Zdravlje
03.07.2023. 04:45
R.E./Stetoskop

Saveti

Jedete noću? Postoji rešenje

hrana, dijeta
Izvor: Shutterstock

Pojava noćnog jedenja je sve češći - o ovome se sve više priča na društvenim mrežama, u svakodnevnom životu, ali i u ordinaciji na psihoterapiji.

Sindrom noćnog jedenja je komplaksan poremećaj koji je u suštini kombinacija poremećaja ishrane, poremećaja spavanja i afektivnih poremećaja. U osnovi ovog poremećaja jeste psihološka komponenta, ali i neuroendokrini faktori. 

Od psiholoških faktora značajni su:

  • anksioznost
  • depresivnost
  • sniženo samopouzdanje
  • preživljena trauma
  • stresogoni događaji u životu

Neuroendokrini faktori su:

  • snižen nivo melatonina dovodi do sniženog raspoloženja, a nedovoljno povećanje nivoa melatonina može da dovede nemogućnosti održavanja sna tokom noći; 
  • nedovoljan porast nivoa leptina tokom noći može dovesti do toga da izostane potrebna supresija apetita tokom noći što može dovesti do proboja impulsa gladi i prejedanja što dalje remeti san; 
  • brojna istraživanja su pokazala povišen nivo kortizola kod osoba koje jedu noću, što ukazuje da je ovaj poremećaj manifestacija specifičnog odgovora na stres.

Sindrom noćnog jedenja je prvi put opisan davne 1955. godine (Stunkard, Grace and Wolff) i podrazumeva je sledeći trijas: 1) jutarnja anoreksija (gubitak apetita)

2) večernja ili noćna hiperfagija (preterano konzumiranje hrane) koja čini 25% dnevnog unosa hrane

3) nesanica.

Ipak, interesovanje je bilo veoma malo do kasnih 1990. kada je tokom jednog istraživanja poremećaja ishrane ustanovljena rastuća prevalenca gojaznij ljudi u USA. Ono što su kasnija klinička ispitivanja pokazala to je da se ovaj poremećaj javlja

1) kod gojaznih osoba

2) tokom perioda životno stresnih događaja

3) kao odgovor na povišen nivo stresa.

Kako se dijagnostikuje sindrom noćnog jedenja

Za dijagnostikovanje sindroma noćnog jedenja, potrebno je da postoje sledeći simptomi: 

  1. učestale epizode uzimanja hrane tokom noći, epizode se događaju po buđenju iz sna i podrazumevaju konzumiranje veće količine hrane (više od 25% ukupnog dnevnog unosa hrane). U vezi događaja postoji svesnost i sećanje;
  2. noćno prejedanje je stanje koje se ne može objasniti  nekim spoljašnjim uticajem kao što je promena ciklusa spavanje-budno stanje ili lokalnim i socijalnim normama;
  3. noćno prejedanje za posledcu ima značano pogoršanje psihičkog funkcionisanja-zabrinutost, neraspoloženje kao i smanjene  funkcionalnosti;
  4. pored toga osoba mora imati još tri od sledećeih pet kriterijuma: jutarnji gubitak apetita; jaku žudnju da konzumira hranu između večere i odlaska na spavanje, i/ili prilikom buđenja tokom noći; nesanicu bar 4-5 noći nedeljno; depresivno raspoloženje koje se pogoršava u večernjim časovima; simptomi se ne mogu bolje objasniti kao binge eating disorder ili drugim mentalnim poremećajem, koji uključuje i zloupotrebu supstanci, niti nekim drugim medicinskim poremećajem ili efektom konzumiranja leka.

Kako izgleda život osobe koja pati od sindroma noćnog jedenja

Sindrom noćnog jedenja može u velikoj meri uticati na kvalitet života. Osoba ispoljava simptome depresivnosti i smanjene funkcionalnosti tokom dana. Osećaju nemoć i doživljaj da nemaju nikakvu kontrolu nad svojim ponašanjem tokom noći i epizoda prejedanja. Sve ovo vodi ka izrazitom osećanju stida (često osećanje kod osoba koje boluju od poremećaja ishrane) i pada samopouzdanja, piše sajt Stetoskop. 

Pored psiholoških smetnji koje se javljaju kao posledica noćnog jedenja, ovo ponšanje nosi i rizik za somatsko zdravlje, i posledice mogu biti gojaznost, dijabetes, povišen krvni pritisak, povišene vrednosti holesterola, kardiovaskularne i gastroenterološke bolesti.

Kako se sindrom noćnog jedenja leči

Istraživanja su pokazala da psihodinamska psihoterapija dovodi do značajnih poboljšanja i redukcije simptoma kod osoba koje pate od ovog sindroma. Pored psihoterapije u nekim slučajevima neophodno je uvesti i farmakoterapiju. O ovome odlučuje psihijatar. SSSR antidepresivi (inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina) su se pokazali korisnim, što je i za očekivati s obzirom da imaju značajan uticaj na poboljšanje raspoloženja i spavanja. Pored toga savetuje se i uvođenje melatonina u večernjim časovima, s obzirom da je pokazano da je nedovoljno povećanje nivoa melatonina u večernjim časovima jedan od razloga za poremećaj sna.

U međuvremenu dok se ne obavi pregled i ne započne sa psihoterapijom ili/i farmakoterapijom savetujem sledeće:

  • Identifikovati uzrok. Jedan od razloga može biti restriktivna ishrana-gladovanje tokom dana, što svakako vodi ka pojačanom osećanju gladi uveče pa samim tim i prejedanju. Drugi potencijalni razlog može biti dosada, uznemirenost, napetost. Jasno je da je važno razmišljati o potencijalnom uzroku, a to će svakako biti važna tema tokom psihoterapijskog procesa.
  • Identifikovati okidače. Kada neko pati od ovog poremećaja važno je da vodi dnevnik ishrane i prati svoju rutinu te na taj način identifikuje okidače koji pokreću uzimanje veće količine hrane noću. Ovo je uobičajena procedura lečenja kod osoba koje boluju od poremećaja ishrane uopšte. Dnevnik ishrane  podrazumeva  praćenje  i beleženje svega što se pojede tokom dana. Pored toga važno je voditi i dnevnik osećanja ili događaja koji pokreću ta osećanja pa time i epizode prejedanja.
  • Uvesti rutinu u ishranu i svakodnevne aktivnosti (neko vreme).

Ukoliko se ispostavi da postoji restrikcija hrane tokom dana, važno je uvesti režim ishrane od tri obroka i dve užine koje treba pravilno rasporediti na ceo dan sa razmacima od 3-4 sata. Struktura dana i rutina su veoma važni. To podrazumeva i rutinu spavanja, kao i strukturu ostalih aktivnosti tokom dana, a posebno tokom večeri. Cilj je da se celokupni unos hrane pravilno raspodeli tokom dana.

  • Potrudite se da za svaki obrok unesete namirnice koje sadrže proteine.

Iako je psihološki deo koji vodi ka noćnom jedenju veoma važan, sastav obroka tokom dana takođe ima uticaja. Različite namirnice imaju različit uticaj na osećanje gladi i sitosti. Ukoliko ste gladni i jedete zbog toga, važno je da u svaki obrok uključite   hranu bogatu proteinima. Konzumacija proteina u svakom obroku pomažu boljem osećanju  tokom dana, te na taj način misli o hrani mogu biti redukovane što za konačan cilj može imati prevenciju konzumiranja hrane noću.

  • Izbegavajte da u kući imate ”džank“ namirnice.

Za osobu koja pati od sindroma noćnog konzumiranje hrane, posebno hrane koja je bogata šećerom, ili bogata masnoćama, jasno je da je značajan korak da se takva hrana ne drži „na dohvat ruke“. Ukoliko takva hrana nije blizu, nije lako dostupna, manja je verovatnoća da ćete posegnuti za tim namirnicama kada se noću probudite.

Komentari
Dodaj komentar

Povezane vesti

Dijetetski suplementi sa interneta su ozbiljna opasnost po zdravlje
1

Privredna komora Srbije

15.03.2023. 12:35

Dijetetski suplementi sa interneta su ozbiljna opasnost po zdravlje

Na internet tržištu dijetetskih suplemenata u Srbiji postoji oko 80 stranica sa velikim brojem oglasa preko kojih se prodaju dodaci ishrani koji nisu registrovani u bazi podataka Ministarstva zdravlja, čime potencijalno predstavljaju opasnost za stanovništvo, saopštila je Privredna komora Srbije.
Close
Vremenska prognoza
scattered clouds
11°C
21.02.2024.
Beograd
Wind
PM2.5
5µg/m3
PM10
6µg/m3
UV
UV indeks
1
AQI indeks
1

Oni su ponos Srbije

Vidi sve

Najnovije

Vidi sve

Iz drugačijeg ugla

Vidi sve