Brodom kroz tri kapije
Daleko je, ali za doživljaj Paname vredi potrošiti i vreme i novac. Zauzima usku, neobično zakrivljenu prevlaku koja povezuje Centralnu Ameriku sa jugom i istovremeno odvaja Atlantski okean od Tihog. Gotovo trećina ukupnog stanovništva ove nevelike države koncentrisana je u glavnom gradu. Zvanični jezik je španski.
Istorija Paname je usko povezana sa njenim geografskim položajem. Razumljivo, s obzirom na to da se nalazi na preseku važnih morskih i trgovačkih puteva. Punih 300 godina Panama je bila španska kolonija i idealno mesto za osvajanje Srednje i Južne Amerike. Zanimljiv podatak iz istorije je i taj da je nezavisnost Paname proglašena 1821. godine, ali da je ova država još skoro 100 godina, sve do 1903. dobrovoljno bila u sastavu Kolumbije.
Strateški važan položaj zemlje učinio je da se 1914. u Panami izgradi međuokeanski kanal čiju su kontrolu preuzele Sjedinjene Države. Dokaz je prisustvo 14 američkih tvrđava u zoni Panamskog kanala koje su služile za nadgledanje kanala, a danas su uglavnom turistička atrakcija.
Ukoliko krenete put Paname, ne zaboravite da je to tropska zemlja sa bujnom zimzelenom vegetacijom, vlažnom i vrućom klimom, uz vrlo ravnomerno kolebanje temperature. Uz obalu je mnogo živopisnih zaliva i uvala sa više od hiljadu koralnih ostrva. Panamu često nazivaju kraljevstvom leptira. S pravom, jer u ovoj zemlji živi više od 1.100 vrsta ovih čudesno lepih životinja.
I pacifičku i karipsku obalu karakterišu duboki zalivi i obližnja ostrva. Na južnoj obali nekoliko brdovitih poluostrva štrči u okean. Najveće je Azuero. Planinsku unutrašnjost Paname čini nekoliko grebenova. Zapadni, koji se protežu iz pravca Kostarike, krunisani su sa nekoliko vulkanskih vrhova od kojih je najviši Baru (3.475 metara). Na istoku se nalaze strme padine grebena Seranija de Tabasara, visine iznad 900 metara, i one dopiru sve do Panamskog kanala koji je položen u najnižem delu prevlake, između zapadnih i istočnih planina, gde brda ne prelaze 90 metara nadmorske visine.
Povezane vesti - Prestonica carske lepote
Na karipskoj obali i severnim padinama planina klima je kišovita, tropska. Naročito jaki pljuskovi prisutni su od maja do decembra, ali ni u ostalim mesecima vlage ne nedostaje. U luci Kolon godišnje padavine iznose 3.250 mm, a prosečna temperature je 27 stepeni. Razlika u temperaturi između godišnjih doba gotovo je neprimetna. Zanimljivo je da u prestonici zemlje 88 odsto godišnje stope padavina od 1750 mm se javlja od maja do novembra, dok je preostalih pet meseci suša.
Ljubazni domaćini ispričaće vam i priču kako je otprilike tri četvrtine Paname pošumljeno. Na karipskoj obali prirodne mangrove zamenjuju guste, vlažne tropske šume zimzelenih širokolisnih vrsta koje daju dragocenu drvenu građu. Za Panamu je to značajna prihod. Padine su pokrivene ne manje gustom šumom lijana koja seže skoro do vrhova grebena. Tihookeanska obalska područja prekrivena su gostom polulistopadnom šumom sa malim površinama savane.
I fauna Paname je bogata i raznovrsna. U ovoj zemlji žive pume, oceloti i druge mačke, jeleni, majmuni, mravojedi, lenjivci, armadilosi i kinkazi. Među gmizavcima izdvajaju se krokodili, aligatori, otrovne i neotrovne zmije. Pored severnoameričkih ptica selica ima veoma mnogo papagaja, uključujući nama dobro znane are, kao i čaplje i tukane.
Zemlja festivala
Ono što turiste mnogo više zanima su plaže. Kuna Jala je ubedljivo najpopularnija i prekrivena je sitnim belim peskom. Na ovoj plaži zabranjeno je ronjenje kako bi se sačuvali korali. Za ronioce je predviđena plaža sa imenom Išla Koiba. Ljubitelji rekreacije na vodi biće u prilici da se dokažu i pokažu u kajaku, sportu, iznenadićete se, posebno popularnom u Panami. Jedrenje u mirnoj laguni opet omogućava turistima da maksimalno uživaju u živopisnim pejzažima na obali. Ljubiteljima ekstremnih sportova se preporučuje rafting na brzim planinskim rekama.
Povezane vesti - Pesak duginih boja
Panama je i zemlja festivala. Zamišljeni su da budu jedna od atrakcija zarad koje bi ovde pristizali turisti. U avgustu grad Panama je domaćin tradicionalnog festivala folklora, dok u junu Los Santos okuplja ljubitelje verskog festivala “Korpus Kristi”. Najupečatljiviji trenutak je beskrajna povorka ulicama grada prekrivenim svežim cvećem.
U Panami posebna užitak čeka ljubitelje dobrog zalogaja. Tradicionalna kuhinja je spoj španske i indijanske. Hrana se zasniva na kukuruzu, pirinču, mesu i pasulju. Sve vrste začina i sosova poslužuju se odvojeno, što je veliki plus za turiste. Pržene banane se vrlo često serviraju kao prilog mesu. Zanimljivo je da mnogi Panamci poslužuju jela ne u tanjiru već u tacosima – posebnim lepinjama. Za Panamu su karakteristične i ogromne količine ribe. Inače, sama reč “panama” sa jednog indijanskog dijalekta prevedena je kao “mesto gde ima mnogo ribe”. Obrok se tradicionalno završava vrlo jakom kafom koja se pije iz malih šolja.
Istorijski gledano, teritoriju Paname su naseljavala indijanska plemena. Prvi susret sa Evropljanima dogodio se 1501. godine kada ju je otkrio španski konkvistador Rodrigo de Bastidas. Kolumbo je istražujući 1502, Panamu nazvao Novi svet.
Ljudi ovde zapravo najviše dolaze zarad kanala koji u suštini razdvaja Severnu i Južnu Ameriku. Međutim, postoji i nešto što sada spaja dva razdvojene obale. Reč je o Mostu veka (Puente Centenario), odnosno najvećem mostu koji spaja dve Amerike. Njegova dužina iznosi 1.052 metra. Dužina glavnog luka je 420 metara. Na visini od 80 metara iznad vode postoji šest saobraćajnih traka. Zvanično je otvoren 15. avgusta 2004. godine.
Povezane vesti - Ostrvo bezbrižnih
Jedna od najvećih znamenitosti Paname su Biserna ostrva, u zalivu jugozapadno od Panama Sitija. Arhipelag obuhvata nekoliko velikih ostrva, kao i nekoliko desetina malih. Ukupno ih je 97. Evropljani su arhipelag otkrili 1513. godine. Legenda kaže da je poglavica jednog plemena ispričao Vasku Nunjezu de Balboi priču o izvanrednim ostrvima sa puno bisera. Danas je biser jedan od najprofitabilnijih izvoznih artikala ove zemlje. Ostrva imaju egzotičnu obalu sa belim peskom, tirkiznim vodama i bujnom vegetacijom.
Na zapadnoj pacifičkoj obali je smešten još jedan zanimljiv arhipelag s imenom Sekas. Sastoji se od 16 nenaseljenih ostrva na kojima turisti pronalaze apsolutni mir, divlju prirodu sa egzotičnom vegetacijom, izumrle vulkane i jedinstveni životinjski svet. Ovo je takozvano eko-odmaralište sa ograničenim pristupom. Usluge su na ostrvima visoke klase a turisti se bave ronjenjem, ribolovom i jedrenjem.
Povezane vesti - Zemlja ljudi opečenih lica
Vulkan Baru je prirodni pelat Paname. Nalazi se u provinciji Čiriki u nacionalnom parku, u neposrednoj blizini planinskog lanca Talamanka. Ovo je najviša tačka na panamskoj teritoriji. Visina ovog vulkana je 3.500 metara i poznat je po lekovitim termalnim izvorima. Vulkan je veoma pogodan za planinarenje, penjanje po stenama i omiljeno je mesto za pešačenje.
Ostrvo Taboga su otkrili Španci 1524. godine jer je blizu današnje prestonice. To je možda i najveća istorijska znamenitost zemlje. Prvo je bila luka sa dubokim vodama, ali pošto je stalno bila izložena napadima pirata, Španci su bili prinuđeni da izgrade odbrambene strukture na susednom ostrvu El Moro. Na njemu je tri veka radila lučka odbrana. Prvi sanatorijum na Tabogi izgrađen je 1882. Danas je ostrvo poznato po cveću jer na njemu postoje brojne plantaže koje su posebna atrakcija za turiste. Na vrhu brda Sero Vikija, na nadmorskoj visini od 300 metara, nalazi se osmatračnica. Ostrvo poseduje malu površinu prave bujne prašume i najveću koloniju smeđih pelikana u Latinskoj Americi.
Mesto sa 1.200 vrsta orhideja
Panama Siti je prestonica zemlje. Takođe i turističko sedište koje nudi posetiocima raznoliku zabavu. Grad je osnovan 1519. godine kao mesto odakle su se nakit i zlato prevozili u Evropu. Na periferiji prestonice čuvene su tropske šume. Lokalno stanovništvo je veoma osetljivo na zaštićena područja i zelene površine. Činjenica je u tome da upravo zeleni zasadi regulišu nivo podzemnih voda, što je neverovatno važno za rad Panamskog kanala. A ekonomska situacija u zemlji, u velikoj meri zavisi od njegove efikasnosti. Nasip u gradu je centralni objekat, oko njega se grade ogromni poslovni centri i elitna stambena naselja. Šetnja nasipom je pravo zadovoljstvo jer je u pitanju prelepo šetalište prepuno palmi.
Panama Siti je jedino mesto na svetu gde se može videti kako sunce izlazi iznad Tihog okeana a zalazi iznad Atlantika. Grad je ukrašen bujnom vegetacijom od preko deset hiljada vrsta biljaka, 1.200 vrsta orhideja, 678 vrsta paprati i preko 1.500 vrsta drveća. Stari grad je potpuno uništen tokom piratske racije 1671. godine. U kvartu Kasko Vijeho nalazi se jedna od najatraktivnijih arhitektonskih znamenitosti, zamak Las Bovedas. Izgrađen je 1668. godine za zaštitu zlata i srebra od pirata. Kasnije je korišćen kao vojni zatvor, a danas je umetnička galerija. U kvartu San Felipe je predsednička palata, sagrađena pre više od tri veka. Godine 1922. predsedniku je donet par čaplji. Njihovi potomci i dalje žive u palati. Nešto dalje je crkva sa sedefastim kupolama pa je tokom sunčanih dana fascinantan pogled.
Kolon je drugi po veličini grad, glavno ekonomsko i transportno sedište severne obale i glavna luka države. Mali i tihi Kolon smešten je na ulazu u Panamski kanal. Udaljen je sat vožnje od prestonice. Osnovan je pre 160 godina za vreme kalifornijske zlatne groznice, a ime je dobio po Kolumbu. Turiste u Kolon privlače brojne radnje bez carine, jeftini restorani, golf klubovi, ronilački centri, teniski tereni i naravno stari spomenici. Svakako treba spomenuti Episkopsku crkvu iz 1865. godine, kip Hrista smešten u avenidi Central, neogotsku katedralu i staru železničku stanicu. Ne treba zaboraviti da je Panama najbolje mesto za šoping u Centralnoj Americi sa izuzetnim cenama robe iz celog sveta, velikim izborom svega i svačega.
Panama je postala izuzetno važna strateška tačka izgradnjom Panamskog kanala koji povezuje Atlantski i Tihi okean. Izgradnju su počeli Francuzi 1879, ali su posao američke inženjerske trupe dovršile tek 1914. Kanal sa okolnim zemljištem bio je u vlasništvu SAD do 1999. godine.
Panamski kanal je najgrandiozniji vodeni poduhvat i delo ljudskih ruku. Preseca panamsku prevlaku i povezuje dva okeana. Ideja o povezivanju okeana nastala je još u 16. veku u vreme španskih konkvistadora. Međutim, kralj Španije Filip II je bio protiv ove ideje. Trebalo je da prođe još 300 godina pre nego što je ponovo počelo da se priča o njegovom prokopavanju. Fernand de Leseps, inspirisan uspešnom izgradnjom Sueckog kanala, odlučio je da na isti način poveže Tihi i Atlantski okean.
Posao je započeo 1881, ali ovoga puta mu je bilo suđeno da propadne. Radovi na ambicioznom projektu morali su da budu prekinuti samo sedam godina nakon početka. Konzorcijum za izgradnju pretrpeo je finansijski kolaps i 1902. ono što je ostalo prodato je SAD. U to vreme Panama je uvek bila pod jurisdikcijom Kolumbije. Američki predsednik Teodor Ruzvelt podržao je panamske borce za nezavisnost i odveo ih do pobede. Od 1903. godine Panama je postala nezavisna država i rad je mogao da se nastavi. Prvi brod je prošao kroz tek završen kanal 15. avgusta 1914. godine. Prema sporazumu između Paname i Sjedinjenih Država, kanal je trebalo zauvek da ostane vlasništvo SAD. Dugačak je 80 kilometara, prolazi kroz Kolon na karipskoj strani i veštačko jezero Gatun na pacifičkoj strani. Zahvaljujući kanalu, morski put od San Franciska do Njujorka umesto 26.000 kilometara sveo se na samo 10.000 kilometara.
Nivo vode u Atlantiku je 24 centimetra niži nego u Pacifiku. Međutim, zbog neravnog, brdovitog terena, brodovi prolaze kroz tri kapije da bi se podigao nivo vode jezera Gatun za 26 metara. Brodovi koji plove kroz kanal ne smeju biti duži od 294 metra i širi od 32 metra. Takođe gaz ne može biti veći od 12 metara.
Od otvaranja kanala, 1914. godine, kroz njega je prošlo više od milion brodova. Plovidba kroz kanal se naplaćuje i godišnja zarada od ovog posla je oko dve milijarde dolara. Nije tajna da kapacitet kanala ne zadovoljava potrebe moderne špedicije. Zbog dimenzija mnogi brodovi ne mogu da prođu kroz kanal tako da je 2014. odlučeno da se Panamski kanal modernizuje. Radovi su u toku.