Kako uložiti u zaposlene
Joga ili ćevapi?
Neće biti nikakvo iznenađenje ako kažemo da je osmočasovno svakodnevno sedenje veoma loše za zdravlje. Ali je iznenađujuće da firme i kompanije u Srbiji mahom ne vode računa o toj činjenici i na zaposlene gledaju kao na potrošnu robu.
S obzirom na to da kvalitetne radne snage manjka i da situacija u svetu, a posebno kod nas, nije baš na zavidnom nivou po ovom pitanju, poslednji je čas da se poslodavci, HR službe i rukovodstva kompanija zapitaju šta je to što je suštinski potrebno prosečnom kancelarijskom zaposlenom.
Da li će dvodnevni ili trodnevni "tim bildinzi“ i sve "after work“ varijante da nadoknade sate stresa i sedenja u kancelariji ili će dodatno, zbog odvajanja od porodice i privatnog života, zaposleni biti pod povećanim stresom i tih dana.
Da li će kafana, litre alkohola i kilogrami ćevapa krajem godine razbiti stresom nagomilane čvorove na vratu, olakšati bolove u leđima, zavezana creva, probleme sa probavom, aritmije, vene, otekle stomake, depresiju i druge psihičke probleme. Ili će pak sve skupa, na kraju dana, rezultirati obostranim nezadovoljstvom. Razmislite ponovo. HR budžeti mogu i drugačije da se rasporede.
Ne možemo živeti van vremena i nesvesni činjenice da je sedenje za računarom nešto što možemo izbeći, svakako ne. Ali postoje efikasni načini da se pobrinete da nus pojave tog sedenja budu što manje.
Ako uzmemo u obzir da prosečan zaposleni provede najmanje osam sati za stolom, uz dolazak na posao i povratak kući, posvećivanje porodici, pripremu hrane, brigu o deci... realno veoma malo vremena ostane za brigu o sebi. Upravo ta briga o sebi ima kao rezultat veće samopouzdanje, raspoloženje i prenošenje dobre energije na okruženje i klijente.
Na zapadu je u poslednjoj deceniji trend da se u toku radnog vremena organizuju joga časovi jednom ili dva puta nedeljno. Kompanije taj trenutak pažnje posvećuju zdravlju i dobrobiti zaposlenih. Upravo zdravlje zaposlenih je postalo deo strategija kompanija koje razmišljaju o budućnosti. Kao što je "srećna žena, srećan život“, tako je i "srećan zaposleni-bogata kompanija“.
U prilog tome ide i istraživanje kompanije "Johnson&Johnson“ koje kaže da je za svaki uloženi dolar na temu "wellnessa“ zaposlenih, vraćeno 2.71 dolar. To je dalje dalo rezultate da je na ime troškova zdravstvene zaštite zaposlenih, bolovanja, nadoknada, zamena i sl. u protekloj deceniji ušteđeno 250 miliona dolara.
Sa druge strane, izveštaj Svetske zdravstvene organizacije otkriva da je depresija bolest koja najviše onesposobljava korporativni sektor, odmah iza kardiovaskularnih bolesti. Depresivni ljudi neće bolje raditi. Dok Nacionalni institut za mentalno zdravlje procenjuje da američki poslodavci gube 70 milijardi dolara godišnje zbog odsustva sa posla i gubitka produktivnosti.
Joga podrazumeva holistički pristup fizičkom i psihičkom zdravlju zaposlenih, uz podržavanje rasta i razvoja pojedinca. Korporativna joga je način primene joge i njenih prednosti u stresnom i užurbanom poslovnom okruženju. Jogom podstičemo međuljudsku komunikaciju, razumevanje, prihvatanje, mirno rešavanje i povezivanje. Tako se povećavaju samopouzdanje i energija, redukuje stres, poboljšava imunitet, držanje, fokus i pažnja.
Ako pričamo o održivom poslovanju, joga bi trebalo da bude njen sastavni deo u sadašnjosti i u budućnosti.
Piše: Sanja Petrović
Sertifikovani internacionalni Hatha joga instruktor / Sportski instruktor
Instagram: @sanja_petrovic_yoga
Facebook: @sanjapetrovicyoga