Zdravlje
25.09.2024. 10:45
Zdravlje
21.05.2025. 16:10
Mihailo Paunović
Kako ste?
MENTALNO ZDRAVLJE DECE I MLADIH: Kako pomoći neshvaćenoj generaciji
Kako je bilo u školi? Pitanje je koje obeležava popodne u mnogim domaćinstvima širom Srbije. Dete, spuštajući ranac i sležući ramenima, najčešće kratko odgovara: "Dobro.“ Zatim se povlači u svoju sobu, ostavljajući za sobom tišinu.
Koliko nas u tom trenutku ostavi sve obaveze, zaboravi na umor ili težak dan na poslu i pokuca na vrata dečje sobe? Odgovor na to pitanje poznajemo samo mi sami. Važno je da odgovorimo iskreno jer se u tom "dobro“ krije mnogo više nego što na prvi pogled deluje.
Iza tih kratkih odgovora često se kriju usamljenost, pritisak, strah i osećaj nerazumevanja. Problemi na koje mnogi odrasli gledaju s nipodaštavanjem mladima su često jedini i najveći na svetu. Taj svet, koji bismo voleli da pamtimo kao bezbrižan, u stvarnosti je složen prostor pun nevidljivih borbi. Porodica, škola, društvo, internet – svi igraju svoje uloge, često nesvesni koliko te uloge ostavljaju posledice.
Zabrinjavajući podaci
Šta se dešava iza zatvorenih vrata domova ili u tišini školskih klupa? Koje terete deca i mladi danas nose? Da li je dete stvarno dobro ili se iza tog odgovora kriju problemi koje roditelji ne umeju da prepoznaju?
Odgovore na ova, ali i mnoga druga pitanja delimično nam je pružilo istraživanje o mentalnom zdravlju dece i mladih u Srbiji, Instituta za mentalno zdravlje.
Preliminarni rezultati studije pokazuju da svaka peta mlada osoba u Srbiji prosečnog uzrasta 14 i po godina ima ozbiljan psihijatrijski poremećaj.
Istraživanje koje je sproveo Institut za mentalno zdravlje u saradnji sa Medicinskim i Filozofskim fakultetom predstavlja prvo ovakvo istraživanje u Srbiji, zasnovano na metodologiji na kojoj se rade inostrana istraživanja sa upitnikom koji treba da otkrije jedan od 24 psihijatrijska poremećaja. Studija je obuhvatila 1900 ispitanika – učenike starijih razreda osnovnih škola, od petog razreda, i srednjoškolce.
Preliminarni rezultati su podjednako poražavajući i uznemirujući. Jedna od pet mladih osoba ima jedan od ta 24 psihijatrijska poremećaja. To je 20,4 odsto mladih.
"Preliminarni rezultati, a nažalost ne očekujemo da će se konačni mnogo razlikovati, pokazali su da oko devet odsto dece i mladih ima suicidalni rizik, suicidalne ideacije i pokušaj suicida. Na drugom mestu je depresija, u smislu ozbiljnog depresivnog poremećaja, sa 8,7 odsto. Potom sledi anksioznost i ostali poremećaji u manjem procentu“, rekla je Aleksandra Parojčić, neuropsiholog Instituta za mentalno zdravlje za "Euronews“.
Zdravlje
16.04.2024. 02:10
Poremećaj ponašanja kod dece, kako prepoznati i postupiti
Više od osam odsto dece nam je depresivno. Kada na ulici sretnete petoro mladih, jedno ima psihijatrijski poremećaj. Šta je dovelo do ovakvih rezultata? Šta navodi decu da se ovako osećaju? Kako je Parojčićeva objasnila, u okviru pomenutog istraživanja analizirani su i neki faktori koji mogu biti razlog ovakvih brojki.
"Jedan od njih, takođe poražavajući, jeste da je 27,7 odsto dece doživelo fizičko nasilje u porodici. Nasilje jeste jedan od ključnih faktora. Ključne faktore treba da tražimo u porodici, školi, društvu. Pored onih bioloških faktora koji stoje u osnovi nekih psihijatrijskih poremećaja. Takođe, oko pet odsto ispitanih je doživelo nasilje u školi“, objašnjava Parojčićeva za "Euronews“.
Podaci iz istraživanja Instituta za mentalno zdravlje otkrivaju alarmantnu stvarnost s kojom se suočavaju deca i mladi u Srbiji. Gotovo 28 odsto dece doživelo je fizičko nasilje u porodici – podatak koji sam po sebi osvetljava problem dubljih sistemskih disfunkcija. Porodica, koja bi trebalo da bude osnovna jedinica podrške i sigurnosti, utočište, često postaje izvor trauma koje obeležavaju detinjstvo i ostavljaju posledice na čitav život.
Podjednako zabrinjavajuće je što pet odsto dece prijavljuje iskustvo nasilja u školama. Umesto da o školi govorimo kao o sigurnom prostoru za učenje i razvoj, o njemu pričamo kao o mestu u kojem deca sve češće doživljavaju vršnjačko nasilje, marginalizaciju i izolaciju. Šamar realnosti doživimo kada na ovu temu pročitamo novinske naslove ili pogledamo televizijske priloge. Ali sve je to kratkog daha i ne vodi ka rešenju problema kog, očigledno, nismo dovoljno svesni.
Pritisak očekivanja
Nasilje, međutim, nije jedini problem…
"Ono što je ključno ‒ 30 odsto, dakle jedna trećina, ne oseća se prihvaćeno. To je veliki pritisak koji mladi tog uzrasta trpe na svim nivoima. To je pritisak velikih očekivanja u porodici, pritisak velikih očekivanja u školi. Jedna trećina se oseća neprihvaćeno, odnosno neshvaćeno“, izjavila je nedavno Aleksandra Parojčić.
Činjenica da se čak jedna trećina mladih oseća neprihvaćeno verovatno je jedan od najupečatljivijih delova istraživanja koje je sproveo Institut za mentalno zdravlje. Ovaj podatak nije važan samo zbog toga što ukazuje na pritiske kojima su mladi izloženi na različitim nivoima, već i zato što odražava odnos ostatka društva prema njihovim brigama i izazovima.
Kao što često ne razumemo brige, strahove, probleme i potrebe mladih, tako očigledno, u dovoljnoj meri, ne razumemo značaj mentalnog zdravlja koji je godinama unazad goruća tema u stručnoj javnosti u Srbiji.
Vesti
15.04.2024. 10:33
Zabrinjavajući podaci: Deca su nam SVE AGRESIVNIJA
Zdravlje
09.07.2024. 04:00
Šta pomaže kod depresije, a NISU TABLETE
O njemu smo glasnije počeli da pričamo tokom i nešto nakon pandemije virusa korona. Međutim, kako je korona prošla, tako je i za većinu sa sobom odnela i brigu o mentalnom zdravlju. Čini se da uporno zaboravljamo da korona nije bila tako davno, a da je srpsko društvo, u međuvremenu, bilo pogođeno nesagledivim tragedijama koje su bez ikakve sumnje ostavile traga na sve nas. "Ribnikar“, Dubona i Malo Orašje, pad nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu… Mnogo toga za kratak vremenski rok i svi ti događaji su obeležili mladost jedne generacije.
Kada na sve navedeno dodamo globalne tokove, kao i filozofiju života koja se bazira na konstantnom pritisku od uspeha, da li preliminarni rezultati istraživanja Instituta za mentalno zdravlje treba toliko da nas čude?
Surova realnost
Dok se šira javnost zgražava, čudi i nemoćno sleže ramenima, stiče se utisak da su preliminarni rezultati iznenađenje uglavnom za nju, dok za stručnjake nisu toliko neočekivani. Možda zato što su oni ti koji najbolje poznaju našu decu.
Dobra stvar u celoj priči jeste to što mladi danas imaju potpuno drugačiji pristup mentalnom zdravlju od većine starijih. Stigmatizacija je pre 15, 20 godina bila mnogo veća. Mladima je mentalno zdravlje važno i žele da o njemu pričaju. Generacije koje gledamo spremne su da potraže pomoć kada im je potrebna. Nije ih sramota. Međutim, ima li Srbija, na ovom planu, šta da im ponudi?
Prema podacima Lekarske komore Srbije iz 2024. godine, u zemlji je registrovano ukupno 53 specijalista koji se bave mentalnim zdravljem dece i adolescenata: 27 specijalista dečje i adolescentne psihijatrije i 26 dečjih psihijatara. Raspodela ovih stručnjaka nije ravnomerna jer je većina njih koncentrisana u većim gradovima, dok su manja mesta često bez adekvatne stručne podrške.
Ako se uzme u obzir da u Srbiji živi oko dva i po miliona dece i mladih, taj broj, nažalost, nije dovoljan. Autori Unicefovog izveštaja "Stanje dece u svetu“ ističu da je potrebno 5,5 stručnjaka za mentalno zdravlje na 100.000 dece i adolescenata.
Nažalost, slična situacija je i u školama gde nedostaju školski psiholozi, što je posebno zabrinjavajuće ukoliko uzmemo u obzir da su preliminarni podaci Instituta za mentalno zdravlje pokazali da bi se 75 odsto ispitanika obratilo psihologu škole, kako je nedavno istakla Aleksandra Parojčić.
Centar za mlade
Ipak, postoje i dobri primeri.
Centar za mlade ‒ CEZAM ‒ primer je dobre prakse u pružanju usluga i podrške mladima. Centar za mlade osnovala je Radna grupa Vlade Republike Srbije za podršku mentalnom zdravlju i sigurnosti mladih kao odgovor na iskustva psihologa i psihijatara koji su pružali podršku mladima nakon majskih tragedija, kada je uočeno da postoji potreba za povezivanjem savetodavnih usluga sa preventivnim radom u zajednici.
Otvoren je u okviru Projekta krizne psihosocijalne podrške mladima sa željom stvaranja sigurnog i podržavajućeg okruženja za negu mentalnog zdravlja mladih. Namenjen je svim mladima uzrasta od 10 do 30 godina koji žele da razgovaraju sa psihologom, nauče nešto novo, pronađu svoj hobi.
Savetovalište nudi razgovor sa psihologom, stručnom i neutralnom osobom, kao i pet besplatnih razgovora po 45-50 minuta. Takođe, CEZAM nudi i e-savetovalište za osobe koje ne žive u Beogradu. To je mesto gde mlada osoba može da dođe bez knjižice, bez uputa, sa zakazivanjem posredstvom Instagrama, na način koji je pristupačan i dostupan.
Kroz neformalni obrazovni program i opuštajuće aktivnosti, mladi se susreću sa raznoraznim temama i aktivnostima koje ih spremaju za budućnost, podstiču razvoj i čine ih otpornijim na izazove. CEZAM, takođe, doprinosi građenju rezilijentnosti zajednice kroz obučavanje mladih za pružanje vršnjačke podrške u školi, na fakultetima i na drugim mestima koje mladi posećuju.
Koliko je CEZAM važan za mlade najbolje govore podaci o popunjenosti njegovih kapaciteta.
"Mi imamo 110 termina nedeljno, 20 psihologa koji rade u dve smene. Popunjenost našeg centra je 95 odsto“, istakla je Parojčićeva za "Euronews“.
CEZAM se nalazi u Resavskoj ulici u Beogradu, otvoren je svakog radnog dana.
Da li je jedan CEZAM dovoljan? Naravno da nije. To je samo centar u Beogradu, potrebno je još ovakvih i sličnih mesta širom Srbije.
Šta dalje?
Nalazimo se u trenutku u kojem je nužno postaviti mentalno zdravlje mladih kao prioritet. Problemi mentalnog zdravlja mladih nisu više tabu tema – oni su realnost koja se ne može ignorisati. Svaka peta mlada osoba koja se suočava sa ozbiljnim psihijatrijskim poremećajem nije samo broj, već dete sa imenom i pričom.
Ali ova kriza nije nerešiva. Potrebni su program, prevencije nasilja, edukacija roditelja, nastavnika, svih nas. Mladi moraju da osete da zaista nisu sami i da to nije samo poruka koju tek tako izgovaramo.
Promena počinje pitanjem koje možda već postavljamo svaki dan: "Kako si?“ Ali ono što je zaista važno jeste da budemo spremni da slušamo i da čujemo odgovor, bez obzira na to koliko težak ili neprijatan bio.
Život
02.07.2024. 22:00
Ovih 16 stvari zadovoljne majke NIKADA NE RADE
Zdravlje
13.04.2024. 23:00
Zbog čega je bes, zapravo, zdrava emocija
Zdravlje
13.11.2024. 11:00
Šta je to DIGITALNO SAMOPOVREĐIVANJE i kako da se zaštitite
Komentari
