Sledbenici boga Dionisa

BAHANALIJE I DIVLJI RITUALI na freskama otkrivenim u Pompeji (FOTO)

Pompeja, arheološko nalazište — Izvor: Shutterstock

Još jedno novo otkriće u ruševinama Pompeje bacilo je svetlo na "divlju“ stranu starih Rimljana.

Izuzetno redak friz poznat kao "megaografija“, ili slika sa figurama u prirodnoj veličini, otkriven je u oblasti gde su već pronađene neke od najvažnijih iskopina na ovom drevnom lokalitetu.

Friz datira iz prvog veka pre nove ere, što znači da je bio star skoro 100 godina kada je erupcija Vezuva zatrpala Pompeju 79. godine nove ere, ubivši više od 2.000 stanovnika.

Najnovije arheološko otkriće u Regionu IX, u centralnom delu grada, nalazi se u nekadašnjoj prostranoj sali za bankete koja je izlazila na baštu, a prikazuje procesiju Dionisa, starogrčkog boga vina, uz zidove i stubove crvene boje karakteristične za Pompeju.

Na freskama su, sveštenici i sveštenice boga Dionisa, poznati kao "bahanti“ ili "menade“, prikazani kao plesači, zajedno sa flautistima i lovcima sa zaklanim životinjama na ramenima. Na jednoj slici, lovac zamahuje mačem sa kojeg vise životinjske iznutrice. Na drugoj se vidi figura koja nudi čašu, dok iza nje teče vino iz roga za piće.

U središtu friza stoji žena pored Dionisovog saputnika Silena, demona divlje prirode, raskalašne i pohotne, s konjskim ušima, repom i nogama, tupim nosem, velikim ustima i ogromnim falusom.

Ona se sprema za inicijaciju u misterije Dionisa, drevni ritual koji koristi opojna sredstva za uklanjanje inhibicija. Tako se postaje član nekog od misterioznih kultova, čiji obredi su bili tajna za one koji nisu pripadnici, pa su veoma fascinirali širu populaciju.

Rimski senat je 186. godine pre nove ere zabranio ove obrede, poznate kao Bahanalije, iz moralnih razloga, osim u posebnim okolnostima. Ipak, oni su se nastavili, posebno u južnoj Italiji.

Sve figure u frizu prikazane su na postoljima, a drugi red slika iznad ljudskih figura prikazuje životinje – žive i mrtve – kao i morska stvorenja i morske plodove u korpama.

Gabrijel Zuhtrigel, direktor Arheološkog parka Pompeje, navodi da su freske imale namenu da oduševe goste na banketima. "Kao kada stavimo reprodukciju Mikelanđelovog ’Stvaranja Adama’ na zid italijanskog restorana, da bismo stvorili odgovarajuću atmosferu“, rekao je Zuhtrigel u izjavi za štampu.

"Bahanti ili menade su izraz divlje i neukrotive strane žena. Žena koje napuštaju svoju decu, kuću i grad, koje se oslobađaju muških pravila da bi slobodno igrale, išle u lov i jele sirovo meso u planinama i šumama. Drugim rečima, direktna suprotnost ’lepoj‘ ženi, koja oponaša Veneru, boginju ljubavi i braka, ženi koja se gleda u ogledalu i doteruje“, objašnjava Zuhtrigel.

Prostorija je nazvana "Kuća Tijaza“, što je referenca na grčku reč za povorku Dionisovih poklonika, navodi se u saopštenju arheološkog parka. Biće odmah otvorena za javnost, a moći će da primi 15 ljudi istovremeno.

"Megalografija pruža još jedan uvid u rituale Dionisovih misterija. To je izuzetan istorijski dokument i, zajedno sa freskom iz ’Vile misterija’, čini Pompeju izvanrednim svedočanstvom o jednom aspektu života na Mediteranu tokom klasičnog peroda istorije, aspektu koji je uglavnom nepoznat“, rekao je italijanski ministar kulture Alesandro Đuli, a prenosi CNN.

"Živimo u važnom trenutku za italijansku i svetsku arheologiju. Više od četiri miliona ljudi je posetilo ovaj lokalitet tokom 2024. godine, a park će 2025. ograničiti broj posetilaca na 20.000 dnevno. Ovo otkriće dolazi više od 100 godina nakon što je sličan friz pronađen u takozvanoj ’Vili misterija’ u blizini glavnog ulaza u arheološki park."

Nedavna iskopavanja u Regionu IX, koji pokriva oko 3.200 kvadratnih metara, otkrila su raskošnu banju, pekaru i egzotične freske u vili koja se renovirala baš u trenutku kada je Vezuv eruptirao.