Život
26.09.2022. 16:20
Život
11.10.2022. 13:05
Mihailo Paunović i Teodora Stojanović
Svet u raskoraku
Čovek - najveća pretnja čovečanstvu
Tridesetak ljudi obučenih u identične plave majice okupilo se u ponedeljak, 26. septembra u prostoriju ispunjenu crnim kompjuterskim stolicama i desetinama monitora nameštenih na zidove i radne stolove. Hipnotisano su gledali u samo jedan. Osam, sedam, šest, pet, četiri, tri, dva, jedan... Odbrojavanje je prošlo i usledila je erupcija oduševljenja. Uspeli su.
Bilo je to u kontrolnom centru misije u američkoj državi Merilend iz koje je tim Nase uživo posmatrao kako na udaljenosti od 9,6 miliona kilometara letelica "Dart“, manja od automobila, pri brzini većoj od 20.000 kilometara na sat udara u asteroid od 160 metara.
Bio je to jedan od onih malih koraka za čoveka, ali velikih za čovečanstvo jer je misija, koja je koštala 325 miliona dolara, trebalo da pokaže da li ćemo u budućnosti uspeti da se odbranimo od pretnji koje nam dolaze iz svemira. Za nekoliko nedelja ćemo znati da li je eksperiment uspeo, da li je asteroid promenio putanju... Odnosno, da li smo spremni.
"Ulazimo u novu eru ljudske rase, u kojoj ćemo možda imati mogućnost da se zaštitimo od stvari poput opasnih i pogubnih udara asteroida... Kako je to neverovatno, nikada ranije nismo imali takvu šansu“, rekla je Lori Glejz, direktorka za planetarnu nauku u Nasi.
I zaista jeste neverovatno šta čovek danas sve može i na kom je nivou nauka. Uništavamo asteroid. Slušamo i čitamo o događajima i dostignućima koje smo do pre nekoliko godina mogli da gledamo samo u holivudskim filmovima. "Armagedon“ je 1998. godine kada se pojavio u bioskopima svrstavan u naučnu fantastiku.
Svemir je i dalje velika misterija, ali smo odnedavno u mogućnosti da ga bolje istražimo i još bolje upoznamo zahvaljujući teleskopu "Džejms Veb” na kome su naučnici radili nekoliko decenija.
Svemirski teleskop smatra se jednim od najvećih dostignuća moderne nauke. U naučnim krugovima porede ga sa prvim avionom braće Rajt, prvim Teslinim generatorom naizmenične struje… "Džejms Veb” trebalo bi da pruži informacije o nastanku svemira, sazvežđa, planeta. Za sada mu dobro ide, nikada do sada u ljudskoj istoriji nisu viđene oštrije fotografije udaljenih galaksija i sazvežđa.
Čini se da su nas radoznalost i mašta odveli dalje nego što smo mislili da možemo da dobacimo. Ništa više ne deluje nemoguće. Produkt konstantnog preispitivanja i traganja za nepoznatim je i "Veliki hadronski sudarač“, ali i nova igračka Ilona Maska – "Optimus“.
Život
02.02.2022. 19:35
Budućnost je stigla: Čipovi u ljudskom mozgu već ove godine
Reč je o robotu čija je prvobitna svrha bila da zameni ljudsku snagu u industrijskim poslovima, međutim, otišlo se korak dalje. Ono ka čemu Ilon Mask teži jeste da njegov robot obavlja sve kućne poslove, od čišćenja i kuvanja do čuvanja dece i starijih osoba.
Na "Teslinog“ robota nećemo morati da čekamo mnogo jer je Mask naveo da se masovna proizvodnja robota planira u narednih tri do pet godina, kao i da roboti neće koštati više od 20.000 dolara.
"Zaista je fundamentalna transformacija civilizacije kakvu je poznajemo“, rekao je Mask.
Mask je svojom prezentacijom robota koji obavlja proste zadatke poput zalivanja biljaka, nošenja kutija i podizanja metalnih poluga pored oduševljenja na površinu isterao stari strah od toga da će nas roboti jednog dana zameniti.
Ali ne samo to.
Ukoliko se izmaknemo sa strane i okrenemo oko sebe, nećemo moći a da se ne zapitamo da li nam je robot koji obavlja kućne poslove, sa tendencijom da jednog dana njegova oblast delovanja bude i šira, zaista neophodan u ovom trenutku. Jer samo tog prvog oktobra, kada je Mask predstavio "Optimusa“, na desetine ljudi u svetu je umrlo od gladi.
Biznis
02.12.2021. 17:00
I u 21. veku ima gladnih i to 45 miliona ljudi!
Organizacija "Oksfam“ je prošle godine izašla sa dramatičnim podatkom da svakog minuta u svetu od gladi umre 11 ljudi, da je šest puta više gladnih nego 2020. godine, kao i to da je tokom 2021. godine umrlo više ljudi od gladi nego od virusa korona.
Ništa manje dramatičan nije ni podatak nemačke organizacije "Pomoć gladnima u svetu“, a koji nam vrišti da u svetu gladuje oko 811 miliona ljudi. U 21. veku, zlatnom dobu, kako ga neki nazivaju.
Za koga je to "zlatan“? Možda iz evropske, američke ili perspektive nekih bogatih zemalja na Istoku. Međutim, kakva je perspektiva na Bliskom istoku ili u Africi? Tamo još vlada virus gladi.
Krajnje je tragična situacija u kojoj se nalazimo. Dok nam iz svemira stižu slike sazvežđa koje je od Zemlje udaljeno 8500 svetlosnih godina, dok se istovremeno divimo Maskovom robotu i bojimo ga se, planiramo komercijalna svemirska putovanja, na Zemlji je haos… Rat, gladni, trovanje životne sredine.
Sve bi imalo smisla kada bi nam neko rekao da je plan da Zemlju ostavimo robotima, a da će ljudi nastaniti neke druge planete. Ili možda da se umesto eksperimenta u svemiru pozabavimo nekim koji će pokazati da li će čovečanstvo uspeti da se odbrani i preživi svoju najveću pretnju pod imenom – čovek.
Život
10.11.2021. 07:05
Koliko nam je vremena ostalo do tačke bez povratka?
Isti taj čovek danas je u raskoraku između dve krajnosti. Dok se s jedne strane diči vrhunskim tehnološkim i naučnim dostignućima, sa druge ne može da se oslobodi onog životinjskog u sebi, instinkta za ubijanjem zbog moći i parčeta teritorije. Rat u Ukrajini traje više od 200 dana.
O ove dve krajnosti razgovarali smo sa Bogoljubom Šijakovićem, teologom i filozofom.
"Možda te krajnosti zapravo to i nisu, već su i jedno i drugo izraz prosvetiteljske racionalnosti koja je izgubila moralnu komponentu. Kada racionalnost prestane da bude human, onda je to takozvana nulta racionalnost ili usavršeni instinkt. Ono što je u životinjskom svetu instinkt onda to u ljudskom svetu postaje razum, ukoliko nije oplemenjen normama. Pravnim, moralnim, običajnim, onim koje su strukturisale ljudsko društvo. To je novo varvarstvo koje se ni po čemu ne razlikuje od starog varvarstva u istoriji.
Kada se suspenduju norme, ostaje gola sila, a onda sila uspostavlja poredak. Ne više norme. Sila se koristi racionalnošću, naukom. Najveće diktature se pozivaju na naučna saznanja i otkrića. Od nauke se pravi kvazivera. Iskonska vera se ukida i proglašava mitologijom, a proizvodi se vera u svemoćni um koji je otelotvoren u nauci“, kaže Šijaković za naš list.
Koliko smo onda kao vrsta napredovali, koliko smo se "uspravili“ od položaja majmuna? Čemu nam onda služe sva ova vrhunska tehnološka i naučna dostignuća? Igrali bismo se boga, ali ne možemo ili nećemo da iskorenimo glad.
"Pitanje je namera. Nije to više nauka iz 18. ili 19. veka koja je verovala u opšti progres i napredak čovečanstava. Pa u tom duhu zamišljam i moralni progres. Sociologija je nastala kao socijalna fizika. Kao što u fizici možemo da pronađemo zakone i principe funkcionisanja prirode, tako i u sociologiji otkrivamo socijalne zakone i tako uređujemo društvo. Jedan veliki optimizam se javio nakon prosvetiteljstva i vere u progres. Međutim, to se sve obrušilo u 20. veku sa Prvim svetskim ratom, kao prakatastrofom Evrope i čovečanstva, a potom i Drugim svetskim ratom, jedan refleks tog rata je bio građanski rat u Jugoslaviji, a sledeći refleks je ovaj rat u Ukrajini. To je sve neprekinuti niz Prvog svetskog rata, jedne prakatastorofe u kojoj se obrušilo sve u šta je čovečanstvo verovalo“, smatra Šijaković.
Komentari
