Zdravlje
09.07.2024. 04:00
Zdravlje
26.08.2025. 17:40
M.P.
U fokusu
Teme o kojima se u Srbiji ćuti: Mentalno zdravlje NIJE LUKSUZ, već društvena potreba
Ovih dana je iz malog mesta u Bačkoj došla vest koja je pokrenula ogroman talas podrške – u Titelu će se otvoriti psihološko savetovalište "Otvoreni krug“.
Njegov osnivač Goran Bogunović nedavno je javno govorio o temama o kojima se u manjim sredinama najčešće ćuti: od problema sa depresijom do toga kako izgleda kad "otkad znaš za sebe“ u tvom mestu nema terapeuta ni psihijatra.
"Otkad znam za sebe, mi nemamo terapeuta, nemamo psihijatra. Titel je u samom vrhu te crne statistike, po broju samoubistava u odnosu na broj stanovnika, po bolestima zavisnosti, po slučajevima porodičnog nasilja, i taj centar obuhvatao bi usluge za sva ta stanja“, rekao je Goran Bogunović nedavno u razgovoru za RTS.
Kako je Bogunović objasnio "Otvoreni krug“ zamišljen je kao odgovor na tišinu i stigme karakteristične za male sredine, ali neretko i one veće: stan u običnoj zgradi, prostor u koji ulaziš kao da ideš "na kafu“, da komšije ne nagađaju i ne presuđuju, a iz kog izlaziš sa osećajem da prvi put imaš kome da ispričaš ono što te pritiska.
"U maloj sredini, kada vide da idete kod terapeuta ili psihijatra, odmah smatraju da ste ludi. Tako da smo, kada smo birali prostor, odabrali jedan stan u zgradi da kada dođete u savetovalište, komšije ne znaju da li ste došli kod nekog na kafu ili u savetovalište da pričate o svojim psihološkim problemima“.
Vest koja je objavljena na društvenim mrežama brzo je dobila veliku podršku. Javili su se ljudi koji nesebično nude vreme i znanje, ali i oni kojima je potrebna pomoć. U planu je SOS linija, obuke za tim već su u toku. Sajt je u izradi, a vrata savetovališta, kaže Goran, biće otvorena 1. septembra. Iz jedne objave, iz jednog glasa, nastao je krug ljudi koji se širi.
Nedostatak struke
I tu se javlja ono dobro poznato dvostruko osećanje. S jedne strane ponos jer zajednica ume da se sabere, zbije redove… Spoznaja da postoje ljudi koji prepoznaju tuđu muku kao svoju i organizuju se uz pomoć štapa i kanapa. Sa druge strane tu je i nelagoda… Ona knedla u grlu dok se pitamo zašto sistem nije prepoznao potrebu pre nego što je jedan čovek morao da je imenuje i povuče kolonu? "Otvoreni krug“ je priča koja podseća na onu koja je više puta ispričana. Kao kada se prikuplja novac za lečenje dece putem SMS poruka… Osećamo solidarnost, a zajedno sa njom i mučninu jer pomoć dolazi mimo onih koji su dužni da je organizuju.
Odgovor na pitanje zašto se oslanjamo na samoorganizovanje, zašto u Titelu inicijativa nastaje "odozdo“, nažalost je jednostavan… u Srbiji hronično nedostaje stručnjaka u oblasti mentalnog zdravlja.
Kako je Maša Vukčević Marković, naučna saradnica na Odeljenju za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, svojevremeno govorila za Radio "Slobodna Evropa“ u Srbiji, otprilike svaka treća osoba ima prisutne značajne kliničke mentalne smetnje, odnosno oseća se psihički loše dovoljno intenzivno da bi zbog toga trebao da potraži stručnu pomoć. Psihologa je na svakih 100.000 stanovnika tek dva. Ovo je zaključak nevladine Mreže psihosocijalnih inovacija (PIN) izveden na osnovu različitih istraživanja u oblasti mentalnog zdravlja.
O manjku broja psihologa, ali konkretno u školama, za "Ekspres“ je svojevremeno govorila Aleksandra Parojčić povodom alarmantnih rezultata istraživanja Instituta za mentalno zdravlje, koje je rađeno među starijim osnovcima i mlađim srednjoškolcima. Podsećanja radi ti rezultati pokazali su da svaka peta mlada osoba u Srbiji prosečnog uzrasta 14 i po godina ima ozbiljan psihijatrijski poremećaj. Takođe, studija je pokaza da je 27,7 odsto mladih doživelo nasilje u porodici, kao i to da je 5,4 odsto njih doživelo fizičko nasilje u školi.
Kako nam je Parojčićeva tom prilikom objasnila, kada su prilikom istraživanja mladima postavili pitanje kome bi se obratili za razgovor – u čak 75 odsto slučajeva odgovarali su ‒ psihologu škole.
"Od onih koji su se obratili psihologu škole 71 odsto reklo je da im je to pomoglo. Što je zapravo apel na donosioce odluka i vlast. Vrlo je jasna poruka koju nam deca šalju. Njima je to potrebno. Treba im razgovor sa psiholozima škole. Mi trenutno imamo jednog psihologa na 600 učenika. Jednog psihologa ili pedagoga jer, ukoliko škola ima psihologa, nema pedagoga. Ono što smo primetili jeste da su mladi strašno želeli da pričaju sa našim istraživačima. Ti razgovori trajali su dugo jer je bilo mnogo dece sa samopovređivanjem i oni su bez problema pokazivali te svoje povrede i otvoreno pričali sa našim mladim psihijatrima. Naši ljudi bili su prilično potreseni nakon ovog istraživanja“, kaže Parojčićeva.
Svakodnevna tema
Dakle deca šalju jasnu poruku, ali potrebno je da ona stigne do onih koji imaju moć da menjaju stvari. A promena je potrebna i u načinu na koji se uopšte govori o mentalnom zdravlju.
Ono ne bi smelo da bude tema kojom se bavimo samo povremeno, kada nas zaprepaste rezultati nekog istraživanja, poput onog koje je nedavno objavio Institut za mentalno zdravlje, ili kada nas s vremena na vreme otrezni saopštenje Društva psihologa Srbije, niti tek onda kada nas pogode tragedije poput onih u "Ribnikaru“, Duboni i Malom Orašju. To je tema koja mora da bude stalno prisutna u javnom prostoru. Jer dokle god se o njoj govori samo u talasima, nakon šokova i lomova, mi propuštamo da je postavimo tamo gde joj je mesto – u svakodnevne razgovore, u obrazovne programe, u dugoročne planove.
Svetska zdravstvena organizacija definiše mentalno zdravlje kao stanje dobrobiti koje omogućava ljudima da se nose sa životnim stresom, shvate svoje sposobnosti, produktivno rade, kao i da doprinesu svojoj zajednici.
Kada tu definiciju prelomimo kroz stvarnost u kojoj živimo, postaje očigledno da je prostor za očuvanje mentalnog zdravlja sve uži.
Zdravlje
21.05.2025. 16:10
MENTALNO ZDRAVLJE DECE I MLADIH: Kako pomoći neshvaćenoj generaciji
Kao da uporno zaboravljamo da smo u samo nekoliko godina prošli kroz pandemiju korona virusa te dva masovna ubistva koja su zauvek promenila naše društvo. Pored toga, već devet meseci naše društvo suočava se i sa protestima nezadovoljnih građana i političkom krizom o kojoj svakodnevno čitamo i slušamo, što dodatno stvara osećaj nesigurnosti sa kojim se neki ljudi nose bolje, a neki mnogo teže. Situacija je sve teža, kako u našoj sredini, tako i globalno. Svesno ili nesvesno, sve te okolnosti guraju nas u stanje nesigurnosti i neizvesnosti, u osećaj da sve manje kontrolišemo sopstveni život. A upravo je osećaj kontrole, kako podsećaju stručnjaci, temelj mentalnog zdravlja. Sve ono što urušava kvalitet života, urušava i našu psihičku stabilnost.
Tihi alarm
U Srbiji u prošlosti nije postojao veliki broj istraživanja koja su primenjivala reprezentativne uzorke, a koja bi pokazala stanje mentalnog zdravlja stanovništva. Ipak, od pre nekoliko godina postoje primeri koji mogu da posluže kao putokaz. Jedno od njih jeste ono koje je PIN (Mreža psihosocijalnih inovacija) u saradnji sa Odeljenjem za psihologiju Filozofskog fakulteta objavio 2022. Istraživanje je rađeno na reprezentativnom uzorku od hiljadu građana i građanki Srbije.
U studiji piše da su rezultati pokazali da se oko trećine stanovništva Srbije može smatrati psihički ugroženim – 15,6 odsto stanovništva ima prisutne simptome depresije, 7,2 odsto simptome anksioznosti, dok je 1,6 odsto stanovništva u visokom riziku od suicida. Dodatno, 2,9 odsto građana izveštava da su makar jednom tokom života bili hospitalizovani zbog psihičkih tegoba, 8,1 odsto građana Srbije izveštava da im je tokom života postavljena dijagnoza mentalnog poremećaja, dok 11,8 odsto građana izveštava da su u poslednjih sedam dana koristili lekove usled psihičkih tegoba.
"Konačno, rezultati pokazuju i da je veliki procenat onih koji se nisu obratili za pomoć iako imaju izražene psihičke tegobe. Pokazalo se i da tome da li će se osoba obratiti za pomoć kada joj je pomoć potrebna znatno doprinosi nepovoljnija finansijska situacija osobe, kao i samostigmatizacija, odnosno sklonost osobe da obraćanje za stručnu pomoć doživi kao lični neuspeh“, piše u studiji.
Takođe, podaci istraživanja PIN-a pokazuju da u Srbiji postoji izražena stigmatizacija osoba sa psihičkim tegobama.
Najveći broj građana, 39 odsto, ne bi bio saglasan da neko sa problemom sa mentalnim zdravljem postane član njihove porodice, a trećina ne bi bila spremna da živi sa osobom koja ima problema sa mentalnim zdravljem.
Svaki život je važan
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije mentalni poremećaji, naročito depresija i zloupotreba psihoaktivnih supstanci, snažno su povezani sa slučajevima samoubistava. Svake četvrte sekunde u svetu jedna osoba izvrši samoubistvo, dok svake sekunde neko pokuša da se ubije, rezultati su istraživanja SZO. Kada je reč o našoj državi, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku u Srbiji je 2024. godine zabeleženo 703 samoubistva. Život je sebi oduzelo 535 muškaraca i 168 žena. Poređenja radi, 2023. godine zabeleženo je 668 samoubistava što je najmanji broj u poslednjih 12 godina. Najviše samoubistava bilo je 2013. godine – 1198.
Takođe, podaci Republičkog zavoda za statistiku u periodu od 2013. do kraja 2024. godine pokazuju da se u Srbiji dogodilo 11.172 samoubistva. Isti podaci pokazuju da je za period od 2018. do 2022. godine, stopa samoubistava najviša u opštinama Novi Kneževac, Senta, Trgovište, Kanjiža i Bečej, dok je najmanja stopa samoubistava u Srbiji zabeležena u Preševu, Tutinu, Bujanovcu, Srbobranu i Lazarevcu.
Pored statističkih podataka, važno je istaći da samoubistvo nije samo brojka – iza svake statistike stoji pojedinac, porodica i zajednica pogođena gubitkom. Većina pokušaja samoubistva i slučajeva smrti usled samopovređivanja mogla bi biti sprečena pravovremenom psihološkom podrškom.
Prema podacima Centra za emotivnu podršku i prevenciju samoubistva (SRCE) efikasna prevencija samoubistva podrazumeva široki, multisektorski pristup koji uključuje ne samo ulogu zdravstvenog sektora, već i angažovanje različitih društvenih struktura i profesija, kao i neprofesionalce – volontere.
Konkretne mere uključuju edukaciju osoblja za rano prepoznavanje rizika, kontrolu pristupa sredstvima kojima se suicid može izvršiti, osnivanje centara za intervenciju u krizi, koji su lako dostupni korisnicima, kao i rad sa različitim grupama.
Sve ovo ukazuje na to da je mentalno zdravlje u Srbiji tema koju ne smemo posmatrati sporadično, već kontinuirano i sistemski. Podaci i istraživanja pokazuju da veliki broj ljudi živi sa psihičkim tegobama, da je pristup stručnjacima ograničen, a stigma i dalje snažna. Inicijative poput "Otvorenog kruga“ pokazuju da promene mogu početi "odozdo“, ali dugoročno je neophodno da državni sistemi, obrazovne ustanove i zajednice prepoznaju značaj mentalnog zdravlja i obezbede adekvatnu podršku. Samo tako možemo stvoriti društvo u kojem ljudi neće biti prepušteni sami sebi u trenucima krize, već gde će razgovor, pomoć i prevencija postati deo svakodnevnog života.
Gde se možete obratiti za psihološku podršku
Nacionalna SOS linija za prevenciju suicida ‒ besplatan poziv dostupan je 24 časa dnevno na 0800-309-309.
Centar za pružanje emotivne podrške osobama u krizi i prevenciju suicida "Srce“ ‒ besplatan poziv dostupan je od 14 do 23 časa na 0800-300-303.
SOS Ženski centar Novi SAD – podrška za sve mlade dostupna je od 17 do 21 čas na 021/422-740, kao i na mejl adrese: [email protected] i [email protected].
Zdravlje
21.06.2024. 06:30
Svaka treća osoba u Srbiji ima teškoće sa MENTALNIM ZDRAVLJEM
Zdravlje
18.09.2024. 14:15
Istine i zablude o depresiji
Komentari
