Pojam "Energetska neravnoteža" odnosi se na razliku između toga koliko Zemljine atmosfere i površine apsorbuje Sunečevu energiju u poređenju sa koliko "termalnog infracrvenog zračenja" odbija nazad u svemir, piše Gardijan.
Naučnici su utvrdili da postoji energetska neravnoteža, upoređivanjem podataka satelitskih senzora - koji prate koliko energije ulazi i izlazi iz Zemljinog sistema - i podataka okeanskih plovaka.
Ovaj sistem prikupljanja podataka, koji se prošire širom sveta, omogućava "tačnu procenu brzine zagrevanja svetskih okeana".
Budući da oko 90 odsto viška energije ide u okean zbog neravnoteže, podaci satelitskih senzora trebalo bi da odgovaraju promenama temperature u okeanima.
''Dva vrlo nezavisna načina kojima se mogu sagledati promene u energetskom disbalansu Zemlje su zaista u dobrom sporazumu i oba nam pokazuju ovaj fenomen koji nije samo instrumentalni artefakt'', rekao je Norman Loeb, vodeći autor studije.
Povećanje emisije gasova staklene bašte zadržavaju toplotu u Zemljinoj atmosferi, zadržavajući zračenje koje bi se inače preselilo u svemir. Ovo zagrevanje podstiče i druge promene, uključujući otapanje leda i snega.
Povećanje vodene pare i promene oblaka mogu dodatno pogoršati ovo zagrevanje, rekla je NASA.
Studija je otkrila da je ovo udvostručavanje rezultat delimično povećanja gasova staklene bašte i vodene pare, kao i smanjenja oblaka i leda.
Istraživači su takođe rekli da je "prirodni" pomak u Tihom okeanu iz hladne u toplu fazu verovatno imao značajnu ulogu u pojačavanju ove energetske ravnoteže.
Loeb kaže da je verovatno u pitanju kombinacija antropogenog forsiranja i unutrašnje promenljivosti , i da tokom ovog perioda oboje uzrokuju zagrevanje što dovodi do prilično velike promene u energetskom disbalansu Zemlje.
''Nije moguće sa sigurnošću predvideti kako bi mogle izgledati naredne decenije za ravnotežu energetskog budžeta Zemlje'''', dodao je Loeb.
Studija je utvrdila da, ukoliko se stopa usvajanja toplote ne uspori, treba očekivati veće promene klime.
