Bolje sprečiti nego...

Simptomi, imunizacija i SVE O MAJMUNSKIM BOGINJAMA

Kada se krajem 2019. u Kini pojavio koronavirus, za ljude iz Evrope je to bila tuđa briga. Problem koji je kilometrima daleko od njih. Međutim, nismo se ni okrenuli a Kovid je postao i naš problem koji pred sobom kosi ljudske živote.

Brzo smo od najsmešnijeg virusa došli do opasnosti od “italijanskog“ scenarija, zatvaranja, nošenja maski... Uostalom, sve pamtite.

Sada u 2024. godini u pauzi od čitanja vesti o ratu u Ukrajini i na Bliskom istoku, jedan svetski problem sve više okupira našu pažnju i tera nas da se prisećamo godina provedenih pod koroninom opsadom. Reč je naravno o majmunskim boginjama, ili ti virus mpox kako je Svetska zdravstvena organizacija odlučila da ga imenuje kako bi se izbegao “rasizam i stigmatizacija“.

Mpox jeste trenutni problem koji izaziva veliku zabrinutost i sa sobom povlači mnoga pitanja, ali nije nešto sa čim se svetski zdravstveni sitem prvi put suočava.

Šta znamo

Majmunske boginje izazivaju virus koji se na ljude prenosi sa životinja i izaziva simptome koji su slični velikim boginjama, ali je klinička slika manje teška.

“Sa iskorenjenjenjem velikih boginja 1980. godine i kasnijim prestankom vakcinacije protiv velikih boginja, majmunske boginje su ostale kao najvažniji virus iz roda Ortopoxvirus za javno zdravlje. Majmunske boginje se prvenstveno javljaju u centralnoj i zapadnoj Africi, često u blizini tropskih kišnih šuma a sve češće se pojavljuju u urbanim područjima. Životinje kao domaćini ovog virusa uključuju niz glodara i primate”, istakao je pre dve godine, kada je priča o majmunskim boginjama bila aktuelna, Institut za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut” u objavi na svom sajtu.

Kada je reč o simptomima prvobitno se javljaju temperatura, glavobolja, oticanje, bol u mišićima i opšta malaksalost. Kad opadne temperatura, može da izbije osip, često prvo na licu, a potom i na drugim delovima tela, najčešće na dlanovima i tabanima. Infekcija, obično prođe sama od sebe i traje između 14 i 21 dan, a prenosi se dodirom odeće, posteljine ili peškira koji je upotrebljavao zaraženi.

Takođe, virus se prenosi dodirivanjem plikova i krasti od majmunskih boginja na koži, kašljanjem i kijanjem zaražene osobe ili direktnim kontaktom sa telesnim tečnostima. Iako se majmunske boginje najčešće javljaju u blagom obliku, neki ljudi razviju težak oblik bolesti zbog kojih moraju da potraže bolničko lečenje.

Naziv virusa (Monkeypox virus) potiče od prvobitnog otkrića kod eksperimentalnih majmuna u jednoj Danskoj laboratoriji 1958. godine, dok je prvi slučaj ove bolesti kod ljudi identifikovan 1970. godine kod dečaka u Demokratskoj Republici Kongo. Iako se u početku većina slučajeva majmunskih boginja javljala u ruralnim delovima reke Kongo, sve se češće pojavljuje u urbanim područjima. Od 1970. pa do danas prijavljivane su sporadične epidemije u 10 afričkih zemlja, da bi 2003. godine i u SAD izbila epidemija, što je bio prvi put da je ova bolest zabeležena van Afrike.

“Majmunske boginje su takođe prijavljene u Izraelu kod putnika iz Nigerije, u septembru 2018, u Ujedinjenom Kraljevstvu u septembru 2018, decembra 2019, maja 2021. i maja 2022. godine, u Singapuru u maju 2019 i Sjedinjenim Američkim Državama u julu i novembru 2021. Godine”, saopštio je svojevremeno “Batuta”.

Afrika najviše pati

Danas je situacija složenija, pa je tako Svetska zdravstvena organizacija nedavno proglasila, drugi put u dve godine, globalnu vanrednu situaciju po javno zdravlje zbog širenja virusa mpoks.

Kao i kod svake zarazne bolesti, novi oblik majmunskih boginja koji je zabilježen u Kongu mogao bi preći granice, a slučajevi su već zabilježeni u drugim afričkim zemljama, pa i u Švedskoj.

Bolest je zabeležena u 12 od 54 afričke države, ali u brojevima dominira Kongo koji je proglašen za epicentar izbijanja epidemije. Od ukupno 18.910 slučajeva u 2024. godini, 94 odsto ili 17.794 bilo je u Kongu, saopštili su Afrički centri za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC). Prema određenim podacima od januara 2023. u Kongu je evidentirano oko 27.000 zaraženih i više od 1.100 smrtnih slučajeva, uglavnom među decom. Ono što brine jesu podaci afričkih centara za kontrolu I prevenciju bolesti, a koji pokazuju da je od početka 2024. do kraja jula bilo više od 14.500 zaraženih, kao i više od 450 smrtnih slučajeva. To je povećanje broja infekcija za 160 odsto, a smrtnih slučajeva od 19 odsto, u poređenju sa istim periodom 2023.

Kada je reč o Srbiji, prema podacima Instituta za javno zdravlje “Milan Jovanović Batutu” ova bolest je u prvi put registrovana 17.6.2022. godine kod jednog pacijenta koji je došao iz Nemačke. Od 2022. pa do danas traje kontinuirani epidemiološki nadzor nad majmunskim boginjama. Prema rečima Verice Jovanović “Batut” prati epidemiološku situaciju i u ovom trenutku nema razloga za zabrinutost, ali treba biti informisan da se bolest pojavila u svetu i da su modifikacije u virusu moguće.

Jovanovićeva je gostojući nedavno na RTS savetovala da, ako putujemo u afričke zemlje, treba da se informišemo kakva je tamo, u tom trenutku epidemiološka situacija.

"Prema Evropskom centru za kontrolu zaraznih bolesti, preporuka je da osobe koje stupaju u rizične seksualne odnose mogu da budu u kategoriji za vakcinaciju zbog rizika. To, međutim, neće u potpunosti zaštiti status".

SZO o tome da li se očekuje pandemija majmunskih boginja

Reč stručnjaka

Zdravlje 30.05.2022. 15:32

SZO o tome da li se očekuje pandemija majmunskih boginja

Majmunske boginje - ima li razloga za strah i kako prepoznati zarazu

Direktorka "Batuta"

Zdravlje 19.08.2024. 18:35

Majmunske boginje - ima li razloga za strah i kako prepoznati zarazu

Da li su majmunske boginje novi kovid?

Situacija u vezi sa majmunsik boginjama jeste složenija nego pre dve godina kada smo virus poslednji put intenzivnije pominjali, ali svetski stručnjaci su saglasni oko toga da trenutno nema razloga za panikom.

Odnos prema epidemijama u svetu kod mnogih se promenio od pojave koronavirusa. Naročito kod onih koji su, prvobitno, poverovali u priču o najsmešnijem virusu pa zbog Kovida završili na respiratoru. Nepoverenje je u tom smislu opravdano, baš kao i zabrinutost.

Zbog toga su mnogi ljudi širom sveta dugo čekali odgovor na pitanje da li su majmunske boginje novi kovid..

Odgovor je nedavno stigao i negativan je, mada su naučnici saglasni da je zabrinutost opravdana.

“Majmunske boginje nisu novi kovid-19. Rizik za globalno stanovništvo je nizak", rekao je dr Hans Kluge, direktor SZO-a za Evropu, prenosi BBC.

“Znamo kako da kontrolišemo širenje majmunskih boginja. U Evropi znamo koje korake treba zajedno da preduzmemo da se spreči širenje virusa", istakao je Kluge.

Iako se i majmunske boginje i koronavirus prenose bliskom kontaktom, bolesti se razlikuju po mnogo čemu.

Virusi se vremenom menjanju, ali neki to čine brže od drugih kao u slučaju kovida-19. Kako stručnjaci objašnjavaju, to je zato što majmunske boginje izaziva DNK virus, a Kovid-19 RNK virus. DNK virusi ne mutiraju toliko slobodno kao RNK virusi.

Takođe, ono što trenutno znamo jeste da postoje dve poznate porodice majmunskih boginja - porodica 1 i porodica 2. Virus SARS-KoV2 ima više od 20 poznatih porodica.

Trenutnu epidemiju izaziva vrsta iz porodice 1, poznata kao soj 1b.

“Ono što vidimo kod soja 1b je da se često prenosi seksualnim odnosom, ali takođe vidimo da se prenosi sa osobe na osobu unutar domaćinstva: sa majke na dete, sa deteta na dete, sa dadilje na dete", rekla je Trudi Lang, profesorka i istraživačica zdravlja u svetu na Univerzitetu Oksfordu u Engleskoj, a preneo BBC.

Da majmunske boginje nisu zarazne kao Covid-19 pokazuju brojevi.

Od decembra 2019. do avgusta 2023. godine u svetu zabeležemo više od 760 miliona slučajeva koronavirusa, dok se od maja 2022. majmunskim boginjama zarazilo 100.000 ljudi u svetu, prema podacima SZO.

Takođe, bitna stavka je I to što naučnici kažu da trenutno znaju više o majmunskim boginjama nego što su znali o kovidu-19 kada se pojavio u Vuhanu.

Imunizacija

Možda i najbitnija razlika jeste ta što vakcina protiv majmunskih boginja već postoji, za razliku od početka epidemije koronavirusa kada je vladala trka u razvoju vakcina.

S obzirom na to da majmunske boginje izaziva virus iz iste porodice koji uzrokuje velike boginje, vakcina protiv velikih boginja, može da pruži određenu zaštitu protiv majmunskih boginja.

NJihova delotvornost se posebno ogledala 2022. kada su vakcine protiv velikih boginja pružile zaštitu protiv majmunskih boginja.

Tokom epidemije 2022. godine, danska biotehnološka kompanija Bavarian Nordic isporučila je u više od 73 zemlje više od 15 miliona doza MVA-BN (MVA-BN) vakcine protiv majmunskih boginja koja je zasnovane na vakcini protiv velikih boginja. Takođe, vakcine “Bavarian Nordic” I japanske “KM Biologics” već su odobrene i u širokoj su upotrebi od pre dve godine. Samo u SAD 1,2 miliona ljudi primilo je vakcinu protiv majmunskih boginja.

Pitanje vakcinacije protiv mpox virusa naročito je aktuelno od nedavno, kada se situacija u Kongu pogoršala. Upravo zbog toga je SZO početkom avgusta pokrenula postupak za hitnu upotrebu vakcina protiv majmunskih boginja kako bi omogućila njihovu bržu dopremu u zemlje sa nižim prihodima koje ih još nisu zvanično odobrile. To znači da organizacije kao što su Unicef, Dečji fond Ujedinjenih nacija (UN), i Gavi, globalni savez za vakcine i imunizaciju, mogu da pribave i distribuiraju vakcine.

Iako SZO, trenutno, ne prerporučuje masovnu vakcinaciju, predlaže da se vakcinišu ljudi koji su u opasnosti od zaraze, oni koji su bili u bliskom dodiru sa nekim ko ima majmunske boginje i oni u područjima gde vlada epidemija.

SZO kaže da vakcine protiv majmunskih boginja “pružaju određeni nivo zaštite od infekcije i teškog oblika bolesti".

Afrički centri za kontrolu i sprečavanje bolesti saopštili su da imaju “jasan plan" za pribavljanje 10 miliona doza vakcina do 2025. godine. Demokratska Republika Kongo (DRK) i Nigerija počeće vakcinaciju od sledeće nedelje - DRK će koristiti vakcine iz Sjedinjenih Država (SAD) i Japana, a Nigerija iz SAD-a.

Ministar zdravlja Demokratske Republike Konga Rodžer Kamba rekao je da će prvo biti vakcinisana deca jer je kod mlađih od 15 godina veća stopa zaražavanja majmunskim boginjama.

Takođe, afrički centri za kontrolu i sprečavanje bolesti su saopštili da su postigli dogovor sa danskom biotehnološkom kompanijom Bavarian Nordic o upotrebi njihove tehnologije za proizvodnju vakcina na afričkom kontinentu.

Nigerija očekuje isporuku 10.000 doza vakcine od američke vlade, dok Kongo navodi da su joj SAD obećale 50.000, a Japan 3,5 miliona doza vakcina.

Francuska je primer da se na borbu protiv majmunskih boginja ne sprema samo Afrika. Iako u ovoj državi do sada nije zabeležen nijedan slučaj zaraze majmunskih boginja, od nedavno su otvorena 232 mesta za vakcinaciju, kao deo borbe protiv moguće epidemije.

Francuski premijer u ostavci Gabrijel Atal obećao je 100.000 doza vakcina najugroženijim zemljama.

“Spremni smo da se suočimo sa svim scenarijima i rizicima“, napisao je Atal I dodao:

“Već su otvorena 232 mesta za vakcinaciju širom teritorije, a biće dostupno mnogo više“, rekao je Atal i dodao da će na zahtev predsednika Emanuela Makrona (Emmanuel Macron) Francuska pokloniti 100.000 doza vakcine.

SZO o tome da li su majmunske boginje novi kovid