće izbore u ishrani? Pišite nam.

Komentari
Dodaj komentar

Povezane vesti

U Americi odobren prvi lek protiv Alchajmerove bolesti
Glava

Dve decenije istraživanja

08.06.2021. 12:43

U Americi odobren prvi lek protiv Alchajmerove bolesti

Nakon dve decenije istraživanja, Američka agencija za hranu i lekove, zvaničo je odobrila lek protiv Alchajmerove bolesti.

Close
Vremenska prognoza
clear sky
8°C
03.03.2024.
Beograd
Wind
PM2.5
5µg/m3
PM10
6µg/m3
UV
UV indeks
1
AQI indeks
1

Oni su ponos Srbije

Vidi sve

Najnovije

Vidi sve

Iz drugačijeg ugla

Vidi sve